Nedavno je u Novom Sadu spaljena zastava Vojvodine. Zastavu je zapalio nekakakav ultra četnoidni organizam koji je samo deo većeg organizma četoid vulgaris. Dugogodišnjim posmatranjem istog došao sam do nekih zaključaka koje iznosim ovde.
Ovaj organizam se razmnožava skupljanjem više manjih organizma u jedan za razliku naprimer od ameba, za koje četoidi tvrde da su mnogo mlađe od njih, koje se razmnožavaju deobom. Od jednog organizma nastaju dva potpuno ne zavisna, dok kod četoida je proces obrnut. Pristupanjem zajednici oni postaju deo kolektiva koji ima samo jedno mišljenje, jedan glas, jednu ličnost i jednoobraznost. Baš ta jednoobraznost može zavarati prilikom posmatranja i odvesti do pogrešnog zaključka da je reč o jednom i jedinstvenom biću. Naime pri stupanju u kolektiv svi novopridošli organzmi dobijaju neku vrstu uniforme koja ih stapa u celinu. Kako im individualnost nije potrebna oni je odbacuju u potpunosti jer sve što im je potrebno je kolektivna svest. Ipak ovaj sistem nije u potpunosti koherentan što se vidi na primeru kada treba prihvatit kolektivnu krivicu. U tom slučaju odlučno odbacuju kolektivnu svest i insistiraju na personalizizaciji krivice. Ovo se može pripisati težnjom za očuvanje kolektiva po svaku cenu makar se radilo o potkopavanju osnovnih temlelja zajednice. Biološki imaju dosta sličnosti sa fašoidima nemačke i italijanske vrste pa se time zaključije pitanje porekla i nastanka.
Socijalna stuktura ove zajednice veoma podseća na socijalnu strukturu koja ima krošnja šljive. Uglavnom su tu poput šljiva i to je sve, što, iznenađujuće, ne sprečava pojavu hijerarhije i socijalnih klasa u ovom kolektivu. Hijerarihja nije jednom zauvek utvrđena jer se menja u mačo ritualima u kojima učestvuju oba pola. Ko se više iskaže u tim ritualima može očekivati veći položaj u društvu barem do sledećih rituala. Jedan od omiljenih rituala ovog kolektiva je paljenje zastava. Možda sam čin deluje jednostavno ali nije tako. I ovde dolazi do izražaja kolektivnost. Prvo neko mora saznati koju to zastavu zapravo treba spaliti što nije ni malo lako posao jer toliko je zastava na ovom svetu i sve koriste slične boje i zato uzimaju najbistrijeg među sobom a to je obično pobednik poslednjeg rituala paljenja jer se podrazumeva da ako je palio verovatno je i zapamtio boje i njihov raspored. Često se događa da pobednik ne zapamti boje a onda moraju ponovo u potragu za zastavom i kolektivni tešenjem nesretnika koji je zaboravio izgled zastave pokličima “Šta ja brata aaaaaaa nama vaza Srbja brata aaaaaa”. Ove reči imaju i magijsko-obredni karakter gde sem hrabrenja i očuvanja duha grupe služe i kao svakodnevna molitva bogovima ali o njihovoj religiji će mo nešto kasnije. Kada jednom nakon dugog traganja pronađu ispravnu zastavu vreme je za nalaženje sredstva kojim će se ista zapaliti. I ovo je veoma često veliki problem kada prethodni palioc zaboravi čime je to poslednji put palio. U tom slučaju traže u kolektivu učenog palioca sa iskustvom i po mogućstvu da se školovao negde iznad kolektiva i tamo pokupio načine kako napraviti plamen. Kada se ispune ovi zahtevni uslovi ritual može početi skupljanjem u gomilu, pevanjem pesama međusobnog hrabrenja uz povike “Aaaaaa Srbja aaaaaa šta ja aaaaaaa”. Po završetku rituala dotadašnja hijerarihja se dramatično menja i počinje vreme slavljena novog vođe. Nije ovo jedini ritual od nekih važnijih su i uhvati zarđalu kašiku, postavljanje balvana, voli firera više nego sebe i slično.
Što se tiče religije može se reći da pravoslavna crkva ima najveći uticaj na ovaj kolektiv i oblikovanje svesti. Doduše postoje alternativna i veoma uticajna verovanja kao naprimer crkva Svetog Novaka reketaša ili Miloševićevi svedoci.
Filozofiju nemaju ali najbliže tome što seam uspeo da nađem je svedeno na rečenicu “Šta ja aaaaa šta ja ta maaa aaaa.” Iako nemam dovoljno dokaza izveo sam iz ovoga prilično slobodan zaključak da je to njihov način da se zapitaju o smislu života, moralnim problemima i samom postojanju na sebi svojstven način.
Njihov jezik se sastoji od jednog samoglasnika “A”. Tačan broj suglasnika je dosada ne utvrđen jer gotovo svakodnevno se pojavljuju novi kao plod spajanja postojećih. Primer za to je suglasnik GN (čita se kao jedno slovo) nastao spajanjem G i N i označava “sada sam jeo i popio čašu vode i vreme je da uradim ono kako se zove da, sada sam se setio da dišem ”
Nauka je kod Četoida razvijena ali u okultnom obliku pa se teško može nazvati naukom. Uglavnom je ovde reč o oživljavanju duhova predaka i obožavanje njihovih svetih grobova sve do tabu instrumentzlizacije predmeta kao što je naprimer zarđala kašika. Društevnih nauka gotovo i da nema osim dve: nauka o nama i našima i prekrajanje istorije. Nema pisanih dokaza o ovome jer nauku prenose usmeno u obredima inicijacije novih članova.
Umetnosti nema ali znaju da se kritički osvrnu na poneki spomenik. Bilo je upadanje na pozorišne predstave i prekidanje istih jer ne dosežu visinu estetike koju promovišu. Ili pak da prekinu neku izložbu koja nije u skladu sa vrhovnim načelom lepog koje glasi “Aaaaaa saa Srbja aaa amaaaaa gnaaaa”
Ovo je samo deo istraživanja koja su u toku.
Bob Lebowski
