Objasnimo deci.

Objasnite deci

Građani Srbije brinu o svojoj deci i veoma su zabrinuti kada se pojavi nešto što može poremetiti spektakl njihovog postojanja. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je jevanđelski definisao dete kao sveto biće (dete, to sveto biće) pa stoga ne treba da nas čudi idolopoklonstvo koje građani Srbije osećaju prema deci. Oni znaju šta može biti štetno za osetljive oči svetih bića ali ne i kako im neku anomaliju pojavnosti objasniti. To je noćna mora roditelja, užas i strah. Kako objasniti deci, je pitanje koje im treperi u utrobi, dok sa zebnjom pokušavaju smisliti neki odgovor koji neće razoriti svet koji su im napravili. Kako im objasniti, na primer, dva muškarca ili dve žene koje se ljube? Kako im objasniti pobednicu Eurosonga, bradu i wurst? Kako? Odgovora nema. Samo ćutanje i okretanje ka objašnjivom. Pogledajmo šta sve to građani Srbije mogu objasniti svojoj deci a da pri tom njihova svetost ostane čista. Krenimo od izjave koja se tiče svetog potomstva.

„Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tome zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha”. (Patrijarh Pavle u Božićnoj poslanici, 1995.)

Ovo je poruka jednog svetog bića drugim svetim bićima. Znamo da je bio skroman, nosio kišobran i vozio se gradskim prevozom. Lepo i sveto. Roditelji ovu izjavu svojoj deci mogu objasniti. Nije to tamo nekakvo ljubljenje dva bića na javnom mestu ili wurst ispod providne haljine. Ne, ovo je toliko samo po sebi pojmljivo da nema tu šta puno da se objašnjava. Imate dvoje dece jedno pogine drugo pretekne da vas teši. Čista matematika. Što više dece napravite tim bolje po vas u takvim slučajevima. Ko ima samo jedno dete neka se posle ne žali ni Bogu ni ljudima. U svemu ovome nema muškaraca ali sve to oko dece je ženska rabota. Ovo je detetu lako objasniti.

vucic_seselj_maja

Premijer Aleksandar Vučić je prvi proglasio decu svetim bićima. U njegovoj političkoj karijeri ne postoji ništa što bi moglo biti teško objašnjivo deci čak i ako na prvi pogled deluje suprotno. Uzmimo na primer njegovu političku, moralnu, društvenu i svaku drugu angažovanost sa početka karijere. Na početku vam se može učiniti da je odbacio budućnost svakog tada nerođenog deteta u korist bolje prošlosti Popa Đujića. Kada se ipak malo više zamislite ova borba je zapravo borba za decu i njihovo dobro. Da li bi današnja “naša“ deca znala da pevaju četničke pesme, da se dive Draži, da ponekad prebiju nekog stranca, da uzvikuju “Nož, žica …”, da obožavaju Ratka Mladića i druge slične stvari. Ne, naravno da ne. Deci se ovo može lako objasniti jer ni Pop Đujić ni Aleksandar Vučić nisu wurst.

Da se udaljimo od pojedinaca i pogledajmo kako je deci vrlo lako objasniti neke pojave. Uzmimo otmicu 19. ljudi iz voza u Štrpcima 1993. Zamislimo scenu. Dete se vrati iz škole i pita vas šta se to desilo u Štrpcima 1993. Vi sa olakšanjem u srcu, pošto nisu u pitanju homoseksualnost ni žena sa bradom, veselo objašnjavate detetu. Bio je tamo neki voz, došli neki ljudi i oteli neke druge ljude koje su kasnije opljačkali i brutalno likvidirali. Sve to u organizaciji države. Nakon toga su dugo vremena živeli mirno i spokojno. Nije bilo kažnjivo ubiti pripadnike druge nacionalnosti. Dete sluša i oseća lakoću objašnjenja koja čuva njegovu svetost.

dacic

Kada smo već kod pojava pogledajmo naviku države, iz nedavne prošlosti, da ubija političke neistomišljenike i novinare. Ni ovo nije teško objašnjivo za razliku od dve žene koje se drže za ruke dok vi panično rukama pokrivate oči detetu da ne vidi to zlo. I ovo je lako objašnjivo, čist silogizam. Neki novinari nisu pisali pohvalno o tadašnjoj vlasti. Neki političari su bili protiv tadašnje vlasti. Neki novinari i političari su likvidirani. Iskoristite ovaj Aristotelov silogizam i iskusite nepodnošljivu lakoću objašnjavanja. Ako ovo deci ne bude dovoljno uputite ih na izjavu tadašnjeg ministra informisanja koji će raspršiti svaku njihovu sumnju u vašu logiku. “Gospodo novinari vodite računa o svojoj bezbednosti pa vam se ništa neće dogoditi.”

Vratimo se opet pojedincima. Episkop Pahomije je optužen za seksualno zlostavljanje dece, svetih bića. Suđenje je zastarelo i ceo slučaj je pao u vodu. Sveta bića su morala da prolaze više puta kroz pakao svedočenja i ponovnog preživljavanja zlostavljanja. Uzalud. Isto tako postoje svedočenja o pedofiliji Vladike Kačavende koji je sklonjen u manastir bez podizanja optužbe. I ovo je lako objasniti deci. U pitanju su službenici crkve koji su sveti, zaštićeni i znaju tajnu onostranih svetova. Pa zar njih da osuđujemo? Objasnite deci da su popovi drugačija i viša bića od svih nas i problem je rešen.

vojska

Jednako je lako deci objasniti današnjeg ministra inostranih poslova Ivicu Dačića. Nekada je bio portparol rata i zločina a onda mu je Boris Tadić oprostio u ime svih nas. Predsednik njegove partije je bio Slobodan Milošević poznat kao Balkanski kasapin i čovek koji je vodio i organizovao rat i genocid. Ivica Dačić je tumačio građanima postupke svog vođe kao najbolje od svih mogućih. Bio je deo zločinačke mašinerije a onda se promenio. Dobro, nije nosio haljine niti se ljubio sa muškarcem, što bi deci bilo neobjašnjivo. Genocid, ratni zločini, silovanja, politička ubistva, represija režima, proterivanje manjina, Sarajevo, Vukovar i ostale tekovine, koje je portparol branio, lako su objašnjive deci. Nema zgražavanja ni čuđenja.

Evo još nekih ljudi i pojava koje su deci lako objašnjive i ne izazivaju roditeljsku strepnju pošto su sasvim normalne i prihvatljive: Predsednik Tomislav Nikolić kao četnički vojvoda, ratni huškač, borac za granicu Karlobag, Karlovac, Virovitica, Ogulin, čovek koji je izjavio da Srbija treba da bude Ruska gubernija i da o njegovim postupcima pre nego što je postao predsednik ne može suditi. Primitivnost Andreja Fajgelja u obliku zabrane umetničkog dela i propagandni filmovi Borisa Malagurskog kao i osuda forumaša koji su ismejavali i vređali ovog nacionalno osvećenog reditelja. Genocid u Srebrenici, bombardovane Sarajeva, zločini u Vukovaru i organizovanje genocida na Kosovu. Žene koje su silovane takođe snose deo krivice. DSS jezičke patrole Kalabić Nikole, koje će utvrđivati ko govori Srpski jezik a ko ne. Žene su kurve, starlete i feministkinje. Velja Ilić koji kaže da neće da priča o ljubavi pošto nije homoseksualac i da neće na tv duel sa ženom jer o čemu može sa njom da priča osim o pravljenju kompota. Ideja bivšeg direktora Radosnog detinjstava da se odvoje devojčice od dečaka. Femicid i nasilje u porodici. Ubistvo građanina Francuske, Brisa Tatona. Fašistički ispadi državnog službenika Počuče. Dveri, Obraz, 1389, Naši i slične fašističke organizacije. Veličanje ratnih zločinaca i nekažnjivo negiranje zločina. Sramna skupštinska deklaracija o genocidu. Siromaštvo, nezaposlenost i ogromno raslojavanje društva. Mržnja i primitivizam srpskog patrijarha Irineja i ne osuđivost pedofilije koja je pod zaštitom Crkve i Države. Povratak na vlast ljudi korumpiranih u zločinačkom režimu. Paravojnu uniformu obožavaoca Balkanskog kasapina, Aleksandra Vulina, na Kosovu.

velja6

Dacic

vulin

boris15

 

 

 

 

 

 

 

 

Šta ste danas lepo deci objasnili?

Bob Lebowski

facebook comments:

5 thoughts on “Objasnimo deci.

  1. Odlični su ti tekstovi samo molim te prevaziđi više tu tenziju sa rečcom ne, pogotovo kod pisanja imenica i prideva. Kvari sliku i to prilično a ponavlja se po ko zna koji put.

  2. Mislim da je ovaj mali nesporazum sa negacijama posledica bivanja u drugom jezickom podrucju.Zato,prakticno:nisam, necu, nemoj, nemam – jedine glagolske negacije koje se pisu ZAJEDNO. Zajedno se pisu i pridevi _ neverovatan,nevidjen. Pa tako i prilozi – necuveno. Itd. Good luck, volim vase tekstove i laki ih objasnjavam deci.

    1. Hvala na čitanju. Da, verovatno je tako. Na poslu već dugo godina koristim isključivo Česki i Engleski. Srpski koristim kada pišem i kod kuće ali ništa od navedenog nije opravdanje za greške. Potrudiću se da ovo ispravim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *