Gost bloger iz budućnosti Veroljub Milovanović zvonar crkve svetog Radnika Bogoradenca. 2514. Gvozdengrad
Danas obeležavamo 500 godina Beogradskog edikta. To je dan kada je naš car Aleksandar Veliki primio veru u Dobrog radnika našeg gospoda i tako je pretvorio u državnu religiju. Mi našu veru dugujemo ovom veličanstvenom događaju i da se to nije dogodilo mi bi danas bili niko i ništa. Do tada je vladala neka sekta koja se zvala Pravoslavna ali je to sve car Aleksandar promenio kada je veru u Dobrog radnika označio kao zvaničnu i nama osigurao budućnost. Mi njegovi naslednici smo mu na ovome zahvalni i zato će sledećih deset meseci proteći u proslavi ovog događaja. U to vreme nije na ovim prostorima postojala naša država Aleksija već je tamo bilo Srbljansko carstvo u kojem su živeli Srbljani. I sam Aleksandar je bio Srbljanin a to znači da smo i mi Srbljani i ako smo Aleksijanci.
Proslava će biti veličanstvena a tome će doprineti činjenica da se poklapa sa obeležavanjem Prvog Jugoslovenskog Rata koji još nije završen. Nismo još sigurni ni ko ga je započeo a kamoli ko ga je završio i kada. Ovim važnim pitanjem se bavi Institut za nerešena istorijska pitanja u našoj prestonici Gvozdengradu. Baš nedavno je došlo do pronalaska zapisa dobrog radničkog isposnika srbljanskog i jednog od prvih propovednika naše religije Tomislava N. Svi se nadamo da će njegov dnevnik, koji je vodio dok je nekom prilikom štrajkovao glađu, uneti više svetla u ovu problematiku. Kako je pisan na srbljinici, pismu koje odavno ne postoji i još nije dešifrovano do kraja, istraga ide veoma sporo. Ono što sigurno znamo je da se na prvih sto strana nalazi spisak svih najmasnijih jela tog vremena. Nadamo se da ćemo kasnije naći više podataka o samom prvom ratu.
Gvozdengrad je osnovao naš veliki mašin-bravar i dobar radnik Tito K. koji se rođen kao Manjo. K. ali je se kasnije vratio veri svojih predaka i uzeo staro dobro radničko ime, Tito. Sam je podigao grad od čistog čelika sa kojim se danas ponosimo.
Ova proslava ide uporedo sa venčanjem našeg najboljeg sportiste svih vremena Svetog Novaka Reketaša. Svake pete godine njegove svete mošti simbolično venčavamo sa jednom devicom kojoj se nakon venčanja ime i prezime menjaju u Novakova Žena. Ona ostaje sa njim pet godina a nakon toga dobija svoje ime nazad. Tih pet godina provodi u ženskom manastiru Svetog Radnika Vulvina proučavajući zapise ovog najvećeg radničkog sina našeg naroda. Za ovu svadbu naš proslavljeni pevač M. I. je specijalno napisao pesmu koja se zove “Božanstveni radniče” koja ima dvadeset i dve hiljade stihova a njeno izvođenje traje četiri meseca. Tačno će toliko trajati i sama svadba. Prvog dana svadbe biće organizovano plivanje za Čekić Časni. To je jedan stari običaj naših predaka koji se odvija na sledeći način. Prvo pozovemo 100 000 mladih ljudi od 15 do 20 godina da dođu do Beograda pod vodom. To je naše najveće jezero. Prvi dan se svi šišaju na ćelavo i na sebe tetoviraju simbole naše vere. Drugi dan se skidaju do pojasa i okružuju jezero. Tada dolazi naš radnički Patrijarh i baca Čekić Časni u vodu. Na njegov znak svi skaču u jezero i rone duboko u potrazi za čekićem. Ostavljamo ih tako desetak dana a onda dolazimo da pogledamo da li su ga pronašli. Pobednik dobija čekić a preživeli diplome.
Naša vera propoveda da će svi dobri radnici otići u raj kod našeg boga dobrog radnika a svi ostali u pakao kod samog Đavola privatnika. One koji odu u raj čeka večni život blagostanja i čiste sreće. Posmatram svaki dan ljude koji dolaze u našu crkvu, dok srpom i čekićem udaram po zvonu, da se pomole Svetom Dobrom Radniku Mirotočivom. Vidim kako skrušeno prilaze velikom nakovnju gde dobijaju blagoslov od glavnog poslovođe naše crkve. I vidim koliko je vera u Dobrog Radnika nešto najbolje što nam se dogodilo. Svaki dan se pomolim za Cara Aleksandra Velikog što nam je dao najveći dar koji ljudsko biće može da dobije. Svakom pravom Aleksijancu je na prvom mestu vera njegovih predaka, otadžbina, narod, nejač i živalj.
Čim postavim ovaj tekst na blog moram da se javim u svoju mesnu zajednicu gde povodom svih ovih događaja pripremamo slet. Svaka mesna zajednica je zadužena da telima svojih građana napravi po jedan deo tela Cara Aleksandra. Nama je u čast ove godine pripalo da od naših tela napravimo njegove spojene prste. Moja grupa će svojim telima napraviti njegov srednji prst koji ćemo ponosno pokazivati svima.
Bob Lebowski
