Pogreb jednog raba

Pre sto i dvadeset pet godina Branisav Nušić je napisao pesmu “Pogreb dva raba” Jedan rab je bila majka Dragutina Fransovića zaslužnog dvorjanina kralja Milana. Drugi rab je bio Mihailo Katanić koji se herojski istakao u besmislenom srpsko-bugarskom ratu 1885. Frane, majka Dragutina je umrla svega nekoliko dana pre Mihajla Katanića a kralj i celokupna svita su se pojavili na njenoj sahrani dok na sahranu heroja nisu ni pomišljali jer ih je podsećao na poraz i neuspeh u ratu. Nušić, zbog svega ovoga piše pesmu u kojoj na kraju kaže:
Srpska deco što množiti znate
Iz ovoga pouku imate:
U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake
Zato i vi ne mučite se džabe
Srpska deco postanite babe.
Da se u Srbiji ništa nepamti osim mitova to već odavno znamo pa i nije čudno što je Srbija zaboravila Nušića i njegovo pisanje. Naravno igraju se predstave po njegovim tekstovima ali čini se samo kao deo jedne veće predstave koja se zove nacija. Postoji samo jedan teatar u Srbiji i to nacionalni i odigrava se van pozorišta, ne režiraju ga reditelji i ne igraju ga glumci već svi građani Srbije. Neki imaju glavne uloge neki sporedne a neki su samo statisti ali svi su hteli to ili ne deo ove drame. Tako smo ovih dana imali jednu epizodu, ove nacionalne drame u kojoj je predsednik Tadić otišao na sahranu jednom dedi kao i pre njega kralj Milan jednoj babi. Nije on doduše poveo svojiu svitu već nekoliko ljudi koji se brinu za nejgovu bezbednost i jednu belu advertajzing ružu. Znam, sada će te reći da on nije predsednik jer je abdicirao ali on je eto slučajno kandidat za predsednika Srbije. Kandidat koji nam svojim potezom pokazuje za koje vrednosti i junake se on bori. Deda junak je to postao posredno preko svog unuka Novaka Đokovića. Mogli bi za herojsko delo pripisati u nekom širem kontekstu donošenje novog čoveka na svet i dedi time delimično opravdati status heroja jer to dete koje je došlo na svet, kada je odraslo, učestvovovalo je u donošenju na svet pravog razloga dedinog herojstva odnosno Novaka Đokovića. Znam da je ovaj koncept težak ali u Srbiji ništa nije lako a još manje jasno jer to je zemlja metafizike koja nema jezik za istu.
Sve u svemu naš kandidat je otišao na sahranu dede i pložio beli cvet u znak zahvalnosti njegovom egzemplarnom herojstvu bez predumišljaja. Odigrao je i ovu doduše epizodnu ulogu u nacionalnom teatru ali nema velikih i malih uloga već velikih i malih glumaca. I treba svakome dati poslednju počast kao što to tvrdi i sam Nušić:
I pravo je – ne tumač’te drukče
I našto bi tu brbljala zloba –
I pravo je, ta poslednja počast
Ispratiti pokojnu do groba.

Nemamo heroja tog kova danas kao što je to bio Mihailo Katanić jer prvo naše doba nije isto kao njegovo a kao drugo mnogi su krajem prošlog veka u Srbiji pokušali da ga odglume pa su sa pravom napunili jednu zgradu u Hagu. Naša nacionalna drama se već vekovima nemenja, samo ponekad promenimo kulise i ličnosti pa tako i danas nam je, po već davno napisanom scenariju, potreban heroj koji će se ignorisati. Tu ulogu je uzela nedavno preminula Verica Barać Predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije. Sahranjena je u krugu rodbine i ličnih prijatelja. Slažem se da je to bila želja njena i njene porodice i nemoguće je prebaciti tadašnjem predsedniku nejgovo odsustvo sa sahrane ali niko mu nije branio da posle nekoliko dana se u svom advertajzing timu raspita koja mu ruža ide uz odelo i da ode i položi na grob istinskog heroja današnje Srbije. Usput da pozove televiziju, novinare i da tim činom pokaže da stoji uz sve ono što je Verica činila i radila za ovu zemlju. Naš predsednik to nije učinio kao i nejgov prethodnik kralj Milan i to iz identičnih razloga. Veličanje Dragutinovog herojstva je kralja podsećalo na sraman rat i poraz kao što je Verica svojim radom i trudom podsećala Tadića na sve neuspehe nejgove vladavine i sramnu ulogu njegove partije u svemu tome. Kao i svaka epizoda u drami pa i u ovoj našoj nacinalnoj ima nekakvu pouku i istinu koju nosi. Kako se ova darama u nedogled ponavlja njena poenta je ista i kao pre sto i dvadeset pet godina:

Srpska deco što množiti znate
Iz ovoga pouku imate:
U Srbiji prilike su take
Dede slave, preziru junake
Zato i vi ne mučite se džabe
Srpska deco postanite dede.

Bob Lebowski

Author: Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *