Događanje elite

Događanje eliteNekada se događao narod a danas se događa elita. Devedesetih godina političarima, odnosno SPS-u, je trebao narod kako bi dokazali da njihove ideje imaju podršku većine i deklarativno potrebni legitimitet. U tu svrhu SPS je imao uvek spremne ljude pune ljubavi za vođu, autobuse, sendviče i zastave za spontana okupljanja. Bio je to način da ideologija nacionalizma potvrdi svoj legitimitet i masovnost  a ujedno da se narod malo prodrma, kroz pokaznu vežbu nacionalne mobilizacije. Državne institucije nisu postojale. Ono što je postojalo pod maskom državnih institucija bile su ispostave jedne partije i služile su isključivo za održavanje na vlasti, vođenje ratova, progon i ubistva političkih protivnika i lično bogaćenje članova SPS i članova njima bliskih partija. U ovakvim okolnostima nacionalizam je pretvoren u ideologiju.

Danas kada se, kako tako, uspostavljaju državne institucije i kada počinju dobijati svoje obrise, vlast je rešila da u njih ugradi ideologiju nacionalizma i na taj način zapravo završi ono što je započeo Slobodan Milošević. Rezultat ovoga će biti da ćemo na kraju dobiti institucije koje će služiti istini odnosno nacionalnoj istini, pravdi odnosno nacionalnoj pravdi, pravičnosti odnosno nacionalnoj pravičnosti i svakom drugom nacionalističkom diskursu. Za to im više nije potrebna ulična podrška naroda već su dovoljni sami sebi. Dovoljno  je da se okupe, kao juče na Oplencu, i podele lekcije iz istorije, morala, religije i na kraju poput Slobodana Miloševića pošalju sve na svoje radne zadatke. I danas imamo partijsku državu kao i u vreme devedesetih gde su članovi partija privilegovani deo društva tako da bezpogovorna podrška i poslušnost  ovog puta dolazi drugim kanalima. Radiš za državu, država je partija, imamo tvoj blanko pristanak za sve što smislimo. Da se izbegne svaka zabluda, institucionalizovanje ideologije nacionalizma je započeo Vojislav Koštunica a više nego uspešno nastavio da sprovodio u delo Boris Tadić. Sadašnja vlast je samo preuzela mehanizme i nastavila u istom pravcu dodajući svoju verziju ove ideologije.

Jezik govornika i učesnika na jučerašnjem događanju elite na Oplencu je jezik devedesetih. I dalje je tu relativizacija i falsifikovanje istorije u dnevno političke svrhe,  mitološko tumačenje prošlosti i  sadašnjosti, odsustvo svakog kritičkog osvrta unazad, epsko deseteračko promišljanje budućnosti, insistiranje na nacionalnom jedinstvu i sve to pokriveno papagajsko – semantičkim slojem političkog zaokreta dojučerašnjih ekstremnih desničara, u pravcu prema EU.

Sada kada ideologija nacionalizma čini temlje države i njenih institucija građani mogu da se gurnu u stranu, da nemo posmatraju šta se događa i slušaju sva luptanja elite. Tako smo čuli, od govornika, da je događaj na Oplencu „poslednji deo mozaika koji govori o istoriji našeg naroda i države“; da je „ važno da srpski narod u budućnosti bude jedinstven“; da je podela isto što i nepravda; da su četnici i partizani proglasili isti ciljeve ili bar slične, da je sve ovo normalno za sve zemlje u EU kojoj stremimo; da je povratak posmrtnih ostataka Karađorđevića simbol novog života; da su podele i zavade česta pojava kod nas, gotovo endemska; da je sve to samo ispravljanje istorijskih nepravdi  i druge slične floskule koje slušamo godinama.

Ono što je primetno kod svih govornika je snažno insistiranje na jedinstvu naroda. Naravno niko ne spominje oko čega to treba da se narod ujedini i koji je cilj tog ujedinjenja. Probajte da umesto narod upotrebite građani i videćete kako insistiranje na jedinstvu nije ništa drugo do prazna elitna doskočica.  Iz svega rečenog može se zaključiti kako se trebamo ujediniti oko Karađorđevića, monarhije, crkve, mitološke prošlosti, tradicionalizma, oko laži da je četnički pokret bio pokret mirnih domaćih i što je najvažnije da poštujemo i verujemo u njihovu implementaciju nacionalističke ideologije u sve oblike pojavnosti države. Dopuštaju oni da postoji više ideologija ali Srbija je samo jedna. Njihova Srbija. Srbija onakvu kakvu su oni u stanju a zamisle. Događanje elite na Oplencu nije ništa drugo do pilot epizoda serije „Ravna Gora“. U ostalom imali smo primer potpunog kraha ujedinjenjenja oko nečega konkretnog kao što je  departizacija. Problem je bio jasno definisan a dogovor stavljen na papir da bi već gotovo sutradan bio prekršen.  Zato je eliti mnogo jednostavnije insistirati na nečem apstraktnom što može da bidne ali ne mora da znači. Ne verujem da bi bilo ko od oplenačkih govornika bio u stanju da jasno pojasni zašto je ponovno sahranjivanje Karađorđevića važno za građane Srbije. Postoje stvari oko kojih se možemo veoma lako „ujediniti“ bez puno razmišljanja jer one spadaju u one civilizacijske norme koje su postignute konsenzusom poštenih ljudi: lečenje teško obole dece  u inostranstvu, smanjenje svih vrsta nasilja u društvu, bankrot koji preti državi, odgovornost za zločine u prošlosti, nezaposlenost, jačanje državnih institucija, budućnost … Niko o ideologa nacionalizma ne poziva na ujedinjeje oko ovakvih i sličnih tema. Oplenački jezik je jezik prošlosti koji jednostavno nije u stanju da pojmi potrebe ovog društva.

Elita očigledno ne želi da odustane o nacionalističke ideologije i zato je želi sakriti svima ispred nosa. Žele je toliko približiti da postane ne moguće sagledati je u celini. Namera im je da je utkaju u sve do ne prepoznatljivosti a onda će moći da se događaju kada i kako žele.  Ovde, međutim, građani Srbije imaju jedinstvenu priliku da ostave ovu  elitu u političkoj prošlosti gde im je mesto  i uđu u EU pre njih glasajući, na prvim izborima, za one partije čija prošlost nije utkana u nacionalističku ideologiju i tako novim ljudima  u politici zadaju svoje uslove za ulazak u EU.

Bob Lebowski

Bob Lebowski Written by:

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *