Vidoje K. Glodur časopisa Blic15. Maj 2062. Beograd
Prošlo je pedeset godina od izbora a mi još uvek nismo dobili vladu a što je najskandaloznije ni izveštaj gde je i kako polagao ispite ToNi. Mi već pedeset godina neumorno tragamo za istinom i nećemo sada posustati. Nedavno smo došli do šokantnih otkrića koje se uzdrmale celokupnu srpsku javnost i izazvale tektonske poremećaje u našem društvu. Otkrili smo neke zastrašujuće detalje iz biografije ToNija. Nakon dugo kopanja po arhivama saznali smo da je pre pedeset i dve godine on bio član zloglasnog i okultnog udruženja SRS. Daljim upornim više deceniskim istraživanjem saznali smo i da je ToNi podržavao ratne zločince; bio na Hrvatskom ratištu gde su ista nedela činjena; širio šovinizam, versku i nacionalnu mržnju; zastrašivao političke protivnike; podržavao genocid nad muslimanima u Bosni; bio kum i lični prijatelj ratnog zločinca VoŠe; izgovorio sablasnu rečenicu za pokojnog premijera Đinđića da je i Tito pred smrt imao povređenu nogu; on je jedan od onih koji su tukli studente i bacali suzavce; on je bio i potparol Slobodana Miloševića. I na kraju ono što najviše zaprepašćuje on nije izneo dokaze gde je i kako stekao fakultetsku diplomu. Zato smo tu mi, uredništvo Blica koje bdi nad ovim sudbonosnim pitanjem.
Naš predsednik BoTa se pre trideset i pet godina povukao u manastir da razmisli da li će biti premijer ili ne. Sutra bi, sudeći po rečima njegove svetosti patrijarha Teofilija Pančivskog (svetovno MiĐi) trebao izaći pred narod i dati svoj konačni odgovor koji željno iščekujemo. Za to vreme dužnost predsednika naše stranke DS vrši IvDa. IvDa je jedan od glavnih ljudi koji su izneli na svojim junačkim plećima peti oktobar dve hiljadite, početak slobode i demokratije u Srbiji. IvDa je jedan od najbližih saradnika Zorana Đinđića, jedan od podpredsednika njegove vlade, jedan od onih bez čijeg truda bi u Srbiji još uvek vladao zloglasni Slobodan Miloševič i njegova svita, jedan od onih kojih je kroz devedesete gutao suzavac i izbegavao metke samo da bi mi danas živeli slobodno. Setimo se samo kako je devetog marta 1991 jurišao na policiju i hrabro se borio na barikadma. Ili kada je hrabro predvodio anti režimske demonstacije rame uz rame sa Zoranom Đinđićem, Milutinom Mrkonjićem i Vesnom Pešić. Setimo se kako je bio prepoznat tih dana i od žena kada su sve do jedne nosile bedž sa natpisom “Ivice oženime“. Koliko je samo batina dobio od policije prkoseći na barikadama koje su nam donele slobodu. On je lično golim rukama savladao stražu Slobodana Miloševića i posalo ga u Hag i prvi je osudio genocid u Srebrenici. Dostojno je zamenio našeg predsednika ali došlo vreme da presto vrati BoTi. Sa zebnjom iščekujemo sutrašnje obraćanje predsednika od kojeg zavisi ne samo Srbija več ćitava planeta i poznati univerzum. Ako BoTa odbije da bude premijer sunce neće više izaći i Bog će izgubiti svoje transcendeltalno uporište. Padaće sa neba mrtve ptice i velika zver će sići sa nebesa i bljuvaće vatru na ljude. Zube od čelika će zarivati u meso grešnika i nikome neće biti oprošteno. Zemlja će se uzburkati kao more i gutaće gradove. Ništa živo neće ostati zato BoTo spasi nas, oprosti nam grehe naše i izbavi nas od lukavago.
Vidoje K.
