Krstivoje Šaperović. Dvorski marketing biograf i velmoža Beogradski. Blic15. Jun 2192.
Sutra punim sto godina života koji sam i pored manjih neugodnosti lepo proživeo tako da se nemam na šta žaliti. Danas je poseban dan kada se naše carstvo još jednom proširilo a ovog puta na Francusku. Sedim ispred televizora cekam da pocne prenos triumfalnog ulaska u Pariz.
Radim ovaj posao i dan danas jednako vredno kao i pre sedamdeset godina kada sam na ukaz tadašnjeg Cara Serbskoga, milostivog i blagougodnog Ivice II Dačića postavljen za dvorkog biografa. On je lično poslao pismo preko svog poklisara kao d se obraća kakvom svom plemiću ili vitezu i zatražio da se pojavim u njegovim velelepnim dvorima. Sećam se kako sam drhtao dok je okolo stajalo celokupno plemstvo. Aleksandar II Vučić, veliki Župan policijski, je isukao svoj nadaleko čuveni mač i tri puta ga spustio na moja ramena i tako me zvanično postavio za velmožu i dvorskog marketing biografa. Bila je to velika čast za mene ali i obaveza.
Prvi posao koi sam dobio je da napišem biografiju Ivice I Dačića i to na zahtev njegove reinkarnacije Ivice II Dačića. Čim je Ivica prvi umro, naš Večni Patrijarh, pravoslavno-literalne crkve, Dobrica III Gedža, je izveo obred oživljavanja reinkarnacije našeg cara bez koga bi naše postojanje bilo besmisleno, neka ga bog čuva. Ivica Drugi je odmah po povratku zatražio da mu se napiše biografija prethodnika u promotivne svrhe. Bili su to lepi dani ali i zahtevni. Svaki dan sam se viđao sa njim a on bi mi prepričavao delove svog prethodnog života i u isti čas lucidno smišljao šta u njima nije bilo dobro i kako to ispraviti u zvaničnoj biografiji.
Moj otac i njegov otac su takođe bili biografi ali u njihovo vreme je sve to bilo mnogo teže jer su imali jednu prepreku u radu. Razum. On je već u vreme mog oca počeo da slabi tako da je otac je dovoljno dugo poživeo kada je narod serbski se pobunio protiv ove pošasti i jednom za svagda je oterao iz kraljevstva. Naš anđeo Ivica Drugi je i zvaničnim carskim ukazom ozakonio ono što je narod dugo vekova želeo. Razum nas je kvario, uništavao, donosio bolesti i nesreću. Sve istine su odavno izrečene u svetim knjigama Dobrica I Gedže pre nego što se zamonašio. Nema potrebe ići za drugim izvorima ako je onaj pored kojeg sedate je nepresušan. I danas je isnpiracija mnogim mladim ljudima koji ga izučavaju na studijama ali ni jedan život nije dovoljno dugačak niti jedan dovoljno jak da primi sve sa ovog književnog izvora.
Napisao sam tako svoju prvu biografiju koja je obilovala mnogim iznova prerađenim događajima iz života Ivice Prvog kako bi odgovaralo vremenu u kom živimo i trenutnim potrebama Ivice Drugog. Nije on jedini, radio sam biografije gotovo celom serbskom plemstvu. Nekima sam počeo od malih nogu da ispravljam događaje. Praitim ih kako odrastaju a onda svako veče napišem po nepto o njima što će biti zgodno za buduće biografije. Vrlo sam temeljan u svom poslu. Ivica drugi je bio veoma zadovoljan rezultatom. Posebno je voleo delove gde se spominje kao najbliži saradnik nekadašnjeg vladara Srbije,Đinđića, iz mračnog doba kada je jošte bila republika. Morao sam nekoliko puta da mu čitam kako je Ivica Prvi u mladosti predvodio demonstracije protiv zlog čarobnjaka Miloševića i kako ga je pobedio u njegovoj kuli bez magije. Svidele su mu se priče o heroskim osvajanjima cele južne Evrope i severnih obala Afrike u koje je ujahao bez kapi prolivene krvi. Mudrost našeg cara je ne merljiva. Evo i sada kao druga reinkarnacija opet ide u osvajanja.
Počinje prenos triumfalnog ulaska u Pariz. Kamera kruži iznad grada snimajući zapuštene retke građevine. Ni malo lepo prizor ali kažu da je Pariz nekada bio lep. Bila je tamo nekada nekakva kula o čelika kojoj se divio ceo svet, mnogo drugih građevina, slika, knjiga, umetničkih i naučnih dela kakve svet nije video. Ali Francuzi su kao i svi ostali narodi čim su ovladali interplanetarnim putovanjima pokupili sve što je bilo vredno i otisnuli se u novi svet. Ništa nisu ostavili osim zemlje. Nama su rekli da smo kao najsposobniji narod na planeti ostavljeni da pričuvamo zemlju i da će čim se smeste poslati po nas. Nama se baš i ne žuri jer smo konačno vratili Kosovo a i teritorija po kojoj se Srbija pruža nikada nije bila veća.
