Vetar u nacionalistička jedra, mediji i javnost

Vetar u nacionalistička jedra
Nacionalisticka jedra
After party nakon govora u UN

 

Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, je održao govor u Generalnoj skupštini UN povodom ocene rada među narodnog suda u Hagu i time obogatio građu istorije beščašća. Neću ovde objašnjavati ovu tvrdnju jer je to isuviše očigledno, samo po sebi, i nema potrebe posebno trošiti reči. O Tomislavu Nikoliću se sve zna i reči koje je izgovorio verovatno nisu nikoga iznenadile. Besramno pokazivanje amnezije o događajima u poslednjih dvadesetak godina ostavlja mučan utisak. Ono što je veća sramota od njegovog govora je odsustvo bilo kakve kritičke misli i osude u medijima i javnosti, povodom njegovog obraćanja celom svetu. Naravno, bilo je izuzetaka ali alarmantno malo. Većina medija je prenela govore sa skupa bez komentara ili bilo kakvog kritičkog osvrta kao da je u pitanju unutrašnja stvar Namibije. Ovo glasno odsustvo kritike je dokaz da se većina u Srbiji slaže sa svakom izgovorenom reči Tomislava Nikolića. Jedina poenta iz ratova koju predsednik, mediji i javnost Srbije neprestano ponavljaju je da su svi isto krivi a da su najveće žrtve Srbi. Zvuči poznato? Da. Tim načinom mišljenja je započeli ratovi u Hrvatskoj i Bosni. Srbija je opet na početku. Mediji, država i javnost opet dišu kao jedan. Danas je 1990. godina a predsednik Srbije je otvorio sezonu lova koja će nahraniti srpsku nacionalističku zver koja je gladna.

1. Događanje naroda u Vojvodini, drugi deo. Nacionalistička zver je ostala bez Kosova. Ima još jednu pokrajinu

Nacionalisticka jedra
Max Weber body language

koja joj obično služi za vidanje rana koje je zadobila u mnogim pobedničkim porazima iz kojih je izašla ponosno povijenog repa. Nema više Hrvatske, Bosne ni Kosova i jedino što je ostalo da napadne je Vojvodina. Nema više nikoga na kome bi nacionalisti iskalili svoje frustracije i bes zato su odlučili da ovog puta zarate sa Srbijom. Paradoks je da napad na sopstvenu državu zdušno podržava državni vrh ali znamo da ovde biva što nigde ne biva samo ne mogu da se na to naviknem. Tomislav Nikolić im je posredno dao podršku svojim govorom u UN i dodatni vetar u jedra u pohodu na Vojvodinu. Ništa nismo učinili, mi smo žrtve, nemamo čega čega da se stidimo, etika i nauka su na našoj strani (a o religiji da i ne govorimo) sedeli smo skrštenih ruku a onda nam je, kako to kaže Otac Nacije, neprijatelj mučki prišao sa leđa i ozločinio nas, tako bezbrižne i nevine. U Novom Sadu dogodila se repriza Gazimestana, doduše mlaka verzija, ali znamo kako se završio prvi Gazimestan. Ni ovde niko od medijskih delatnika osim ljudi na društvenim mrežama i nekim portalima, ne komentariše niti ima bilo kakav stav, samo izveštavaju. Mogli bi novinari u pauzama da čitaju novinara Albera Kamija.

2. Izdajice i etiketiranje. Potreba za izdajicama je osnovna potreba gazimestanskog Srblja. Nedavno su se okomili, kao i uvek, na Biljanu Srbljanović sa rečnikom devedesetih zbog njenog teksta u Ninu. Osim uobičajenog arsenala psovki i pretnji ubistvom bilo je tamo i “napaćenog naroda”, “uvek žrtve”,”nepravda prema narodu”,”nismo ništa krivi a patimo”, ’’svi su protiv nas“. I ovo zvuči poznato? Gazimestanski wibe u govoru Tomislava Nikolića kao vetar u nacionalistička facebook jedra. I ovde novinari, koji misle da je istraživačko novinarstvo kopiranje Biljaninih tvitova, ćute. Deo salonskih srbalja je ovog puta, vođen Veberom, pokušao da odbrani Biljanu uglavnom ovim rečima: „Protiv sam napada na Biljanu ali i protiv njenog teksta o Kosovu.“ Ni ovde ne treba ništa dodati jer i ovo kao i većina stvari u Srbiji govori samo o sebi.

3. Paradoks se nastavlja ili pranje prošlosti. Građani Srbije su taoci svoje vlade. Organizatori i motivatori ratova su na vlasti u momentu kada treba da potpišu sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i tako zvanično priznaju poraz, stvarnost i ne zavisnost Kosova. Naravno obijaju potpisivanje jer u tom slučaju teško bi oprali prošlost. Bore se za tačku u sporazumu koja će im omogućiti da kažu odmah nakon potpisivanja „Dogodine na Kosovu.” U tom slučaju i prošlost biće čista, njihove uloge u ratu protiv Kosova opravdane a budućnost determinisana. Povratak na Kosovo će u tom slučaju postati mantra koja će tlumiti duševnu bol i prenositi se sa kolena na koleno. Šta rade novinari, mediji i javnost dok vlada radi na pranju prošlosti? Ništa. Drže sapun i peškir. Umesto da pritiskaju vladu da što pre potpiše sporazum, prihvati, malo zasluženu, ponuđenu ruku EU i Prištine i time da šansu, još nerođenim građanima Kosova i Srbije, da žive u bez naših frustracija. Mediji ne bi trebali biti sredstvo za bezuslovno postizanje nacionalne kohezije već inspiratori kritičke misli.

4. Anketa za izvođače medijskih radova. U obliku ankete dok se ne pronađe drugi oblik koji će baciti više svetla. Predlog medijima da postave ovu anketu na što više mesta. Ko vas u Srbiji podseća na De Gola?

  1. Ivica Dačić

  2. Aleksandar Vučić

  3. Vesna Pešić

  4. Tomislav Nikolić

  5. Boris Tadić

Tačan odgovor je, kao i uvek, Biljana Srbljanović

5. Ponašanje medija posle ubistva 14 ljudi u Velikoj Ivanči. Ubica je prvi dan bio miran čovek, domaćin blage prirode. Već nakon nekoliko dana smo saznali da je on depresivno – konfliktno – post traumatsko – samo ubilačko – naoružani – poremećeni – nasilni – preki monstrum bez posla sa traumatičnim detinjstvom i ratnim traumama, koji je tukao svoju suprugu sa lancem za pse i čiji su pretci ubice popova a cela njegova porodica je pod uticajem vradžbina koja ih nagoni na zlo. Njegove ćerke su ćerke: pa onda sledi sve to gore napisano. Pronađen je čak i potencijalni krivac za ubistvo. Žena koja je bila sa sinom ubice nije mu bila po volji, odnosno kurva pa se time donekle pravda i sam čin. Ništa novo na medijskom nebu Srbije. Ponašanje političara i države nakon ubistva je izostalo osim izjave Slavice Đukić Dejanović koja je postavila dijagnozu ubice već istog dana bez i jednog podataka koji bi dozvolio bilo kakav zaključak. Rekla je da sigurno nije u pitanju Vijetnamski simbol i tako, kao veran vojnik, nastavila borbu svoje partije za pranje prošlosti. Za to vreme Aleksandar Vučić, čovek država, vežba Max Weber body language.

Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *