Otimači vremena

Srbija je dobila status kandidata za EU. Ovo je uspeh svih građana Srbije. Ono što građani ne smeju dospustiti političkoj eliti (partije,finasijeri i ostali burazeri u daljem tekstu PFOB) da im ovaj uspeh oduzmu jer se može dogoditi da građani ostanu u Srbiji a PFOB odu u Evropu to jest da nam je otmu. Oteli su nam sve i sada slavodobitno ispred nas stavljaju status kandidata za EU. Pitam se zašto im je toliko našeg vremena trebalo da ispune sve uslove?  Zato nije na odmet podsetiti  u čemu se sve ova politička diktatatura dijametralno razlikuje od svojih podanika.

Ako pogledamo kroz društveno-ekonomskih lupu biće nam jasno da iako živimo u istoj zemlji PFOB žive u socijalizmu a građani u kapitalizmu. Pomisliće te da je to nemoguće ali ovde je baš nemoguće moguće. Uzimimo samo privilegije koje imaju PFOB i podelimo ih na dve grupe: one koje dobijaju od države kao partije, poslanici, istaknuti članovi partija, istaknuti burazeri, finansijeri partija i druga bliža i dalja rodbina i na one privilegije koje dodeljuju jedni drugima u svom zatvorenom krugu. Molim ovde ne razlikovati vlast i opoziciju jer svako ovde ima svoje uigrano parče kolača. Privilegije koje dobijaju od države su raznovrsne. Mogu na primer poslanici  da naplaćuju putne troškove, da se hrane jeftino, da besplatno koriste javni gradski drumski saobraćaj, da odu jeftino na letovanje i slične važne i manje važne povlastice. Čovek bi na osnovu ovoga pomislio da je reč o socijalno ugroženoj grupi ljudi pa čak i o ljudima sa posebnim potrebama. Dobro, možda i treba da imaju ove privilegije jer oni na kraju krajeva rade za naše dobro i čine da Srbija bude bogatija, da u zemlji ima više radnih mesta, da se u državi niko ne oseća ugrožen, da svako može  ostvariti svoja prava, da ljudi sa specijalnim potrebama ne budu građani drugog reda, da se bore protiv korupcije, da institucije budu ne zavisne i rade to čega su stvorene i mnogo drugih korisnih stvari.

Ovde dolazimo do drugog dela privilegija koje  PFOB dele međusobno kao nekada u socijalizmu/komunizmu. Sve u svemu ne mogu svi biti poslanici zato oni preostali manje ili više istaknuti članovi partija mogu privilegovano zasesti u upravne odbore mnogih preduzeća ili na vodeća mesta u državnim institucijama kako bi one bile ne zavisne i radile svoj posao. Stvar sa privilegijama se tu ne završava. Mogu i niži pripadnici političko-partiskog staleža u obliku bliže i dalje rodbine, prijatelja i ostalih burazera da dobiju  svoj deo privileija u obliku vodećih mesta u manje interesantnim institucijama ili u ne vodeća mesta ali koja isto tako nekuda vode. Krug se ovde ne završava jer neki mogu da se i zaposle kod moćnih i bogatih investitora u ovu profitablinu granu privrede i tako naprave neraskidivu vezu između politike i novca. Investitiori će zarad toga dobiti svoj deo privilegija u obliku prednosti na trnsparentnim tenderima za sve i svasta, informacije gde i šta se događa, poneki tržišni monopol i naravno gledanje kroz prste prilikom poslovanja ili ako koji od investitora padneu kakav finansijski problem država će mu tu vrlo brzo priskočiti u pomoć. Da ne znam  da smo porušili socijalizam i sve njegove pojedine elemente pomislio bi da u tom galimatijasu političko-partiskog staleža ima samoupravljanja, OOURA i SOOURA, saveza komunista i ostalih tekovina socijalističke revolucije. Kako vrlo dobro znamo da je socijalizam srušen ostaje mi da verujem kako je ovaj političko-partiski stalež preuzeo za svoj model organizovanja Norveški društveno-ekonomski poredak. Nameće se pitanje kako je moguće da se jedan stalež organizuje poput jedne države. To je moguće jer su nam baš ti pripadnici ukrali državu i igraju će se sa njom sve dok im ne dosadi ali bogu hvala oni uskoro dobijaju novu igračku,Evropu, a nama ostalima ostaje da se igramo sa ovom puno puta korištenom lutkom i živimo u kapitalizmu bez privilegija.

Pogledajmo neke od stvari koje nam je ovaj stalež već oteo ispred nosa osim države.

Oteli su nam donošenje post revolucionarnog ustava koji bi se jasno svojim tekstom jasno i nedvosmisleno ogradio zločinačke državne politike devedesetih  i time pokazali šta zapravo želimo. Ovako su godinama muljali po njemu i doneli nekakvu nakazu koja je jasno pokazala da se slaže sa politikom prethodnika i da nemaju nikavu nameru da od nje odustanu.

Oteli su nam sekularnost i dali pravoslavnoj crkvi političko-ekonomsku moć ogromnih razmera sa tim da je njihov stalež živi u sekularnoj Srbiji dok građani van PFOB-a žive u pravoslavnoj dzamahiriji. Pogledajte samo  prizore popova koji nasrću na učesnike parade ponosa, poslušajte samo šta pričaju, obratite pažnju nemogućnost procesuorati ih u sudovima zbog pedofilije, pogledajte njihove velelpene dvorce i poslušajte njihove ratne pokliče. Naravno neće napadati PFOB niti će im zameriti njihovu sekularnost jer imaju kome da prodaju strah.

Oteli su nam istoriju i time nas učinili manje ljudima. Tumače je, prekrajaju, falsifikuju,seku, ponovo sastavljaju, kupuju i prodaju. Patentirali su je kao svoje vlašnistvo i ako se neko i usudi reći nešto na tu temu može biti optužen za pirateriju. Oteli su nam sve poraze koje smo doživeli i pretvorili ih pobede.Oni žive kao pobednici a ostali građani žive u poraženoj Srbiji.

Oteli su nam kajanje zbog zločina počinjenih u naše ime i strpali ga u nemušte deklaracije i povelje koje su ništa drugo do dokumentacija za istoriju beščaća.

Oteli su nam vreme naših života kako bi produžili živote naših predaka.

Oteli su nam decu koja govore njihovim jezikom i žive njihovim životima. Decu koja govore poput ratno hučkačkih novinara početkom devedesetih.

Šta nam je činiti?

Odgovor nikada nije bio lakši. Dovoljno je da stignemo u EU pre njih i ništa više ni ništa manje i ništa lakše od toga i nikada više motiva nego danas.

Bob Lebowski

 

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *