Ikodinović, Balašević i monetarni patriotizam.

Pre nekoliko dana bivši vaterpolsta D. Ikodinović je na tviteru izvređao Đ. Balaševića zbog njegove izjave da se ne oseća kao Srbin već kao Jugosloven. Niko, naravno, ne misli da o ovoj temi D. Ikodinović nema pravo da misli i kaže šta želi ali ostaje pitanje zašto je toliko burno reagovao i kakve to veze nečije lično nacionalno osećanje ima veze sa njim?

D. Ikodinović naziva Đ. Balaševića naziva licemerom jer se u svakoj državi oseća drugačije odnosno ima drugačiji nacionalni osećaj poput nekakvog etičkog kameleonizma iako Đ. Balašević jasno tvrdi da je Jugosloven što mu daje za pravo da ima u sebi deo svih onih republika koje su njegovu zemlju činile. Bilo kako bilo D. Ikodinović se osetio da još jednom mora stati na branik otažbine, kao i toliko sportskih godina pre toga, i objasniti ugroženom srpstvu u čemu je tu stvar i kako to da neko ko je Srbin nema pravo da se oseća drugačije. Kada državi i srpstvu loše krene tu su uvek naši zaslužni sportisti da se iznenada pojave i spasu stvar.

D. Ikodinović  zatim, Balaševića,  iz nekih nejasnih razloga naziva lihvarom. U pitanju može biti ne poznavanje značenja pojma lihvar ili je možda mislio da oni što kupuju nosioce zvuka  Đ. Balaševića zapravo plaćaju kamatu na pozajmljene pesme.  On nama pozajmi svoje pesme a to što moramo u prodavnici da platimo cd je samo lihvarska kamata, što će reći preterana i neodgovara stvarnoj vrednosti onoga što dobijemo. Kao treća mogućnost ostaje da se razmotri u svetlu fašizacije Srbije čiji smo svedoci poslednjih dvadesetak godina. D. Ikodinović očigledno želi  pojmom lihvar da uvredi Đ. Balaševića pa ga stavlja između dve uvrede:  prvo bi trebao da mu popuši a zatim i da je pizda.  U ovaj koitusni redosled   ubacuje se uvreda da je lihvar. Ne mali broj puta smo mogli čuti u Srbiji uz lihvar ide obavezno i Jevrej.  Jevrej lihvar, jevrejska stipsa, jevrejska cicija i slične floskule. Ovo naravno nije slučaj samo u Srbiji cela istorija sveta je zatrovana sa ovim, sve do naših dana. Ne moram ovde nabrajati sva ona dela i postupke koji ovo potvrđuju jer je to opšte poznato. Zato se kao i treća opcija nudi da je reč o podsvesnoj uvredi da je Jevrej, lakom na novac što je sudeći po mnogim forumima, svakodnevnom govoru,  web portalima i kretanjima u srpskom društvu česta uvreda. Ovu tvrdnju pospešuje i kasniji deo izjave D. Ikodinovića gde se vidi da su ipak pare u pitanju. Recimo da D. Ikodnović nije mislio na ovu treću opciju ali u tome je i verovatno srž problema odnosno što uopšte nije mislio.

U nastavku D. Ikodinović spušta malo loptu ispod vode i iznenađujuće iskazuje neizmernu  tugu što nije Švajcarac već samo Srbin. U početku se činilo da napad na Đ. Balaševića ide od strane od Srbina sa visokom razvijenom nacionalnom svešću ali tu shvatamo da je reč o neostvarenom Švajcarcu odnosno wannabe Švajcarcu. U sledećoj rečenici opet dolazi do nacionalnog preokreta i D. Ikodinović opet postaje Srbin uz malo rezignacije i pomirljivosti koja je potpomognuta sa nešto zarađenih para od Srbije. Drugi deo para kako je poznato D. Ikodinović je zaradio u Italiji tako da prateći logiku mora se osećati i kao Italijan. Sve u svemu D. Ikodinović je delom wannabe Švajcarac, delom Srbin i delom Italijan pa zato čudi što zamera Đ. Balaševiću višenacionalnost.  U nastavku D. Ikodinović opravdava zaradu Đ. Balaševića, a time i svoju, jer je on prodavao kvalitet i to je prihvatljivo. Dajemo Srbiji kvalitet ona nama pare i mi smo čisti pa zato treba biti patriota u svakom momentu. I tako svaka priča o patriozmu se kao i uvek završi sa parama.  Doduše izjava D. Ikodinovića se završava sa uvredom da je Đ. Balašević govno i svi se iskreno nadamo da to nije deo gore pomenutog koitusnog redosleda. D. Ikodinović je očigledno imao nameru da svojim rečima ogoli Đ. Balaševića ali jednino što je postigao je da nam da još jedan simptom za uspostavljanje dijagnoze bolesti srpskog društva.

Tako se D. Ikodinović još jednom simbolično popeo na balkon Gradske skupštine, opomenuo nas kako treba da se ponašamo kao pravi Srbi i upro prstom u izdajicu dajući sebi pravo da određuje nacionlni osećaj drugog čoveka a zatim, kao i svi profesionalni sportski penjači na balkon, u opšte narodnom veselju zaborava, pozvao narod da derilijumski uzvikuje “Srbija, Srbija, Srbija”.

Bob Lebowski

 

Author: Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *