Konačno EU

Dragan D. Beograd, učenik, 14 godina.     

05. 03. 2055.

Danas je dan kada sam posebno ponosan na svoju zemlju. Juče je Srbija dobila peti status kandidata za EU. Svi smo bili napolju i mahali smo zastavicama. Čini mi se da su svi građani tog dana bili na ulici. Osmeh je bio na svakom licu. Ja sam išao sa mojim dedom da zajedno ovo proslavimo ispred skupštine. Deda rekao da je za ovo njega sentimentlno mesto jer tu je nekada njegova generacija dočekivala ljude koji su proslavljali našu zemlju i Novaka Đokovića,  jer kako kaže nije bilo drugog posla i nekako je valjalo potrošiti vreme. Mi smo u školi baš pre neki dan po deseti put ove godine pisali sastav na temu EU. Srećom to su kroz celo školovanje pisala i moja starija braća pa sam koristio njihove sastave koje bi prepisao i malo izmenio.  Nastavnica je i tako automatski davala svima dobre ocene i pritom zevala kao da joj se spava.

Dan je bio lep i sunčan kao stvoren za kandidaturu. Deda je tog dana obukao svoj najbolji gornji deo  trenerke i upasao je u pantalone. Hteo sam da odemo pravo do skupštine kako bi zauzeli bolje mesto ali deda je iz nekih svojih sentimetalnih razloga hteo da prođemo pored spomenika Novaka Đokovića i Petera Handkea a onda odatle da se zaputimo prema skupštini. Taj spomenik je zaista lep. Na konju zajedno jašu Peter Handke i Novak Đoković. Handke je naš nekadašnji srpski ministar pravde u dve vlade i čovek koji drži svetski rekord u podršci politike koju je vodio naš otac nacije Slobodan Milošević. Đoković je naš bog, teniser koji je sem u tenisu bio prvak i u svim ostalim individualnim sportovima osim u sumo rvanju a bio je i kućni prijatelj Svetog Save. Deda je zastao kod spomenika i video sam kako mu se suza sliva niz lice. Rekao mi je da kada je on bio dete nije imao takve uzore i da ja treba da sam srećan i zahvalan što rastem pod uticajem ovih velikana. Samo sam smerno ćutao u svojoj beskrajnoj sreći.

Deda mi je usput pričao da je ovo velika pobeda naše politike i našeg vremešnog predsednika Milutina Mrkonjića koji je napunio 110 godina i koji je svoju dugovečnost objašnjavao rečima da je sam sebe izgradio.  On ni u jednom momentu nije sumnjao da će politika i Šumadija i EU jednog dana pobediti. Nadmudrili smo time separatiste iz takozvane Šumadije i njihovog specijalnog pregovarača Svetlanu Ražnjatović, nekada poznatu pevačicu a danas političarku i, nama mrskog premijera takozvane Šumadije, Sašu Popovića zvanog Poskok, bivši tv voditelj a danas terorista i mafijaš koji želi  oteti našu svetu zemlju.  Danas smo sačuvali i jedno i drugo rekao je moj deda i dodao da se njegov životni san ostvaruje. Naš specijalni pregovarač, ministar za jug Srbije i sever Šumadije i budući Patrijarh srpski, Zoran Kostić Cane, je u maratonskim pregovorima nadmudrio Šumadince i doneo nam toliko željenu pobedu. Dedi je posebno drago što smo dobili kandidaturu pre Republike Vojvodine koja koja ga je oduvek nervirala i koja verovatno nikada neće postati član EU.

Posle deset minuta smo bili ispred skupštine i pomešali se sa ostalima kako bi čuli govor našeg predsednika. Pored njega su bili i Premijer  Ivica Dačić i ministrica za pridruživanje EU Ivana Žigon. Bio je tu prisutan i vođa najveće opozicione stranke  Aleksandar Vučić koji je na sebi imao majicu sa napisom “Sloboda za Tomislava Nikolića” koji je stajao odmah pored njega. Nikom nije bilo jasno šta ta poruka znači i kada su ga novinari pitali o čemu je reč odgovorio je da to pitaju državnog tužioca kojem je već dao odgovor i sve dokaze.

Predsednik je  održao dirljiv i predivan govor koji je sve ganuo do suza a onda su on i premiijer u pratnji benda slavnog reditelja Srđana Dragojevića otpevali pesmu “Oj Moravo”. Sve se završilo samo sa jednim incidentom kada je anonimni senilni penzioner Boris Tadić uleteo među govornike i počeo da viče kako je sve to njegov uspeh i da je on najviše zaslužan za kandidaturu. Pri tom je još rekao da samo on ima pravo da uđe u EU. Obeubeđenje je brzo reagovalo i odstranilo nametljivca.

Deda i ja smo se polako vratili kući puni lepih utisaka. Pokazivao mi je slike iz vremena kada je on bio mlad. To mi je malo bilo dosadno pa sam mu predložio da zajedno pogledamo Dnevnik u kome je voditelj svečano rekao reči koje su mi se urezale u pamet. Usput sam sve snimio i stavio u svoj mobilni telefon da mi to bude melodija zvona:

“Dragi gledaoci danas je veliki dan za našu zemlju. Postali smo kandidat za EU. Ovu odluku pored EU je pozdravila i Američko-Evropska alijansa i njen predsednik Dejvid Bekam. Mi smo dobili šansu da se pridružimo velikoj porodici naroda Rusije, Belorusije, Kazahstana i Turske koji sačinjavaju Erdoganovu Uniju nazvanu po njenom osnivaču velikom Turskom premijeru Erdoganu”

Dragan D.

 

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *