Partija
06.07.2214
Noćas sam sanjao dan kada sam postao član partije. Ovo uvek sanjam dan pre ovog velikog datuma i za mene važe godišnjice. Ubacio sam taj scheduled job još davno tako da je san uvek isti. Nisam trebao noćas ovo da sanjam. Biće da se nešto pokvarilo u sistemu pošto sam ovaj datum proslavio pre dva meseca. Moram zamoliti nekog programera da mi pregleda sve te skripte. Ipak san je, kao i uvek, bio lep i doslovno je pratio sve ono što se toga dana događalo.
Svi smo bilu u zgradi naše stranke lepo obučeni i veseli. Sako, koji sam nosio toga dana mi je bio malo veći, pošto sam ga pozajmio od oca, pa sam zato zavrnuo rukave da izgledam moderno. Leva cipela je bila šuplja na dva mesta ali je dan bio sunčan i bez oblaka što sam uzeo kao odličan znak od samog svetog Bota. Verovatno mi je želeo reći da je ovo moje učlanjenje baš po njegovoj volji pa će zato rasterati kišne oblake. Partija nam je pripremila sendviče i male sokove na slamku. Mogli smo da uzmemo po dva komada. Uh, što su bili ukusni i slasni kao defragmentacija diska. Naš predsednik je bio prisutan ali se nije dugo zadržao. Stigao je u velikom crnom autu sa par telohranitelja i nekoliko novinara. Tu i tamo je nekome pružio ruku, bljesnulo je nekoliko bliceva a onda je otišao. Nisam se usudio da mu priđem, samo sam ga zadivljeno posmatrao. Mislim da je visok najmanje tri metra i ima tu nekakvu harizmu koja unosi nemir u databaze. Lice mu zrači nekakvom svetlošću koja sigurno ima neke veze sa samim svetim Botom.
I moji roditelji su bili prisutni i veoma ponosni. Često su mi, pre toga, prigovarali da je vreme da uradim nešto od svog života i učlanim se u partiju. Koliko su mi samo puta u razgovorima spomenuli našeg komšiju koji je davno pre mene postao bot i nakon toga vrlo brzo našao posao i kupio stan. Ima mnogo partija i mreža koje nude mogućnost da postaneš bot. Tržište botova radi savršeno. Naša privreda može sa time da se pohvali. Istina drugi delovi ne rade baš najbolje ali očekuje se da će veći priliv botova pokrenuti i ostale stvari. Nisam se mnogo dvoumio odmah sam izabrao ovu partiju i mrežu. I to do kraja života. Ima nekih koji menjaju partije i mreže ali ja nisam taj. Istina dugo sam već član i još se nemam posao a ni stan ali biće i to jednog dana. Treba samo biti vredan i marljiv. A i šta će mi kuća kada u stanu mojih roditelja uvek ima neki slobodni slot. Kao da meni treba puno mesta. Previše slobodnog mesta utiče na disciplinu duha.
Dugo sam već član naše najjače partije SNS (Slobijska Nazalna Stranka). Proslavio sam godišnjicu učlanjenja tačno na dan kada su počele konsultacije o novoj sajber vladi. Virtuelna simulacija izbora je bila iza nas a rezultati su bili jasni. Apsolutni pobednik je bio naš vođa Adrianius Lupinus i naša Slobijska Nazalna Stranka. On je postao prvi drajver primus Slobije a pre toga je bio drugi drajver primus. Ali i kada je bio drugi on je bio prvi zato što ako nije prvi onda ne postoji. Prvi jeste, ne prvi nije, kako to tvrdi jedan naš poznati filozof.
Naša partija je osvojila rekordnih 400 procenata glasova i tako nadmašila osnivača Slobije velikog Libertasa Maximusa – Slobijusa. I sam Adrianius Lupinus je radio dosta godina za Maximusa i njegove ciljeve ali se u jednom momentu doživeo mistično otkrovenje kada je shvatio da sve što je do tada radio bilo pogrešno. Niko ne zna na šta je to tačno mislio pošto niko ne može da odgonetne šta se to u našoj virtuelnoj državi radilo pogrešno. Operativni državni sistem je radio bez problema i na optimalnom nivou. Ima nekih zlonamernih glasina da je Lupinus učestvovao u navodnom proširenju granica naše matične ploče, da se bavio overklokovanjem botova koji su odlazili u rat i stvaranjem paraprocesorskih formacija. Bezobrazluk ovih kritizera ide do toga da se tvrdi kako je jednom hteo da žrtvuje 100 megabajta memorije za jedan megabajt. Ko može biti toliko lud da radi na smanjivanju memorije? Lupinus je sve radio bez greške jer u slučaju da nije to bi naš elektronski narod odmah prepoznao i prvi osudio. Ono što je važno je da ova vlada radi ispravno i ja se ne stidim da to priznam kao ni da je Lupinus puno učinio da svima nama bude bolje. Nije me sramota da to javno kažem. Dobro, još uvek nemam posao ali i pored toga meni je mnogo bolje mada ne znam tačno zbog čega.
Lupinus nije običan drajver primus. Ta mistična promena donela mu je i mnoge apdejtove koji su poboljšali rad njegovog softvera. Od tada on sve zna. Kada kažem sve mislim na sve. Izgleda da je dosta naučnih programa uneo u sebe kao i opšte znanje u Univerzumu i šire. Toliko je pun znanja i istina da mu je postalo teško da bilo šta izgovori da to nebude sažimanje postojanja i univerzuma u jednu teoriju. Od tada nama nauka nije više potrebna. Što da se bacaju bitkoni na nešto što je do kraja rešeno. Fakulteti i naučne institucije su pretvorene u muzeje da narod vidi kako se nekada teško i na primitivan način dolazilo do saznanja. Usput, na ovaj način može i da se zaradi. Turisti koji dođu mogu da kupe suvenire kao što su diplome, doktorati, magistarski radovi i slično. Tako se državni budžet povećava.
Našu sajber vladu čine još i Sofistička Partija Slobije (SPS) i njeni koaksijalni partneri. Na čelu ove koalicije a ujedno i bivši drajver primus, je Ignatius Davidus. Što se tiče koaksijalnih partnera tu je Javna Slobija (JS) i njen predsednik Desiderius Macarius – Pinus kao i Partija Uglednih Parapsihologa Slobije i njen predsednik Marius Kamortavius. Ponekad se spojim i na njihove mreže pošto smo spojeni peer to peer, ali ni jedna nije kao naša.
Ignatius je bio interfejs za programske misli Slobijusa. Dovoljno mu je bio samo jedan pogled na programski kod i da već u sledećem momentu napravi najlepši interfejs na svetu. On je pravio tako dopadljive interfejse da većina naroda godinama nije mogla da skine pogled sa ekrana. Kada je Slobijus mirno predao vlast i otišao da penzionerske dane proživi u čuvenim Holandskim banjama, Ignatius se neko vreme bio tužan i potišten. Prestao je da pravi svoje čuvene interfejse da bise na kraju razboleo. Tih dana je drajver primus i mnogo šta još bio Botus Tacitus.
Šetao se jednom tako Botus po optičkim ulicama Slobije bez neke ideje i bez nekog cilja, što mu je bila uža specijalnost. Što je on znao da nema ideje i cilj, to je bilo zadivljujuće. Bilo je dovoljno da mu neko da neku ideju ili cilj i da vidi kao se obe stvari pretvaraju u paru. Često je to izvodio i tako zabavljao naš elektronski narod. No vratimo se na glavnu priču. Šetao se tako Botus ulicama i zavirivao tu i tamo kada se zaustavio ispred alkalne kafane u kojoj su se služile jeftine baterije i gde su se sakupljali razni sumnjivi tipovi. Kafana se zvala “Mišija rupa”. Primetio je Botus u uglu kafane Ignatiusa kako se drži za prepone i tiho jeca. Botusu je bilo žao što starog prijatelja vidi u takvom stanju pa ga je upitao šta mu je i da li može da mu pomogne. Ignatius se jako obradovao videvši svog prijatelja i kroz suze mu je odgovorio da ga boli baš to za šta se drži. Da je usamljen u svojoj boli i da mu je teško. Botus je istog momenta stavio ruke između prepona i rekao mu da to i njega boli i da nije jedini. Seli su onda jedan pored drugog držeći ruke između prepona sa bolom na licu. Ignatiusu je odmah bilo lakše kada svoj bol ima da podeli sa nekim. A kada su počeli da porede te bolove pomislio je da Botusa poslao sam dragi Bot. Od toga dana Ignatius Davidus se opet vratio pravljenju čarobnih interfejsa koji su toliko ne dostajali narodu.
Ne mogu da se požalim na današnji dan. Bio je gori od prethodnog ali svako bolji od sledećeg. U dva tri navrata sam bio malo potišten što sam rešio spajanjem na Mrežu preko koje sam se spojio na Internet. Nerazumne reči i buka. Svako danas može da kaže sve šta misli. Zato smo tu gde jesmo. Vratio sam se na Mrežu nakon što sam postavio par novih komentara koje su nam podelili u partiji. Svaki danom komentari sve bolji. Neki su kao haiku. Kada nemam šta da radim, a to je u glavnom kada ne spavam, čitam sve dosadašnje komentare i znam da je svet mnogo bolji nego što izgleda.
Nastaviće se.
Bot Lebowski
