Bauljanje po površini

Bauljanje po površini

Ispod senke tekstova, protiv anonimnosti na internetu, koji su se u poslednje vreme pojavili izvire nešto mnogo važnije od same teme. Pojavljuje se, sada već navika, srpskog društva da se prilikom bavljenja nekim problemom isključivo fokusira na njegove posledice. Tiho se baulja se po tankoj površini kako se ne bi napravila pukotina kroz koju se može upasti u blato koje čuva samu srž problema. Rasprava o anonimnosti na internetu nije jedini primer.

Imamo problem huligana koji su postali ozbiljna pretnja državi, redu i miru. Prvi čovek Srbije najavljuje obračun sa huliganima tako što će udariti na njih i osnovati brze sudove gde će biti ekspresno dobijati adekvatne kazne. Sve je to dobro i pravedno ali to je samo površina. Većina huligana ima po nekoliko krivičnih prijava i suđenja koja se u nedogled odlažu dok oni slobodno prave nova krivična dela. Ispod površine dakle imamo pitanje efikasnosti suda, rada sudija, korumpiranosti sistema, rada policije itd. Sve se to mora ispitati i uzeti u obzir prilikom rešavanja ovog problema. To je samo jedan premet uzet iz blata ispod površine koji treba izvaditi, očistiti i sagledati ga na svetlu. Ali tu nije kraj. Ako znamo da su tajne službe i policija vrbovale te iste huligane za svoje poslove i ako dodamo da se svi oni sa toliko krivičnih prijava bave unosnim kriminalom kao sto je prodaja droge, onda moramo istražiti i taj segment. Mora se proveriti da li su oni imali uticaja na sud prilikom oslobađanja huligana ili prolongiranja krivičnih postupaka. Ako jesu kakvi su bili motivi i razlozi. I na kraju kakve su to poslove oni obavljali za tajne službe i policiju. I tu naravno ne treba stati. Treba opet zaroniti u blato i ispitati rad tajnih službi i policije da bi se shvatilo kako je došlo do vrbovanja huligana, čija je to bila ideja i sa kojim ciljem. Zbog toga se moramo vratiti u nazad sve do devedesetih i pokusati shvatiti taj mehanizam. Šta su onda radili ljudi iz tog miljea, zašto su tada bili vrbovani, sa kakvim namerama itd. Tu će se sigurno naći gomila kriminalnih radnji, ratni zločini, ubistava i slični načini služenja režimu Slobodana Miloševića. Ovo je samo jedna od linija koju bi valjalo pratiti. Moglo bi se isto tako krenuti od uprava fudbalskih klubova i njihove saradnje sa huliganima. Zatim se opet vratiti u prošlost gde će se ispitati ta isprepletanost fudbalskih klubova i kriminala. Opet bi stigli do devedesetih i do mobilizacije huligana i navijača u političke svrhe.

Uzmimo drugi primer i pojavu klero fašističkih organizacija u Srbiji. Oni nisu nikakva nova pojava koja je stigla sa strane i preplavila ulice kojima se krećemo. Zabrana i sudski procesi jesu dobra mera ali to je samo deo priče. Pre njihove pojave sledi niz događaja koji su se nadovezivali i stvarali klimu u kojoj je nešto tako moguće. To nastajanje se mora pomno proučiti i shvatiti ako se stvarno želi sa tim izaći na kraj. Ovo će nas neminovno odvesti do početka fašizacije društva u ranim devedesetim, do genocida, ratnih zločina, ubistava političkih protivnika i novinara, do bacanja cveća na tenkove, do plebiscitarne podrške Miloševiću i činjenu zločina, do pobede Miloševića i nakon Srebrenice i mnogih drugih stvari. Nakon toga ćemo stići do Karadžić heroj, “nož, žica, Srebrenica“, bulevara Ratka Mladića, hladnjača sa leševima Albanaca, uloge srpske pravoslavne crkve, uloge političkih partija, uloge tajkuna, izjednačavanja bolova i ne priznavanja zločina i genocida. Naravno čitava ova priča neće moći da prođe bez imena glavnih aktera pa će se tako stići i do najmoćnijih ljudi Srbije, Vučića, Dačića i Nikolića i njihove uloge. I to ne samo do uloge već i do preispitivanja kakva se to poruka daje kada nekadašnji viđeniji članovi partija, koje su nosioci ideologije koja je stvarala zločine, danas postanu ugledni ljudi političke elite. Možda se možemo zapitati ako je njihov put ispravan zašto se put klero fašista smatra lošim i drugačijim od njihovih. Koliko je ta politika dobijala glasova od građana Srbije? Ovo je vrlo važno za shvatanje i poređenje danas kada se pobeda SNS o 24 procenta na poslednjim izborima smatra ubedljivom. U porediti sa procentima koje je dobijala politika Slobodana Miloševića. Sa ovim bi se mogla dobit mnogo jasnija slika pojave klero fašista ali bi to bio i početak suočavanja sa prošlošću a to u Srbiji niko ne želi, iako smatram da je jedno takvo suočenje je od državnog interesa. Time bi država jasno pokazala da se ne slaže sa onim što je učinjeno tokom devedesetih, da ne želi imati kontinuitet sa svim tim, da nam je kao građanima žao što se nešto tako dogodilo i da saosećamo sa žrtvama. Ovo bi bio pravi pristup problemu o početak pravljenja nekih novih osnova na kojima će počivati društvo i država.

Vratimo se na kratko polemici o anonimnosti na internetu. Dramska spisateljica Biljana Srbljanović je već dugo vremena meta anonimnih komentatora koji joj prete na raznorazne ogavne načine, vređaju je brutalno i dežurni je krivac za gotovo sve što se dogodi. Kako to da huligani poznaju samo jednog dramskog pisca? Kako to da se klero fašista zanima za dela Biljane Srbljanović čiji senzibilitet i ono o čemu piše je na totalno suprotnoj strani od njegove? Moralo se nešto strašno desiti u prošlosti. Morao je biti nekakv sled događaja koji su doveli do toga. Mi danas osećamo posledice tih traumatičnih događaja u prošlosti i osećaćemo sve dok se sa njima ne suočimo. Nisu oni jedini koji napadaju Biljanu Srbljanović. Tu su i mediji koji afirmativno pišu o tim istim ljudima kao i o onima koji su organizovali i činili zločine devedesetih. I to nije sve. Juče je napad stigao direktno od države, odnosno premijera države i predsednika partije koja je krojila državnu politiku devedesetih a on bio portparol te iste politike. Premijer joj u maniru Miloševića preti otkrivanjem svega što o njoj zna. Očekivanja onih koji su za zabranu anonimnosti na internetu su da će sa tom zabranom rešiti i sam uzrok problema. To je kao kada bi obolelom od raka lečili samo glavobolju.

Ne očekujem od onih koji su bili deo zločinačke politike da zarone u to blato i pronađu odgovore iz prostog razloga jer bi u jednom momentu stigli do samih sebe. Ono što me čudi je da ljudi koji su bili njihovi protivnici, sve ove godine, odjednom pristaju da bauljaju po površini i praveći se da ispod nje nema ničega. Površina je tanka i jednog dana će popustiti pod težinom samo se bojim da ćemo se praviti da plivamo u čistoj prozirnoj vodi.

Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *