Politika kao utočište

Afera vezana za plagijat Nebojše Stefanovića i lažni doktorata Miće Jovanovića donela nam je, po meni, dve bitne stvari. Prva se ogleda u reakcijama prozvanih doktora nauka, koje su po formi suprotne ali suštinski identične. Nebojša Stefanović je odabrao da čuti, zapravo dao je samo jednu izjavu gde tvrdi da njegov doktorat nije plagijat i da se iza svega krije napad na vladu, državu i reforme koje on sprovodi u policiji. Dodao je da je to sve što ima da kaže i da se time više neće baviti. Njega to kao da sve to previše ne zanima uprkos činjenici da je njegov doktorski rad u centru afere. On kao da želi pobeći od svog doktorata, kao da bi više voleo da taj rad ne postoji , što je krajnje neobično s obzirom da je u pitanju višegodišnji trud i rad. Ako je stvarno tako kako tvrdi i ako je to samo zavera sa ciljem da se spreči reforma policije onda mu neće biti problem da odbrani doktorat i svima dokaže da je u pravu. Ovo nije akademska reakcija već skretanje afere u političku močvaru gde je, kao što iskustveno znamo, manipulacija činjenicama i njihovo potapanje u mulj mnogo lakše i bez posledica.

Mića Jovanović je odlučio da ne ćuti već da se suprostavi dokazima koji su izneti i koji krajnje ozbiljno i uverljivo dovde u sumnju njegov doktorat. Način na koji se brani nije akademski, što je čudno za čoveka koji je doktor nauka, već je čisto politički. Prvo je pokušao sa izjavama da su ti napadi obična glupost , da on sa tim nema ništa i da je sve to napad na vladu, državu i vlast. Kada su izneti valjani i ozbiljni dokazi o nepostojanju njegovog doktorata počeo je da daje kontradiktorne izjave i obećava dokaze koje još nije ponudio. Zatim je ministar prosvete Verbić rekao da doktorat ne postoji i da očekuje od rektora da podnese ostavku. Na to je premijer Vučić dodao da ga to sve ni malo ne čudi. Nakon toga Mića Jovanović je dao izjavu da će podneti ostavku ali ne iz moralnih razloga već zato što nema podršku Aleksandra Vučića i Ivice Dačića. Nisam naišao ni jednu izjavu Ivice Dačića o ovom slučaju osim glasnog ćutanja što možda govori više od bilo koje izjave. Jovanović kao da želi reći da su i on i Megatrend politički projekti i da bez podrške politike ne mogu postojati. Na jednu stranu tvrdi da doktorat postoji, da ničega tu nema sporno ali pošto je ostao bez podrške vlastodržaca ne ostaje mu ništa drugo nego da se povuče. Sve ovo ostavlja prostora za mnogo pitanja. Zašto se čovek koji veruje da je čist u celoj aferi povlači? Da li je time želeo da da neki znak političarima? Da on mnogo zna i da mnoge može povući sa sobom?

Nakon odlaska u London i potragom za svojim doktoratom Jovanović se vraća staroj proverenoj taktici i sve pripisuje napadu na državu, premijera i pokušaj obaranja vlade. Da li je u međuvremenu dobio neki signal od političara ostaje samo da nagađamo. Verovatno je mnoge zadužio, mnogo o svemu zna i sada traži podršku svojih partnera kojih, pretpostavljam. ima u svim političkim partijama. Mića Jovanović kao i Nebojša Stefanović beže od svog rada, svojih doktorata, od sebe i od akademske odbrane po sigurno okrilje politike.

Zamislite da ste doktor nauka, da ste dugo i posvećeno radili na svom doktoratu, da ste u to uložili neko vreme i neki trud. Da ne govorim da su vam, da bi došli u poziciju da pišete doktorat, potrebne godine studiranja i sve ono što prethodi doktoriranju. Prešli ste dugačak put koji je vredan svake pohvale i čvrsto stojite iza onoga što ste uradili kao akademski građanin ili građanka. Zamislite da se nakon nekog vremena pojavi ozbiljna sumnja u sve što ste do tada napravili, ma kakvi motivi bili od naučnih do političkih. I to sumnja od vaših kolega, ljudi koji su prešli isti taj put kao i vi. Kakva bi vaša reakcija bila? Ako čvrsto stojite iza svega što ste napravili naravno da ćete izabrati akademski način odbrane koji uključuje: proceduru koje se u tom slučaju sprovodi, vašu želju i motivisanost da dokažete da ste u pravu, vaše znanje o temi na kojoj ste doktorirali i vašu želju da suprotstavite argumente u odbrani ličnog integriteta kao čoveka, naučnika i akademskog građanina. Reč je o egzaktnim stvarima gde postoje procedure o utvrđivanju, softver koji može utvrditi da li je nešto plagijat a da ne govorim o dokazu da ste doktor nauka u obliku sertifikata, samog doktorata, mentora itd. Od svega ovoga mi nemamo ništa u ova dva slučaja. Imamo samo ne uspešan pokušaj da se ceo slučaj potpuno prebaci na politiku gde je dopušteno sve, od ne argumentovanog pozivanja na zaveru do tajnih političkih ugovora ali sve to nema nikakve veze sa akademskim načinima koje očekujemo u ovim slučajevima. Politika je ovde poslednje utočište.

Druga, i po meni mnogo važnija stvar, je način na koje je sve ovo pokrenuto i ljudi koji stoje iza tekstova u kojima su objavili rezultate svojih istraživanja. Ono što je važno zapamtiti je da u otkrivanju ovih afera nisu učestvovali ni država, ni vlada, ni političari, ni novinari, ni institucije niti bilo ko sličan već grupa akademski obrazovanih građanki i građana, koji su stručni da istraže i daju svoj sud o ovome. Vlada je čak šta više stala na stranu Stefanovića, otvorenom podrškom i osporavanjem teksta od strane premijera koji ga je okarakterisao kao glupost, kao i na stranu Jovanovića prećutnom podrškom. Kada je vlada videla da su dokazi protiv Jovanovića valjani i jaki brže bolje je pokušala da zasluge preuzme na sebe i pređe na stranu pobednika. Ovde mislim na trijumfalno razotkrivanje, ministra Verbića, onoga što su pisci teksta već davno utvrdili i izjavu premijera da ga to ni malo ne čudi i kako je on to sve znao. Sudeći po svemu ovome premijer bi morao da se zahvali onima koji su obelodanili dokaze a ne da ih naziva budalama. Prvo oni čine upravo ono za šta se on zalaže a to je uređenje države na svim nivoima. Drugo oni su ovim tekstom prezentovali one evropske vrednosti kojima sam premijer teži. Biće da premijer kada kaže na svim nivoima misli na sve osim na sebe i ljude koji ga okružuju.

Sada kada znamo da će vlast uvek stati na stranu svojih ljudi ma šta oni činili, kada znamo da opozicije u Srbiji gotovo i da nema, kada znamo da opozicija nije u stanju da artikuliše novu politiku osim recikliranja starih rešenja u obliku opozicionih blokova, kada znamo da partije koje su bile na vlasti neće i ne žele da kažu gde su to pogrešile i zašto su potrošile deset godina života građanki i građana Srbije na lično bogaćenje, kada imamo autoritativni oblik vladavine ljudi koji su kompromitovanih devedesetih, kada smo svedoci renesanse srpskog nacionalizma devedesetih, kada mediji pišu pod autocenzurom ili navijački sa odsustvom kritike i kada je jasno da su u ovim i sličnim aferama duboko uronjeni ljudi iz svih partija, potpisnici ovog teksta nam daju način na koji se ova ili ona grupa građanki i građana može organizovati i promeniti nešto u onom delu društva u kojem participiraju. To je ono što je važno.

Slobodno recite i ukažite na sve ono što mislite da nije dobro. Organizujte se, iznesite argumente, pokažite valjane dokaze, sarađujte i govorite glasno. To što je politička elita rob svojih političkih sporazuma, svoje zločinačke prošlosti, kriminala, korupcije i svojih ideologija nije razlog da građani i građanke budu robovi istog. Neka znaju da smo tu, neka znaju da će ovakvih afera biti još mnogo, da nas svojom arogancijom i bahatošću neće isključiti iz političkog života i neka znaju da će uvek biti neko ko će želeti da zagrebe prstom po površini njihovih iluzija, kojima su zapakovali stvarnost, da pogleda šta se to krije unutra.

Bob Lebowski