Podsmevanje

Podsmevanje

Podsmevanje

Kratak osvrt na jedan deo teksta Stare ploče Miloša Ćirića, Peščanik

Ne vidim ništa loše u podsmehu, odnosno satiri, kao načinu mišljenja. Ona je književni oblik i način mišljenja koji razobličava mane i glupost jednog društva kao i pojedinaca. Satira osim što razobličuje ona se podsmehuje, kritikuje i opominje i na neki način „kažnjava“ svojom gorčinom pomešanom sa duhovitošću. Ona je društveno angažovana i zato ima pokretački potencijal. Njen mehanizam je jednostavan: prenaglasiti neku deformisanu pojavu do te mere da ona postane očigledna svima. Odbaciti podsmeh odnosno satiru kao način na koji će misleći čovek izraziti svoje normative, svoje misli, svoje ideje i svoj pogled na stvarnost je besmisleno. To nije nedostatak ideja kako to tvrdi Miloš Ćirić u svom tekstu na Peščaniku već naprotiv. Satira je veoma ozbiljna rabota i nije mi jasno njegovo odbacivanje podsmeha ili satire zarad nekakvog „ozbiljnog“ pristupa problemima koje muče srpsko društvo. Ukoliko je satira na sebi svojstven način argumentovana, a to je jedan od glavnih uslova da bi bila to što jeste, onda pribegavanje podsmehu u diskusijama nije srozavanje nivoa diskusije. Kada kažem argumentovana mislim na to da ima svoju formalno logičnu održivost u svim onim elementima kojima satira pribegava (parodija, ironija, alegorija, paradoks itd) kao i potvrdu u stvarnosti. Satira je način kritičkog mišljenja a podsmeh je njena osnova, njena suština.

Miloš Ćirić je u pravu kada kritikuje vatrene pristalice DS-a i LDP-a koje nisu imale volje ni pameti da kritikuju Borisa Tadića i njegovu politiku a sada, kada njihovi protivnici rade sve ono što se očekivalo od ovih partija, govore da je sve što ova vlast radi „smešno i tužno“. Posebno je besmislena retroaktivna podrška nekih intelektualaca ovim partijama i tu je Miloš Ćirić u pravu. Ponašanje ovih partija dok su bile u vlasti je više nego sramno i mislim da to ne treba posebno objašnjavati. Šteta njihove vladavine je ostavila dubok trag u društvu i biće potrebno mnogo vremena za oporavak. Svaka kritika sadašnje vlasti ovih ljudi je zbog svega nabrojanog veoma problematična sama po sebi ali ne zato što je u pitanju podsmeh, odnosno satira a ne „ozbiljna“ kritika.

Podsmeh prema Vučićevom pominjanju Vebera nije ni malo trivijalan kao ni činjenica da ga uči. Mislim da se u tim naizgled trivijalnim stvarima otkriva mnogo više nego u onim koje su vidljive na prvi pogled. Vućić je vukao ili vuče određene političke i državničke poteze, bilo u prošlosti ili sada, na osnovu kojih možemo steći nekakvo mišljenje i na kraju imati neki stav. Mislim da ih je bilo mnogo loših čak šta više odvratnih a ima i onih dobrih koji su manjem broju i koji se dešavaju od momenta kada je njegova partija pobedila na poslednjim izborima. Jasno je da se Vučić menja odnosno menja se politika koju vodi i zastupa. Njegova prošlost mi govori da moram biti na oprezu kada razmišljam i donosim sud o političaru Vučiću. Ukoliko želim biti odgovoran i pošten ne smem da zaboravim na sve ono što je činio u poslednjih dvadeset godina i tu treba da počne kritika. Ne mislim pri tom da mu danonoćno prebacujem njegovu zločinačku prošlost ali je svakako moram imati u vidu, o njoj se mora raspravljati i ona će, siguran sam, tek biti tema. Pozdraviću svaki njegov dobar potez ali ću ujedno biti spreman da kritički pristupim onome što mislim da nije dobro. U tu svrhu apsurdne minijature poput učenja Vebera su veoma korisne. Čitanje Vebera i spajanje jagodica prstiju doživljavam kao prevaru i lepo pakovanje kojim se želi nešto sakriti. Pretvaranje koje poziva na oprez. U redu to rade svi političari a i sam Vućić je bio na skraćenom kursu kod čoveka koji to isto radi za Angelu Merkel, ali podsmevajući se ovome ja opominjem samog sebe i pozivam na oprez, na kritiku, na razmišljanje. Ako to čini neko ko ima neki uticaj na javnost, za razliku od mene, on zapravo vrši pritisak na Vučića govoreći mu posredno: ja znam da se pretvaraš, ja znam tvoju prošlost, ja sam na oprezu, ja mislim, ja u ovome vidim mogućnost da je tvoja promena samo trenutni oportunizam, ja hoću da nastaviš da vučeš dobre poteze, ja hoću da ovo postane očigledno svima. Ovde je podsmeh i deo odbljeska svega onog ružnog što smo u prošlosti kao društvo činili a nismo imali snage da sprečimo.

Ovo se naravno treba primeniti na sve učesnike u političkom životu. Kritička misao, kako god da se manifestuje, je početak civilnog društva, i to je ono što, kako to ispravno primećuje Miloš Ćirić, nedostaje i uvek je nedostajalo Srbiji. Pod civilnim društvom podrazumevam gradilište na kome će buduće generacije imati priliku da slobodno i rasterećeno od naših frustracija razmišljaju o demokratiji i stalno je poboljšavaju. Zbog svega ovoga mislim da podsmeh ili satira nisu dokaz da nema nade već naprotiv da volje za napredak ima kao i nade da stvari mogu biti bolje. Mislim da danas, kada političari konačno povlače neke ispravne poteze, imamo dobru priliku da kritičkim mišljenjem i pritiskom na političare prionemo, sa puno volje, na izgradnju gradilišta.

Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *