IV Dnevnik jednog bota – Majstori – prvi deo

Majstori

11.09.2214

Dragi elektronski dnevniče, ovo što ću danas napisati je nešto što prevazilazi poimanje sveta koje nam je instalirano prilikom inicijacije u redove botova. Nemamo softver koji bi ovo mogao da savlada. Čak ni svemoćna Mreža nije nikada nešto slično zabeležila. Ti događaji prevazilaze kako maštu tako i nauku, čak i religiju kao i filozofiju,  ali oni su se zbili pa nam ne ostaje nam ništa drugo nego da se sa njima nosimo. Pre nego što nastavim sa pripovedanjem mislim da sam dužan da ti dam kratko objašnjenje koje će, ujedno, biti i uvod u priču.

Dešava se ljudima, koji čitaju knjige, da se ponekad toliko zadube u ono što čitaju tako da im se čini kako su i sami deo radnje. Kao da su na momenat izašli iz svog sveta i ušli u svet knjige koju čitaju. Priča se da posvećeni čitaoci znaju ovo veoma dobro a oni neposvećeni još i više. Neposvećene sve što je napisano odmah obuzme i bezrezervno poveruju u svaku reč. Posebno ako su u pitanju novine sa gromoglasnim naslovima koji kao da sami skaču sa stranica na čitaoca. Znam to po sebi, kada se šetam od trafike do trafike i čitam naslove novina. Na ovaj način ne moram da trošim novac, koji i tako nemam. Najgore je kada se potroši ono što nemaš jer to je onda više od samog nemanja pa moraš prvo da zaradiš nešto da bi opet nemao. Ah, Bote dragi,  opet su mi misli odlutale u stvarnost ali  vratimo se priči.

BotPostoje i obrnuti slučajevi kada se stvarnost koju knjiga opisuje sruči na ovaj svet pa je teško odrediti šta je šta, pogotovo ako likovi iz knjige odluče da napuste svoj i uđu u ovaj naš sajber svet. Ovo je do nedavno bila samo teorija koja se potvrdila u događajima koje ovde želim opisati. Znam da će ti sve ovo delovati ludo ili izmišljeno ali moraš mi verovati da se sve, što će ovde biti napisano, zaista dogodilo. Postoje za sve ovo dokazi u obliku video zapisa i znam da ćeš sada reći da i to može biti namešteno, i to je tačno, ali imamo mnogo svedoka, same aktere događaja, njihove iskaze policiji i drugim nadležnim organima. Uspeo sam da pročitam većinu ovih zapisnika, izjava svedoka, novinskih članaka i stenografskih zapisa tako da uz film koji posedujem, mogu mirne savesti reći da imam prilično jasnu sliku šta se sve dešavalo toga dana. Dva književna lika iskoračila su iz jednog romana pravo u našu stvarnost.  Da, baš tako.  Samo su se iznenada pojavili. Dobro, ne moraš mi sada verovati ali daj mi vremena pojasnim sve okolnosti i ispričam priču. Ni sam još nisam siguran šta se zapravo desilo tako da, ovim tekstom, pokušavam sam sebi objasniti i baciti više svetla na sve događaje. Možda je naša virtualna stvarnost toliko počela da liči na stvarnost u ovome romanu pa je tako sama iznedrila ova dva književna lika? Možda smo bili pod uticajem masovne hipnoze, možda postoji neko naučno objašnjenje? Šta god da je istina događaji su se odvijali onako kako ću ih ovde opisati. Sud o svemu ostavljam dragom Botu svemogućem, primusu Lupinusu i njihovim nepoznatim putevima optičkih kablova.

Tih dana sam bio na jednom zadatku. U stvari to ni nije bio zadatak, bar ne od moje stranke, već sam ga dao sam sebi. Čuo sam kako drajver primus Lupinus blago nagoveštava da je pod neprestanim napadima stranih legata. Meni je to bio jasan znak da nešto moram preduzeti. Jedan moj komšija ima sina koji je u školu išao sa nekom ženom čiji drugi muž radi u jednoj stranoj legaturi kao čuvar. Odmah mi je sve to postalo sumnjivo pa sam rešio da malo posmatram komšiju da vidim da li ima neprijateljske i kritičke namere prema primusu. Postavio sam kamere i mikrofone, koje sam davno zadužio u stranci, na nekoliko mesta i čekao. Komšija je radio sve uobičajene stvari koje uvek radi i ništa nije bilo sumnjivo, što mi je bilo jako sumnjivo. Kako neko može da provodi dane bez sumnjivih radnji i ponašanja? To može samo dobro obučen špijun iz stranih legatura. Posmatrao sam komšiju tri dana i što je manje bio sumnjiv u meni je sumnja bila sve veća. Svaki njegov pokret je bio kritika primusa. Sve sam što vidim kroz dvogled uredno zapisivao. Svaki pokret i grimasu.

Četvrtog dana su me pozvali da se hitno javim u stranku. Tamo me je dočekao predsednik mesnog odbora naše matične ploče sa rečima da se nešto veoma čudno dogodilo danas u skupštini operativnog sistema naše države i da sve treba hitno istražiti. Skupština je imala neke iznenadne posetioce koji su poremetili uobičajen skupštinski dan. Moj zadatak je bio da saznam ko su ovi posetioci, odakle su stigli i ko ih je poslao. Na kraju i šta su sve radili u skupštini. Rekao mi je da sve istražim i napišem izveštaj. Dodao je još i da će mi policija dati sve podatke, izjave svedoka, video zapise kao i izveštaje samih aktera. Malo sam se začudio zašto meni daju ovaj zadatak ali nisam hteo da potežem to pitanje. Nabacio mi je da ovo može povoljno uticati na rešavanje mog slučaja u vezi sa poslom. Shvatio sam da je ovo moja šansa da se pokažem pa sam odmah prionuo na ispunjavanje zadatka. Spojio sam se na Mrežu i sačekao da me ispuni potrebnim podacima.

U zgradi Policije sačekala me je ogromna gužva i metež. Gomila očevidaca i svedoka čekala na red da da izjavu. Otišao sam pravo do načelnika koji kada je video člansku kartu moje partije odmah stao u stav mirno i salutirao mi snažnim pokretom. Rekao sam mu da nema potrebe za tim i da mi trebaju izjave svedoka i sav materijal vezan za slučaj. Odmah je naredio da mi sve donesu  i dodao da, ako želim, mogu se priključiti samom procesu prikupljanja izjava.

Svi svedoci ovih događaja su anonimni i zatražili su da se njihova imena nigde ne zabeleže baš zbog svega onoga što se dogodilo toga dana. Problem je bio u tome što su se njihove priče bitno razlikovale. I sam opis posetilaca, iako ih je bilo dvoje, upućivao da ih je bilo bar pedeset. Na primer anonimni svedok A-135 je izjavio da je jedan od posetilaca bio oslovljavan sa “Profesore“ i da mu je glas bio promukao. Rekao je i da je Profesor pričao je sporo i nije gestikulirao rukama osim što bi ponekad ukazao na nešto vrhom svog crnog štapa. Na vrhu tog štapa je bio ogroman dijamant. Pričao je našim jezikom bez akcenta ali anonimni svedok A-135 je smatrao da je ipak bio u pitanju stranac.

Bot txtDrugi anonimni svedok, A-202, koji je takođe bio u blizini Profesora tvrdio je da je ovaj imao plavu kosu, piskutavi glas, da je neprestano živahno gestikulirao i poskakivao u mestu a o štapu nema ni reči. Ovo svedočenje bilo je zbunjujuće sve dok nismo pregledali snimke iz skupštine. Nakon toga je otkriveno da anonimni svedok A-202, lažov i prvak trećeg opštinskog suda u svedočenju. Čak je i svoje anonimno ime slagao i umesto A-202 rekao da je C-324 što je dovelo do još većeg zapetljavanja u rekonstrukciji događaja, pošto je pravi C-324 bio zapravo na drugom mestu i vezan je za neke sasvim druga dešavanja koja nisu deo našeg interesovanja i u koje je upletena krađa nekakvih cigala, lažni brkovi i jedan papagaj. Svi ovi detalji su toliko opteretili rekonstrukciju da su  ljudi počeli da svedoče kako je profesor imao na jednom ramenu papagaja sa lažnim brkovima a na drugom ciglu. Trebalo nam je odmah biti jasno da tu nešto nije u redu kada je počeo svoje svedočenje izjavom da Profesor nije prošao kroz crveno svetlo na raskrsnici već je ono bilo više nego zeleno. Zatim je počeo da jeca i kroz plač govori kao Profesora zna već dugo i da je on duša od čoveka koji nikada ne bi nešto tako učinio. Jeste da je gepek auta bio pun cigala kao i da je papagaj bio na mestu suvozača vidno pijan ali Profesor je u ovom slučaju nevin. To je bila predstava pripremljena neko suđenje u trećem opštinskom sudu, nekom drugom profesoru. Svedok A-202 bio je silno začuđen kada nakon svog svedočenja nije dobio aplauz koji je obično sledio u opštinskom sudu. Kada ga je policajac upitao da li može da svedoči u slučaju našeg Profesora odgovorio je da može ali da mu je potreban scenario svedočenja kako bise mogao pripremiti sa svojim učiteljem glume. Znam koliko su prvaci sudova u svedočenju potrebni pravnom sistemu i našem društvu ali izgubio sam mnogo vremena i živaca raspetljavajući čitavu ovu zavrzlamu. Nakon deset sati dobili smo jasan opis posetilaca i tačan broj. Bila su samo dva posetioca.

Prvi je zaista bio profesor ili su ga tako oslovljavali. Glas mu je zaista onakav kakvim ga opisuje svedok A-135 koji nalazio u blizini skupštine. Profesor je bio star oko šezdeset godina obučen elegantno odelo ogrnut crnom perlinom sa crvenom postavom. Imao je i štap sa dijamantskim vrhom kao i cilindar na glavi. Voland je bilo njegovo ime i bio je profesor crne magije. Drugi posetilac je zapravo bio mačor, veliki mačor, visok kao i čovek prosečne visine. Dobro, ne mora to toliko da čudi znamo da nauka u svetu može da napravi čuda i od malog napravi veliko. Naše društvo je nadaleko poznato po tome što se ničemu ne čudi ali zato sumnjamo u sve jer nas svi baš zbog toga i mrze pa moramo biti na oprezu. Naši političari često pričaju o tome pa smo im zahvalni na upozorenju i što nas drže uvek budne i na oprezu zbog neprijatelja. Vratimo se priči i mačoru kojeg si, dragi elektronski dnevniče, verovatno prepoznao kao i roman o kojem je reč. Da, bio je to Behemont.

Sada moram da prekinem sa pisanjem. Sumnjivi komšija je upravo izašao na balkon, što je nesumnjivo jako sumnjivo. Upravo je uzeo dvogled u ruke i gleda u pravcu mog stana i povremeno nešto zapisuje u svesku. Ovo je prvi put da radi nešto što nije sumnjivo već sasvim normalno.

Nastaviće se

Bot Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *