Ivan Dimović član omladine DS 19 godina 25.03.2060. Beograd
Danas je bio predivan dan. Nas trojica iz podmlatka DS imali je čast da prisustvujemo izborima za predsednika stranke. Bilo je burno i zanimljivo gledati dva jaka kandidata kako predstavljaju svoje programe. Seo sam u zadnji red i uzbuđeno zapisivao svaku reč.
Prvo je govorio sadašnji predsednik D.Đ. koji je izlaganje počeo sa svojim zaslugama. Iako mu je oko sto godina još uvek deluje snažno i živahno. Počeo je sa svojim uspesima iz mladosti. Pripomenuo je svim prisutnima svoju dugogodišnjoj borbi protiv platana gde je uz puno odricanja odneo veličanstvenu pobedu i tako spasao Beograđane ove pošasti. I u pravu je kada ovo kaže. Jedna od prvih lekcija iz poznavanja prirode i društva bilo je opis ove genijalne borbe. Čak sam i dobo peticu iz pismenog sastava “D.Đ i sekira u krčenju slobode”. Dalje je kao svoj uspeh naveo ukrštanje doge i pitbula i njihovu obuka za Bus-Minus kontrolore. Pamtim da sam se kao dete osećao ne sigurno u autobusu sve dok genijalni D.Đ nije uveo ove pse i postavio ih pored svakih vrata da paze na našu bezbednost. Od toga dana se osećam sigurno dok se vozim gradskim prevozom. Osećam samo beskonačnu zahvalnost prema D.Đ. Zatim je pričao o svojim naporima koje je uložio da DS nakon trideset godina pređe cenzus na republičkim izborima. I to je istina. Trideset godina se procenat kretao od tri do četiri da bi ove godine konačno imali dva poslanika u parlamentu. I ovo je istina i tu nema šta da se doda niosuzme. Pričao je onda o svom protivkandidatu B.T. za kojeg je tvrdio da je stranku doveo do ivice propasti kada je na pretprošlim izborima umesto obećanih četiri procenta stranka osvojila samo tri. I to je istina. B.T. se igrao sa sudbinom stranke kada je ušao u koaliciju i potpisao sporazum o pomirenju sa Radomanom Božovićem, Kapetanom Draganom, Markom Miloševićem i njihovim predsednikom Bajom Malim Knindžom. Ova koalicija sa Strankom Naših Srba Srbije je skupo koštala DS i pad ispod četiri posto na republičkom nivou. Nije mu to bilo prvo pomirenje i koalicija. Jednom je to učinio sa Srpskom Strankom Srba Srbije i njihova dva predsednika Vojislavom Koštunicom i Nemanjom Kusturicom. Ni ovo pomirenje nije donelo ništa dobro stranci ali je on nastavio i dalje da se miri. Tako je došlo do pomirenja sa Strankom Srpskih Dverova i nešto većom Srbija Srbima u Srpstvu. Ni ovde DS nije imala nikakve koristi od koalicija i pomirenja već samo predsednici ovih partija: Đorđe Vukadinović – Vlah i Slobodan Antonić – Goranac. Njegova poslednja namera da potpiše sporazum o pomirenju sa samim sobom je bila na vreme prepoznata od našeg predsednika D.Đ. i uspešno sprečena. Da je ovaj sporazum bio potpisan posledice bi bile ne sagledive. Ovim je svoje izlaganje D.Đ- završio uz buran aplauz svih prisutnih.
Tada je na binu nastupio sedokosi kandidat B.T. U tom momentu niko nije očekivao da će se desiti jedan od najvećih političkih preokreta u istoriji stranke. D.Đ. je ubedljivo vodio u svim anketama i istraživanjima javnog mnjenja. Očekivalo se da će govor B.T biti samo nužna formalnost posle koje će biti izviždan i poražen. Popeo se za govornicu prilično samouvereno i rekao da zna da su mu se svi smejali dok je godinama potpisivao sporazume o pomirenju ali da je nakon pedeset godina došlo vreme za naplatu. Zatim je govor otišao u potpuno drugom pravcu. Počeo je sa hvalama o velikom sinu srpskog naroda Ivici Dačiću koji nas je napustio pre nekoliko godina ostavivši za sobom monumentalno političko delo. Da nije bilo Ivice Dačića ne bi bilo ni nas. U tom momentu sam se setio školskih proslava rođendana našeg predsednika Ivice Dačića, njegovog lica koje nas je ozbiljno posmatralo iz svake učionice, spomenika u svakom gradu, Dačićgrada, Ivičine Mitrovice, pesama ispevanih u njegovu slavu i filmova inspirisanih nejgovim životom. Zatim je B.T. izvadio papir iz džepa sa kojim je počeo mahati uz reči da je to sporazum o pomirenju koji je davno potpisao sa Ivicom D. i da je to vrhunski dokaz da je on, B.T., bio jedan od njegovih najbližih saradnika našeg predsednika u vreme njegovog uspona. Salom je zavladao tajac. D.Đ. se počeo izvinjavati jer nije znao ovaj podatak iz političke istorije B.T. Da je to sve znao nikada se ne bi kandidivo za predsednika. Svih deset članova i nas trojica iz podmlatka smo ustali i burnim aplauzom pozdravili novog predsednika DS-a. Potpisivnaje sporazuma o pomirenju je sporo ali dostižno rekao je na kraju B.T.
Bob Lebowski
