Država i mleko

Država i mleko
Državotvorno mleko

A. Vučić je odmah nakon izbora odlučio da postane država. Sve ono što treba da rade državne institucije, razne državne službe, vlada i skupština preuzeo je na sebe i postao čovek-država ili država-čovek. Nešto slično se dogodilo i I. Dačiću, koji je postao veći od države i to ne svojom voljom. Tu ulogu su mu dali pregovori o normalizaciji odnosa sa Kosovom koji su mitološko-pragmatičnim obratom postali esencijalni razlog egzistencije države. Dakle imamo čoveka koji je na sebe preuzeo sve dužnosti i osobine države i drugog čoveka koji je iznad nje jer održava razloge njenog postojanja. Šta se događa kada ova dva bića napuste prostor koji se označava kao Republika Srbija možemo videti poslednjih dana u novoj aferi koja potresa ovaj prostor,  aferi toksičnog mleka. Kada ova dvojica odu, nestaje i poslednji trag države i bilo kakvog smisla.

Ova afera je pokazala da ne postoji država niti bilo koji autoritet koji će jasno i glasno reći o čemu se radi. A. Vučić nije trenutno tu i sav autoritet države i njenih institucija je odneo sa sobom u Nemačku ne bi li tamo izdejstvovao datum početka pregovora za ulazak u EU. Oni što su ostali da čuvaju prostor Republike Srbije su pokazali da je reč o običnim lakrdijašima koji bez gore pomenute dvojice ne mogu čak ni da daju bilo kakav smislen odgovor u vezi toksičnog mleka. Ne treba ih kriviti jer državu su sa sobom odneli Vučić i Dačić.

Čuvar prostora u odsustvu države i jedan od „obezdržavljenih“ ministara prvi je reagovao na podatke o toksičnosti tako što je javno ispio čašu mleka da nam pokaže da se on ne boji i da mleko nije otrovno. Dobro nije imao podatke iz laboratorija ali važno je pokazati hrabrost. Zadivljujući pristup problemu preko ličnog primera. Nisam siguran da li je mleko otrovno ili ne ali ja se ne bojim. Evo ispijam čašu i ništa mi ne fali i ako treba ima da skočim u kazan sa mlekom. Pokušajmo primeniti ovaj pristup na neke druge probleme u društvu. Već vidim odlučnog ministra kako se par dana pre parade ponosa, na konferenciji za štampu, ljubi sa muškarcem  i tako pokazuje, vaskolikom srpstvu, da homoseksualci nisu otrovni. Ili na primer da ministar sam sebe genetski modifikuje i tako pokaže da genetski modifikovani kukuruz nije opasan.  Kako bi ministar rešavao problem pada nataliteta ne smem ni da pomislim.

Jedan drugi čuvar prostora, odnosno ministarka, se odlučila za drugačiji pristup problemu.  Može se reći da je u pitanju filozofski pristup. Ona zna da problem nema ko da reši sve dok se država i razlozi njenog postojanja ne vrate, pa tako apeluje na samo organizovanje i ličnu inicijativu onih koji konzumiraju mleko. Dakle, svaki konzument treba da sedne i zamisli se nad problemom na sebi svojstven način i odluči da li treba piti mleko ili ne. Kako konzumenti nemaju laboratoriju u kojoj će moći da provere sastav mleka preporučuje im se filozofski pristup problemu. Mogli bi se na primer filozofski zamisliti: da li je mleko otrovno ne možemo sa sigurnošću tvrditi ali ako nešto ne znamo to ne bi smeo biti razlog da o tome ne pričamo. Ili ako pijem da li postojim?  Mogli bi problemu prići preko religije i pomoliti se pre svake ispijene čaše. Mnogo je pristupa koji bi se mogli primeniti u rešavanju dileme „piti ili ne piti“. Ovaj pristup razvija individualnost, samostalnost, jača misao i umanjuje tugu zbog odsustva države.

Treći pristup problemu dobili smo od nečega što se može nazvati kolektivna svest SNS, partije na vlasti i pobednika izbora. Ovaj entitet je ne samo ostao bez države već bez svog vođe pa je tako njihova patnja veća a reči besmislenije. Oni u aferi toksičnog mleka vide napad na srpskog seljaka odnosno domaćina. Čak šta više onaj ko je pokrenuo ovu aferu razara srpskog seljaka i domaćina. Dakle, domaćin koji proizvodi mleko je na prvom mestu i to je lepo jer oni su vitalni deo srpske ekonomije. Konzumenti su već dobili rešenje od dva ministra i to prvo: snažnom verom da se prvom ministru neće ništa dogoditi od jedne čaše mleka;  drugo:  predlogom da se filozofski zamisle i time je problem rešen.  Sada ostaje da se zaštiti domaćin-mlekar koji mora proizvoditi mleko bilo ono toksično ili ne.

Ovim odlučnim reakcijama sve je stavljeno na svoje mesto  i ništa više ne stoji na putu sreće. Istina nismo dobili odgovor da li je mleko toksično ili ne ali nemojmo biti previše zahtevni. U ostalom moramo biti zahvali što smo i pre nego što je problem definisan dobili rešenje. Molim lepo, gde to ima? U ostalom vratiće se A. Vučić i pohapsiće koga već treba: krave, volove, seljake, građane koji ne piju mleko, laborante, ovce (za svaki slučaj), trgovce ili koga već bude potrebno uhapsiti. Na kraju će se pojaviti i I. Dačić i reći će nam „Dosta bre više o tom mleku“ i time staviti tačku na aferu a naši životi će ponovo dobiti smisao.

Bob Lebowski

Bob Lebowski Written by:

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *