Izborna slutnja

                Počela je izborna tišina u kojoj odjekuju zvuci doskorašnje kampanje. Nismo čuli ništa novo što i ne treba da čudi jer sve što smo želeli čuti  već postoji ali ništa od toga se nije pojavilo u predizbornim aktivnostima.

Nisam čuo u kampanji ništa o fašizmu i rasizmu u društvu kako ni o odnosu prema zločinima u ratu. Sudeći po partijama ovo u Srbiji ne postoji a mnogi rasisti i fašisti su u vrhovima partija i zauzimaju ili će zauzimati visoke položaje u društvu. Ovi problemi su isuviše vidljivi i nisu su slučajno previđeni a ignorisanje je glasno. Želo sam da mi neko kaže da smo izgubili u ratovima u kojima smo pravili strašne zločine i da će se pričati o tome zašto smo u opšte ušli u rat.

Preko potreban ekonomska rešenja i strategije su svedene na jeftine parole i narodno-domaćinske doskočice prigodne za nekakav dokumentarni film o antropologiji narodnih nošnji. Nisam očekivao ništa ne moguće samo jasno definisanje problema, jasan plan i korake koji slede. I samo ispravno definisanje problema bi moglo da me privoli nekoj partiji i ne znam  kako nekome dati glas kada ni ne zna u čemu je problem. Siromaštvo, nezaposlenost, standard, plate, zakon o radu i slične teme su srozane na političke manifestacije a ne na to što stvarno jesu.

Spoljna politika je svedena ili na Kosovo i Evropa ili na ruskog ambasadora što mu dođe na isto jer i jedno i drugo je ništa. Isprazna demagogija i sredenjevekovna politika mačo vitezova Lazarevog okruglog stola.  Samo sam hteo da mi neko kaže da će pružiti ruku saradnje Kosovu i svim ostalim susedima bez obzira da li će se Kosovo priznati ili ne i da će se sve učiniti kako bi se u EU ušlo što pre i pomoći Kosovu na tom putu. Niko ni reči osim ratnih pokliča uvijenih ili ne uvijenih.

Čekao sam da mi neko jasno kaže da je Srbija sekularna država i da će uloga crkve biti svedena u normalne okvire koje im ustav omogućava. Da se popovi neće mešati u politiku niti biti deo državnih institucija. Da će veronauka iz škola biti vraćena u crkve i da pedofilija ne može da zastari kao krivično delo. Da političare više nećemo gledati u crkvama na televiziji. Jeste njihovo pravo da veruju u šta hoće ali dokle god su službenici sekularne države veroispovest je privatna stvar a držanje sveće u bogomolji nije ono zbog čega su izabrani. Deklerikalizacija države.

O depatizaciji se pričalo ali kako vidimo od toga nema ništa. Dovoljno je pogledati projekat “Oni žive” i sve će biti jasno. Ovo je partijska država i polako se urušava zbog istih. Ovo znači zbogom jakim institucijama društva i bilo kakvom civilnom sektoru. Zato će sudstvo kao jedan od stubova državne ravnoteže prolaziti kroz partiske reforme kada kome padne na pamet dok će se sudbe ne izabranih sudija rešavati u Briselu i tako u krug.

Mislio sam da će neko da priča o svim silnim ne razjašnjenim ubistvima u poslednjih dvadeset i pet godina i da će nekome možda pasti na pamet da obeća otvaranje dosijea. Tu i tamo je su neke manje partije ovo pominjale ali to je sve.  Više se čini na nalaženju groba Draže Mihajlovića i njegovoj rehabilitaciji nego na rasvetljavanju političkih zločina koji su se deili u skorije vreme.

Niko ništa nije rekao o pravima osoba sa specijalnim potrebama. Oni u Srbiji ne postoje. Sakriveni su od očiju jednom i zauvek. Jedva se u tom bljutavom metežu tu i tamo čuo glas u vezi sa osobama homoseksualne orijetacije. I dalje se na to gleda kao na bolest i način seksualnog opštenja a ne na oblik ljubavi. O pravima žena nije ni bilo reči sem da će se ispuniti nekakve stranačke kvote koje žene pretvaraju u statistiku. Čekako sam da mi neko kaže da sigurne kuće za žene su samo privremeno rešenje i da neko ima plan koji će od ranog obrazovanja pokušati da iskoreni nasilje nad ženama. O deci ne moram ni da govorim oni nemaju pravo glasa pa nisu ni zanimljivi u bilo kakvoj političkoj raspravi.

Očekivao sam da ću videti sukobe mišljenja a sve se svelo na titansku borbu medijskih agentura u podeli zemlje i nebesa. Tanka površina ispod koje nema ništa kada se zagrebe po slojevima pudera, laži i gluposti.

Nema izbora kada nema šta da se bira. Ostaje samo da svako izabere sam sebe tako što će ostaviti izborni list prazan, barem da se prebrojimo u očaju.

Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *