Optimizam za budućnost

Optimizam za budućnostNa brodu smo čije kormilo je odavno prestalo da se pokreće. Zaustavljeno u jednom položaju kao da je uraslo u konstrukciju broda tako da sa utvrđenog kursa više ne može skrenuti. Kapetan, uprkos svemu, nervozno pomera kormilo levo desno, jedva nekoliko milimetara, dok nam sa osmehom objašnjava kako drži sve pod kontrolom uveravajući nas o svojoj svrsishodnosti i potrebi da bude tu. Kurs nije odredio ni on ni bilo ko drugi na brodu.  Kormilo je samo jednog dana prestalo da se pokreće. Ne znamo kada se to tačno dogodilo ali znamo zašto.

Jedan deo putnika bodri kapetana misleći da on još uvek upravlja brodom i vodi nas do cilja koji smo konačno pronašli. Spremni su da zaborave da on snosi deo krivice zbog stanja kormila kao i nekoliko krvavo ugušenih pobuna protiv njega. Zaboravljaju takođe da nas je uvlačio mnoge u nepotrebne ratove, pod izgovorom da je to deo našeg putovanja i naše sudbine skrivajući da ne zna gde smo se to zapravo uputili. Njegova prošlost je naša prošlost i zato ćemo je ostaviti po strani. Umorni i iscrpljeni iz svega ovoga izvlače neki jezivi optimizam po kome onaj ko nas je doveo do ovog stanja samo on može i da nas izbavi. Važno je stići na cilj pre kraja naše drame bez obzira na sve. Boje se da druge dve grupe mogu pokvariti njihov trenutni mir iako su najbrojniji.  Srećni trebaju biti najbrojniji.

Druga grupa takođe veruje da kapetan još uvek ima kontrolu nad brodom ali ne sviđa im se kuda se brod uputio. Kažu da nas kapetan predaje neprijatelju, da je izdajnik. Najradije bi napravili rupu na brodu i tako izbegli kraj naše drame ali nemaju način niti čime bi to učinili. Mnogo ih je i strašno galame. Iz tabua mitologije crpe iracionalno koje im daje sigurnost.  Ako drama nema kraja, onda je večna i sveta. Ako je naša drama sveta onda smo i mi sveti. Ono što je sveto nikada ne umire. Nema prošlosti, nema sadašnjosti i nema budućnosti. Sve je oduvek i sada.

Treća grupa vidi da brod nije u našim rukama i da je kapetan samo lutka od krpe, bedni  lakrdijaš.  Njegova prošlost je naša prošlost  i zato ćemo se sećati.  Ne „šta je bilo, bilo je“ već „šta je bilo, to sam ja“. Znaju da od nas ništa više ne zavisi osim stanja na samom brodu. Traže da sredimo brod i zaboravimo na upravljanje sve dok ne opravimo i brod i kormilo. Tako ćemo doživeti kraj naše drame kako bi krenuli od početka. Novog početka. Ne, novi početak za nas već za one koji dolaze posle nas da im iz ruke uzmemo tragediju koju smo im ostavili u nasleđe i zamenimo je nečim drugim. Mi još možemo da se pobrinemo samo za budućnost. Između je moralna praznina ispunimo je odgovornošću.

Naša priča je krajnje jednostavna. Delovi naše drame se sve više pojavljuju i malo toga je ostalo sakriveno. Posmatrači znaju njen kraj a mi je i dalje igramo očekujući preokret. Ogoljeni do kraja stojimo pred očima sveta svesni da nikada više nećemo više biti isti. Kao i uvek u pitanju su pravda i sloboda koje su ovde odavno zamenjene rečima mržnja i laž. Razmišljanje o pravdi nije mržnja, nije slepi fundamentalizam i nije narcisoidno moralisanje. Slobode nema bez pravednosti, to znamo zar ne?

Predlažem optimizam odgovornosti, optimizam za budućnost.  Ako već želim da stvaram onda to moram učiniti iz početka. Neću da dograđujem jer ne želim da gradim tragediju već gradilište gde će neko izgraditi stvarnost drugačiju od moje. Obavezno i nužno drugačiju od moje. Pravednost nije u nama ona je u našim delima. Neću da neko drugi slaže moju slagalicu već da napravi svoju. Odbijam jezivi optimizam samo u ime odgovornosti.  Ako želite pragmatizam onda izaberite vrhunski pragmatizam, odgovornost, i eto vam sreća za većinu.

Rasteretimo budućnost  od nas i dajmo joj sve ono što mi nismo imali. Odbijmo da sanjamo snove drugima. Naučimo ih da sanjaju a ne šta da sanjaju.  Suočimo se sa svim što je bilo da ne bi neko drugi morao umesto nas. Nema više strana, tabora, grupa i to nije jedinstvo već potpuna ogoljenost pred licem života u bedi i nepravdi u poretku koji nas jednako mrvi. Komične kreature i dvorske lude duha zajedno sa kapetanom igraju svoju poslednji čin dok naizgled upravljaju brodom. Njihove priče su uvek bile bezvredne i  vreme je za raskrinkavanje vremena naših života.  Izbor nikada nije jednostavan ali mi više nemamo šta da biramo zato uzmimo to jedino što se nudi, stvorimo sopstvene vrednosti i počnimo da sređujemo brod kako bi na odredište stigli pre kapetana i njegove posade. Tu će početi naše putovanje i optimizam za budućnost. I da ne zaboravim, sve ovo svako sam za sebe.

Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *