Jedna od mojih fobija je i strah od povratka vremeplovom u prošlost. Mislim na daleku prošlost mada se bojim povratka i u bližu prošlost ali iz sasvim drugačijih razloga. Nisam siguran da li ova fobija ima ime ali ako nema treba ga izmisliti. Svest o ovoj fobiji sam dobio čitajući “Autostoperski vodič kroz galaksiju” kada je glavni junak, Artur Dent, ostao zatočen na planeti mnogo primitivnijoj od naše i jedino znanje koje je imao da ponudi stanovnicima je, pravljenje sendviča. Ponekad zamislim da sam se vratio u prošlost i kako me dočekuju kao čoveka iz dvadeset prvog veka koji će im doneti veliko znanje budućih generacija u koje su oni polagali toliko nade.
Stara Grčka bi možda bila prva na listi za posete. Kolevka civilizacije, kako se to obično naziva, bez koje ni mi danas ne bi bili ovakvi kakvi jesmo. Dočekaju me Grci, prirede jedan simpozijum i sutradan mamuran stojim ispred građana Atine koji čekaju da im prenesem znanje i tako njihove živote značajno unapredim. Tu su Sokrat i Platon i malo zbog toga imam tremu ali ja sam čovek dvadeset prvog veka a oni, još u minusu, ni do nule nisu stigli. Prvo me pitaju za medicinu našeg doba i odmah spremno odgovaram da naša medicina pravi čuda koja ne mogu ni da zamisle. Kako za većinu bolesti je dovoljno a se popije lek i bolest nestane, kako možemo da presadimo srce, kako možemo da vidimo unutar ljudskog tela a da ga ne otvaramo i slične stvari.
Zatim jedan od njih traži da im pokažem kako se prave lekovi i tu nastaje poteškoća. Naravno nemam pojma kako se prave lekovi ali ne mogu da kažem kako samo odem u apoteku i dobijem lek već počnem da se vadim kako je to komplikovano i samo posvećeni to znaju. Nešto kao magovi, nastavljam, ili sveštenici iz Tebe i slično. Pitaju me kako da izleče na primer kugu koja je nedavno harala. Razmišljam šta da kažem i ništa mi ne pada na pamet. Znam za kugu i da imamo lek za nju odavno ali kako to sve radi ne znam. Pada mi spasonosna ideja i uzvikujem da piju puno tečnosti i jedu limun. I čaj to je važno kao i supa, da topla supa. I da se dobro oblače i da ne piju hladnu vodu. Čudno me gledaju verovatno se pitajući kako je svet tako malo napredovao za više od dvadeset vekova. Dobro kažu oni a šta je sa tim gledanjem u ljudsko telo, to bi nam pomoglo. Sav sretan odgovaram kako imamo rendgen i magnetnu rezonancu uz pomoć kojih sve vidimo. Opet traže da im pojasnim kako to a naprave dok se pokušavam setiti kako to sve u opšte radi. I opet počinjem da zamuckujem kako je to neki magnet i tu je neka rezonanca i onda tako nekako to radi. Jedan iz gomile izlazi i donosi mi magnet da odmah demonstriram to čudo. Vadim se opet sa magovima, sveštenicima iz Tebe i egipatskim sveštenicima.
U momentu kada jedan od njih traži da im pokažem kako se presađuje srce menjam temu na arhitekturu. To je nekako lakše za objasniti a i to im može promeniti život na mnogo načina. Počenem da hvalim naše građevine koje se dižu visoko u nebo i kako možemo da sagradimo dom za 500 porodica za mesec dana. Dobro, kažu oni a šta je posebno u takvim domovima. Odgovaram da kao i svaki dom čuva od kiše, sunca, i tu spavamo, krov nad glavom je važan itd. Sležu ramenima i govore da to imaju i oni. Zatim se setim da imamo i prozore pa im sav sretan to saopštavam. Prozori sa roletnama i žaluzinama. Po njihovim pogledima vidim da su zabezeknuto oduševljeni. Ovo je dobro prošlo. Traže da im pričam o načinu gradnje. Kažem da imamo beton sa kojim sve lako i brzo gradimo. Samo se zameša i pravimo od toga razne oblike. Kako se pravi beton, pitaju me dok jedan od njih želi to da zapiše. Opet zastajem. Ko me je terao da pričam o betonu? Ide voda, i onda pesak i tu onda idu neke tajne supstance od naših magova i tako nastaje beton. Kažu da i oni znaju za pesak i tu odmah menjam temu.
Iz grupe se izdvaja nekoliko Spartanaca i traže da im kažem kao ratujemo u budućnosti i šta smo na tom polju napravili. Da li ima neka nova taktika ili neko novo naoružanje? Konačno lako pitanje pomislim. I tu smo uznapredovali, dragi moji stari Grci, i to mnogo. Neću da ih opterećujem sa svim tom ratnom tehnikom da se opet ne zapetljam pošto nemam pojam kako to sve radi ali se setim baruta. Da, izmislili smo barut uz pomoću kojeg možemo da ubijemo neprijatelja sa velike razdaljine. Zamislite da ste vi u Termopilskom klancu i odatle gađate Persijance dok su još u Persiji. Gledaju me Spartanci sa divljenjem dok ja u sebi vidim novog Likurga. Traže da im otkrijem tajnu baruta i tu istog momenta moje samopouzdanje nestane. Kako se pravi barut? Znam da u njemu ima sumpora i nečeg crnog pošto je barut crn. Ima i još nešto ali nisam siguran šta, ali to znaju naši magovi. Pogledi mojih slušalaca pitaju zašto umesto mene nije došao neki mag. Sada sam već na ivici nervnog sloma i setim se spasonosne ideje. Filozofija. Da, tu smo mnogo bolji i to će ih ostaviti bez teksta.
Ponosno uzvikujem naša filozofija je nastala na njihovoj ali smo tu otišli mnogo dalje. Platon i Sokrat umiruju ostale kako bi mogli što bolje čuti šta ću reći i mole me da im kažem naša najveća dostignuća u filozofiji. Uzvikujem na sav glas “Pakao to su drugi” i posmatram reakcije slušalaca. Počinju da se došaptavaju i da protumače ovu misao dok neko iz gomile dovikuje “Ti si nama pakao”. Ne, ne niste dobro shvatili to znači da su pakao svi koji nisu “ja“ a ne samo ja. Ok kaže isti glas, ti nisi ja ti si pakao. Dobro, dobro imamo mi još toga. Sve je sastavljeno iz atoma, sve živo i neživo. Platon pravi facepalm dok jedan od njih uzvikuje dobro to znamo. Predstavlja se kao Demokrit. Dobro nisam baš izabrao dobru filozofiju. Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni vičem na sav glas u nadi da ću ih opčiniti. Svi gledaju gore u nebo bez zvezda. Panično počinjem da vičem o klasnoj borbi proleterijata, čovek je čoveku vuk, volja za moć i još neke stvari koje mi prvo padaju na pamet. Ponosni smo na našu borbu za prava homoseksualaca. Platon i Sokrat prave dupli facepalm i odlaze. Verovatno misle da ako su oni kolevka civilizacije da nešto pod hitno moraju da promene. Ostali me podižu i odnose prema vremeplovu.
Imam još nekoliko minuta da ih zadivim i razmišljam da li posedujem neko znanje koje bi im bilo korisno. Znam sve o databazama ali teško da to ima neku primenu ovde kao i neki od operativnih sistema. Nešto iz umetnosti, da im možda pojasnim Dišanov koncept? Ne, ne, ne znam ništa korisno za Grke. Strma ravan je nešto iz fizike što je bilo korisno ali nisam siguran na koji način. Mesec! Bili smo na Mesecu ali nije mi poznato kako smo sve to smislili. Tesla! Da, struja, svetlo kako se toga nisam pre setio. Znam da su u svemu tome neki kalemovi, vodopadi i nekakve elektrane ali kako to do đavola funkcioniše? Automobili? Brodovi? Metro? Kada ne bi imali točak sve bi bilo lako. Pokazao bih im točak. To bi bilo nešto. Vatra, ah i to imaju. Nikada više na put vremeplovom u prošlost samo u budućnost. Tamo će sa simpatijama i blagonaklono gledati na moje neznanje. A mogu da se ponašam kao Woody Allen u filmu “Sleeper”.
Stižemo do vremeplova gde me spuštaju i čekaju da odem. Tražim poslednju šansu. Kažem da znam nešto što će ih beskrajno zadiviti i promeniti njihove živote zauvek. Sendviči, znam da pravim sendviče. Dajte mi nož, parče pečenog mesa i malo salate i pokrenu ću svet, samo mi ne dirajte moje noževe!
Bob Lebowski