Everything You Always Wanted to Know About Sex (But Were Afraid to Ask) (1972)*

About SexNakon filma Bananas Vudi Alen odlazi u San Fracisko gde, kao glumac i scenarista, učestvuje u snimanju filma Play it again Sam. Film je snimljen po istoimenoj komediji koju je Vudi napisao 1968. Prava na ovaj tekst prodao je produkcijskoj kući Paramount, a ona je režiju poverila Herbertu R. (Herbert Ross). Pored Vudija, igraju još i Dajana Kiton (Diane Keaton) i Toni Roberts (Tony Roberts), koji će se kasnije pojavljivati u nekoliko njegovih filmova. Ovaj trio je glumio u ovoj komediji i u pozorištu. O filmu neću pisati zato što ga nije režirao Vudi Alen, mada je reč o odličnom „alenovskom“ ostvarenju. Pretpostavljam da mu je rad na ovom filmu doneo dosta znanja i iskustva koja je iskoristio kasnije.

Po završetku snimanja, Vudi počinje da radi svoj treći film po vodiču o nekim pitanjima o seksu, Dr D. Reubena (David Reuben). Iz ovoga nastaje film Everything You Always Wanted to Know About Sex (But Were Afraid to Ask). Alen kaže da je to bila knjiga pitanja i odgovora, a polazila je od toga da niko ništa ne zna o seksu. Iskoristio je samo pitanja na koje je dao svoje odgovore. Film je podeljen u sedam kratkih priča koje daju sedam odgovora na pitanja o seksu:

1. Da li afrodizijaci deluju?

2. Šta je to sodomija?

3. Zašto neke žene imaju problem da dožive orgazam?

4.Da li su transvestiti homoseksualci?

5. Šta je to seksualna perverzija?

6. Da li su istraživanja u oblasti seksa tačna?

7. Šta se događa prilikom ejakulacije?

Everything You Always … je parodija. To jepostupak reditelja koji daje parodijski pogled na poimanje seksa početkom sedamdesetih. Uporedo sa ovim, Vudi parodira i neke od žanrova kinematografije, kao i neke filmske postupke. Alen se jednom našalio rekavši da film sadrži sve ekstravagantne misli o seksu, uključujući i neke koje su prouzrokovale njegov razvod braka. Ovo je prvi Alenov film sa dosta holivudskih tadašnjih i budućih zvezda, što će tek kasnije postati jedna od uobičajenih pojava u njegovim filmovima. Nabrojaću samo neke: Džon Karadin (John Carradine), Entoni Kvejl (Anthony Quayle), Toni Randal (Tony Randall), Bart Rejnolds (Burt Reynolds) i Džin Vajlder (Gene Wilder). U filmu igra i Luis Laser (Louise Lasser), koju znamo iz prva njegova dva filma.

Everything You Always WantedPrva priča je duhoviti odgovor na pitanje o afrodizijacima. Reč je o srednjevekovnoj priči,  na šekspirovskom jeziku, gde svi akteri podsećaju više na klovnove nego na stvarne ljude srednjeg veka. Ovo je verovatno parodija na filmove koji su se bavili ovim vekom u prethodnim decenijama. Alen igra dvorsku ludu koja nije u stanju da zasmeje publiku. U jednom momentu mu se, kao i Hamletu, pojavljuje duh oca kojem je, za smirenje na onom svetu, potrebno da njegov sin ima seksualni odnos sa kraljicom. U tu svrhu dvorska luda se poslužuje afrodizijakom što dovodi do niza komičnih situacija. Alen je obučen kao tipična dvorska luda holivudskih filmova ili čak animiranih filmova, a u ruci ima štap na čijem kraju se nalazi glava koja je karikatura same dvorske lude, odnosno Alena. Naravno, on ovde potpuno anahrono nosi naočare za koje se  čini da su deo njegovog tela. Scena kada neuspešno pokušava da zabavi publiku je veoma bitna za film i za tumačenje samog Alena, humoriste, umetnika i komičara.

Kada sam gledao ovu scenu, odmah mi je na pamet pao Čarli Čaplin i scena iz Zlatne groznice (The Gold Rush, 1925) gde glavni junak Čarli sedi oslonjen laktovima na sto sa dve viljuške zabodene u dva parčeta hleba koji liče na njegove čuvene cipele. Čaplin ih u jednom momentu približava sebi tako da njegova glava postaje deo nekog groteskono malog tela od viljušaka i hleba. Tada, to novo napravljeno telo za scenu, počinje svoj nastup, svoj ples za publiku koja sedi za stolom, a i za same gledaoce filma. Čaplin u tom momentu slika u par poteza autoportret svoje umetnosti, sebe kao umetnika i takođe nam daje jednu intimnu minimalističku ispovest komičara. Kada se sve skine, ogoli, ovako se ja osećam, ovako ja vidim sebe i ovo sam ja, govori nam Čaplin u toj  sceni. Govori nam da je svestan svog talenta, svoje umetnosti i odgovornosti koja ide uz to. Njegovo lice u toj sceni je lice profesionalca koji je do detalja isplanirao svoj nastup. Ne nedostaje ni momenat mešavine blagog stida i zadovoljstva zbog aplauza, kao i naklon oduševljenoj publici. Sve je tu u tih par genijalnih „kroki“ sekundi filma. Nešto slično ili čak gotovo isto dobijamo od Alena u sceni koju sam spomenuo. Kod Alena je to, čini mi se, još kompleksnije što zbog razlike u dobu u kome su stvarali, što zbog njegovog otvorenog intelektualizma i pristupa filmu. Komičar Alen kroz lik dvorske lude zasmejava publiku dok u ruci drži lutku, karikaturu samog sebe i dvorske lude, kojom s vremena na vreme maše prema slušaocima. Oni ćute pošto nisu zadovoljni onim čime pokušava da ih nasmeje, ali nama, gledaocima filma, ta scena je smešna, zabavna. Traži da shvatimo ono što su oni, ono što je on i doba o kome je reč kako bi se mogli nasmejati. Dakle, mnogo kompleksniji komičarski postupak. I pored ovoga, svi obraćaju pažnju na ono što priča i nikoga u tom momentu ne ostavlja ravnodušnim. Ovim Alen kao da predviđa, ili je već bio svestan, da neće biti prihvaćen od šire publike, ali namerava da radi ono za šta misli da je dobro. Jednima je komičar, a drugima je nemi štap sa grotesknom glavom na kraju, koji ništa ne govori, od koje ništa ne dopire do slušalaca. I on poput Čaplina ovom scenom daje svoj autoportret i jednako oseća odgovornost prema svojoj umetnosti.

Ono što kroz iskustvo znam − još nisam sreo čoveka koji je ravnodušan prema njegovom delu. Oni koji ga poštuju i vole iskazuju to često preteranom revnošću i spremnoću da ga brane (u te ljude spadam i sam), dok drugi pokazuju jednako revnosnu odbojnost, a ponekad mi se čini, i mržnju. I to nije sve što dobijamo ovom scenom. Tu je i intimniji deo ispovesti. Dvorska luda pokazuje znake nesigurnosti i zbunjenosti. Nešto između straha od neuspeha i shvatanja da ga publika ne razume. Zbunjen je i gotovo da se smeje samom sebi. On ne želi biti tu gde jeste ali ova scena je nesumnjivo smešna i on nastavlja dalje. Alen je imao ogromni strah i tremu od svojih nastupa pred publikom i, kako sam kaže, nikada ga nije prevazišao. Ono što smo vremenom saznali o njemu je i da ne voli sve one stvari koje su vezane za film, a nemaju veze sa samim činom stvaranja: razne prijeme, dodele filmskih nagrada, intervjue, konferencije za štampu i slično. U dokumentranom filmu o Vudiju Alenu sam video scenu gde sedi na nekom prijemu nakon projekcije filma. Prostorija je puna ljudi i veoma je bučno. Vudi sedi, dosađuje se i vidljivo je da želi biti na nekom drugom mestu. Prilazi mu jedan čovek iz gomile i kaže da ga Nemačka voli. U tom momentu Vudi podiže pogled i zbunjeno ga pita da li baš cela Nemačka. Čovek se okreće i odlazi.

Everything You AlwaysDruga priča se bavi pitanjem sodomije. Čobanin iz Armenije, preteča Borata, dolazi kod brata u Njujork. Pošto ima problema sa ovcom, sa kojom je u intimnim odnosima, odlazi kod bogatog njujorškog doktora da ga zamoli za pomoć. Čini mu se da ovca više nije zaljubljena u njega. Doktor ga u početku rezignirano odbija, ali kada ugleda ovcu, stvari postaju komplikovanije. Džin Vajlder (Gene Wilder) igra doktora, a ova će priča, ako se ne varam, ostati zaštitini znak ovog filma. Verovatno zbog šokantne teme, a najviše zbog odličnog i ubedljivog Vajldera u ulozi doktora, kao i sigurne rediteljske ruke samog Alena.

U trećoj priči je reč o ženskom orgazmu i zašto ga neke žene teže postižu. Alen glumi sveže venčanog Italijana, mafijaša, koji misli da mu je žena frigidna. Odlazi po savete na razne strane, čak i kod svog sveštenika, ali saveti ne pomažu. Jednog dana pomoć stiže sa neočekivane strane. Vudi u ovoj priči parodira u to vreme vladajuću tendenciju u evropskom filmu, a najverovatnije i samog Antonionija. Posebno naglašava kameru, kretanje likova u sceni i njihovu preteranu ozbiljnost koja je u kontrastu sa komičnim dešavanjima u priči.

Četvrta priča je, čini mi se, najslabija, a odgovara na pitanje da li su transvestiti ujedno i homoseksualci. Stariji bračni par odlazi kod sličnog para na ručak. Druženje je krajnje dosadno, pa muškarac koji je došao u goste odlazi u sobu svojih domaćina. Tu na sebe oblači žensku odeću, ali zbog nepredviđenih okolnosti mora da napusti kuću bez vremena da se presvuče u svoju odeću. Ovo ga naravno dovodi do niza neprijatnih i komičnih situacija.

Peta priča je parodija na televizijske programe, kao i na samo pitanje šta je to seksualna perverzija. Reč je kvizu u kome takmičari pogađaju seksualnu perverziju gosta u studiju tako što mu postavljaju pitanja na koja on može da odgovara samo sa da ili ne. Jednom gledaocu čak ispunjavaju želju da svoju perverziju javno pokaže i pri tome mu pomažu. Reč je o rabinu čija je perverzija da bude vezan za stolicu dok ga jedna žena udara bičem, a njegova supruga jede svinjetinu pored njegovih nogu. Ovde je postupak parodije gotovo „pajtonovski“ gde, kada se čini da je apsurdnost dostigla vrhunac, ona ide još korak dalje. Ovim filmom se Alen najviše približio onome što su oni radili. Kako su počeli negde u isto vreme, uvek sam se pitao da li je bilo nekog uzajamnog uticaja između ova dva specifična humora. Alenov humor izvire iz komedija nemog filma koje se zasnivaju na neobičnim likovima i njihovoj interakciji sa ljudima oko sebe. To su stvarne životne situacije sa dozom preterivanja. Pajtonovski humor, iako ne bez veza sa komedijom nemog filma, kao da želi da krene od početka (And now something completly different) i stvori nešto potpuno novo. U njihovim filmovima gomilaju se kontradiktornosti, apsurdne situacije, skrivene aluzije i bujica verbalnog humora. Alenovi likovi su kompleksniji od pajtonovskih, ali njihovi su mnogo komičniji. Oni su eksplozije humora, ali ne zahtevaju od čoveka da se mnogo zamisli da bi ih shvatio. Nisam nigde našao podatak da li je neko od njih pratio rad druge strane niti da li je komentarisao, ali ostaje činjenica da su im se karijere u jednom periodu razvijale uporedo.

Šesta priča odgovara na pitanje da li su seksualna istraživanja tačna. Alen ovde, preko otuđenog doktora Bernarda, koji vrši seksualne eksperimente nad ljudima i životinjama, ismejava ova istraživanja i istine do kojih dolaze. Tako će Viktor, koga igra Vudi Alen, upitati ludog doktora Bernarda zašto u svojim knjigama tvrdi da dužina muškog penisa treba da bude četrdeset osam centimetara i da li mu se čini da je to malo preterano. Doktor je iznenađen pitanjem i ne vidi ništa čudno u tome. Dodaje da to nije jedino njegovo otkriće. Prvi je otkrio kako učiniti muškarca impotentnim sakrivanjem njegovog šešira. Prvi je otkrio vezu između preterane masturbacije i želje za političkom karijerom. Prvi je tvrdio da klitoralni orgazam ne bi trebao biti isključivo ženski. Svi su mu se smejali, ali on je bio u pravu, što i dokazuje u svojim suludim eksperimentima. Eksperimenti se otimaju kontroli a jedan od njih, ogromne ženske grudi, prete da unište sve oko sebe. Pored parodije na temu u ovoj priči dobijamo i parodiju na horor žanr. Nešto što podseća na radove Mela Bruksa (Mel Brooks). I u ovoj priči Alen predstavlja rediteljsku umešnost kroz postignutu atmosferu i dobro sklapanje priče iz kadra u kadar.

WoodySedma priča objašnjava šta se događa u telu muškarca pre i tokom seksualnog odnosa. Kamera ulazi u muško telo čija unutrašnjost liči na unutrašnjost nuklearne elektrane gde postoji komandni centar i delovi zaduženi za svaki pojedini deo tela. U svakom delu tela radi grupa ljudi koja obezbeđuje njegovu ispravnu funkcionalnost. Muškarac, u čijem telu se odvija priča, trenutno je na večeri i uskoro će imati seks sa svojom partnerkom. To će dovesti do povećane aktivnosti svih aktera u telu. Vudi Alen igra spermatozoida koji se sprema obavi svoju jedinu dužnost koju ima: da izleti iz tela i krene u potragu za jajnom ćelijom. Ovo Vudiju daje odličnu priliku za jedan kraći stend-ap nastup i gomilu šala na račun svoje sudbine kao spermatozoida.

Postojala je i osma priča koja je izbačena iz konačne verzije pošto se Alenu nije svidela. Bavila se odgovorom na pitanje kako muškarac postaje homoseksualac. Vudi i Lusi su sedeli na velikom komadu paučine obučeni u pauke. Mužijak i ženka. Nakon seksulanog čina ženka pojede mužijaka, dok ceo eksperiment posmatra doktor, homoseksualac. On ovaj eksperimet koristi da potvrdi svoj strah od žena.

Everything You Always…osim što donosi drugačiji pristup od prethodnih filmova, parodiju, on nam i daje jednog sigurnijeg reditelja Alena. Priče su koherentnije a atmosfere u njima odlično pogođene. Njegov otvoreni intelektualizam dobija ovde svoje obrise i on će jačati iz filma u film. Sama tema i vreme u kojem je živeo daje nam jednu dozu gotovo neobuzdanog seksizma pa čak i mizoginije kao i homofobije. Zamerati mu na ovome danas je besmisleno, ali današnjem gledaocu će ovo sigurno upasti u oči. Možda je opravdanje da je sve kod Alena u službi komedije u kojoj ne štedi ni samog sebe, kao i u službi odgovora do kojeg je došao praveći komediju o pitanjima seksa: seks je komedija.

Bob Lebowski

*Sve podatke o ličnom životu Vudi Alena i dešavanjima pre i za vreme snimanja našao u knjizi „Sve o Vudi Alenu“ od Septimo Arte, u mojim beleškama iz mnogobrojnih intervjua Vudi Alena čije sam delove poslednjih nekoliko godina zapisivao kao i u dokumentarnom filmu o Vudi Alenu iz 2011, od Robert B. Weide.
Bob Lebowski Written by:

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *