(Ne)normalizacija odnosa

Nenormalizacija odnosa
Nenormalizacija odnosa
Gustave Courbet – Allegory

Aleksandar Vulin je prošle nedelje dao tri veoma problematične izjave. U prvoj izjavi priželjkuje da se na Kosovu pojavi neko ko će za Srbe biti njihov Milorad Dodik. U drugoj da Srbija Kosovu neće dati ni mrvicu državnosti. U trećoj tvrdi da se ispravnost mišljenja meri izbornim rezultatima i da svako strančarenje na Srba može biti pogubno.

Priželjkivanje pojave Milorada Dodika na Kosovu je ujedno i priželjkivanje onog stanja koje je u Bosni i Hercegovini a to stanje, kao što znamo, nije dobro. Pošto deklarativno želi dobro građanima Kosova možemo poverovati  da Vulin ne želi to isto stanje, već samo Dodika na Kosovu. Šta to onda znači? Vulin jednostavno ne poznaje drugačiji oblik političkog delovanja osim kroz jakog lidera koji će biti nosilac , simbol  i ovaploćenje nacionalne politike. Tako dobijamo davno poznatu vezu između nacionalnog vođe, nacionalne politike i građana koji su prvo pripadnici nacije a sve ostalo je ne bitno. On očigledno politički može da deluje samo u ovim uslovima. Nakon S. Miloševića i  M. Marković on sada ima u A. Vučiću nekoga  ko će ga usmeravati i čiju će politiku pratiti. Ne sećam se da je u svom smušenom političkom životu ikada rekao nešto originalno a da to nije bilo zgotovoljeno u političkim kuhinjama u kojima se hranio, zato mi se čini moguće da ideja o Dodiku nije njegova već da je izneta u neformalnim razgovorima sa njegovim novim političkim mentorima. Verovatno  mu je neko to rekao podrazumevajući da to nije za javnost ali on je to ipak izgovorio. Mentori su se ne dugo zatim ogradili od dodikovštine u Vulinu i verovatno su ga upozorili na razliku u formalnim i neformalnim razgovorima. Druga izjava mi još više potvrđuje ovu ideju.

Nećemo dati ni mrvicu državnosti Kosovu ali da bi u tome uspeli treba nam vođa, lider i simbol koga će bezpogovorno slušati kako bi uvek imali nekoga ko će biti garant politike “Dogodine na Kosovu ili bar jednom delu.” Ova izjava je samo deo headhuntinga za novog vođu. Vlasti u Prištini se pominju samo u negativnom kontekstu i uglavnom kada treba zastrašiti javnost. U Srbiji, sudeći po svemu, u sprovođenju plana o normalizaciji odnosa na Kosovu učestvuje samo Srbija dok Kosovska vlada, koja je oličenje svakog zla, ima samo jednu obavezu: neprekidna opstrukcija sporazuma.  Otuda potreba za vođom kao domaćinom koji će sve te opstrukcije prepoznati i, ako ih i nema, smisliti,  što je veoma slično onome što u Bosni radi Dodik, jer treba građane nečim plašiti. Sve ovo govori da politika ove vlade nije normalizacija odnosa već primirivanje i čekanje na bolje i povoljnije političke prilike. To su i I. Dačić i A. Vučić već nekoliko puta rekli. Doduše u poslednje vreme to više ne govore, bar ne javno, ali ponekad romantičarski nastrojenom Vulinu izleti i ono što je možda trebalo da ostane između njih. Treća misao dodatno potvrđuje ono što sam o sada napisao.

Da se ispravnost mišljenja meri izbornim rezultatima je obična budalaštine koja ne zahteva posebno objašnjenje ali spojena sa nastavkom daje mnogo jasniju sliku o svemu. Kada kaže da je svako strančarenje opasno on zapravo izražava prezir prema bilo kakvom drugačijem načinu političkog mišljenja koje će odstupiti od nacionalnog zato je potreban vođa da koriguje svaki pokušaj samostalnog osmišljavanja politike na bilo kojoj drugoj osnovi. Nije normalno da građaninu Kosova, bilo koje nacionalnosti, bude onemogućeno da se uključi u politički život kao čovek i građanin a ne kao statista u neprekidnoj mitološkom ratu za naciju. Tako građanin Srpske nacionalnosti na Kosovu mora da vodi računa o interesima države Srbije a ne o svojim i tu je potreban vođa koji će da ga ubedi. Vidljiv je i zaokret u retorici gde se više ne govori o uspostavljanju vladavine prava niti o boljem životu građana već isključivo u primeni sporazuma uz obavezno koji je potpisan sa EU. Ni jedan sporazum ne može izbeći razna tumačenja ma koliko bio precizan i zato se taj deo premošćuje dobrom voljom pristojnih ljudi a toga ovde bar sa srpske strane nema. Šta ima na drugoj strani niko ne zna zbog medijske blokade svake vesti sa Kosova osim loših. Kada bi neko u budućnosti pokušao da shvati sadašnje stanje na Kosovu, nekritički čitajući isključivo srpske medije, mogao doći do zaključka da tamo nema ničega: ni vlade, ni vlasti, ni zakona, ni pravde već samo anarhija razuzdanih kriminalaca zasnovana na mržnji prema Srbima. Bojim se da se od Kosova gradi stabilno žarište i izvor budućih sukoba koje ni eventualni brzi ulazak u EU neće sprečiti. Miloševićevci će približiti Srbiju EU, uraditi mnogo ispravnih stvari (bez obzira na motive) za koje prethodna vlast nije bila sposobna ali očigledno nikada neće smoći snage da prihvate, gotovo ničim zasluženu, ruku pomirenja pruženu iz Prištine. Za nešto tako moraće da dođe neko drugi, da li u njihovim partijama ili u nekim drugim, neko ko ne nosi sa sobom sramni istorijski teret iz devedesetih. Taj neko će morati i da ima drugačiji i iskreniji odnos prema delima svojih prethodnika dok oni budu daleko od politike. Srbija do sada nije imala ni snage ni volje da ih pošalje, tamo gde im je mesto, na političko smetlište. U ostalom piše se kako nas čeka deset godina samoće do ulaska u EU, dovoljno da se zamislimo i zapitamo kako smo stigli ovde gde smo sada, na šta smo potrošili 30 godina naših života i šta želimo od budućnosti.

Kako se niko nije javio na konkurs za Dodika ostaje samo jedan kandidat a to je Vulin. Ima sve što je potrebno za tu ulogu. Misaono nije odmakao od romantizma mada je svet nakon toga prošao razne periode, veruje da svi pripadnici jedne nacije moraju misliti isto po većini pitanja, prošao je Marković-Milošević školu ideologije nacionalizma, voli Ruse i Putina, sklon patosu i velikim  patetičnim mislima, Dodik mu je uzor savršenog vođe i da se ne lažemo on delom već tako nastupa.  Pitanje je da li želi te da vas Vulin i ostali zabavljaju tokom deset godina samoće?

Bob Lebowski

facebook comments:

3 thoughts on “(Ne)normalizacija odnosa

  1. Odlično zapažanje i analiza. Mi, koji se sećamo Šešelja, Tome i mladjanog Vučića, Mire, Slobe, mladjanog Vulina i Željka Mitrovića, ne možemo da se načudimo kako je do ovoga došlo i kada će prestati. Nije promenjena ćud ni za dlaku, samo što neki ne žele da se sete kuda nas je to, već jednom, odvelo.

    1. Verujem da se iskreno menjaju kada su u pitanju sve druge stvari koje nemaju veze sa Kosovom i devedesetim. I dalje relativizuju zločine ali to je zato što su politički umešani u njih. Što se tiče Kosova tu su jasno stavili do znanja da to čine zato što su primorani na to i gotovo sam siguran da imaju tajnu politiku “Dogodine na Kosovu”. Naravno, sve dok ne naprave takve poteze koji će me razuveriti ali u to sumnjam.

  2. Ovo što nam se sad dešava je odgovor na jalovost onih koji su došli između.Postigli su na prvi pogled nemoguće.Dozvolili su da ove naivne ovčice u Srbiji opet pomisle da im je ovo bolja opcija.Nemoj biti ljut na političare,oni su takvi kakvi jesu i oni su odraz nas samih.Složićes se da je procenat glupana u ovoj jadnoj zemlji jako visok i oni su ti koji veruju i biraju a mi možemo samo besno da gledamo sa strane i tugujemo za nekim drugim životom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *