Ponoć u Parizu

Ponoc u Parizu

Snovi su početak umetnosti. “Midnight in Paris” je film o putovanju kroz san,  o gradu kao inspiraciji, o slobodi imaginacije i suštinskoj neslobodi čoveka.  Na kraju i sam film je put u snove i vodi nas tamo gde, do sada, nikada nismo bili a to je i njegova najvrednija osobina.

Uspešni holivudski scenarista (Gil) putuje u Pariz sa svojom verenicom (Inez) da isplaniraju svadbu i vrate se nazad u svoju bogatu kuću na Beverli Hilsu. Scenarista radi na svom romanu “Prodavnica nostalgije” , romanu koji će biti drugačiji od onoga čime se bavi: pisanje scenarija za holivudske hitove koji dobro zarađuju. On želi ostati u Parizu i pisati romane poput njegovih književnih idola Hemnigveja i  Fitdzeralda koji su takođe dolazili u Pariz dvadesetih godina prošlog veka da bi se proveli i inspirisali  a i da bi dobili filozofsko književni blagoslov ,od Gertrude Štajn, za svoje nove rukopise.  Zlatno doba. Njegova buduća supruga želi da se vrati u Ameriku i nastavi da živi svoj površni život poput njenih roditelja,zatucanih republikanaca, koji se nalaze takođe u Parizu. Alen je nemilosrdan prema ovom tupu ljudi kao i u prethodnim filmovima. Stvar se zakomplikuje dolaskom profesora sa koledza koji je Inez pohađala i koji je pozvan da predaje na Sorboni. Brbljivi pseudointelektualac koji izbacuje neprestano podatke i definicije o svemu na šta naiđe. Tu je i profesorova žena koja je u suštini ima nešto malo više nervnih završetaka od jabuke, odobravanje i smeh ali ništa više od toga. Alen je i prema ovom paru nemilosrdan. Dva para obilaze znamenitosti Pariza u pratnji tinejdzerskog divljenja Inez prema profesoru njegovoj nepodnošljivoj razmetljivosti znanjem.

Gil  razočaran događajima i uvidom u budućnost koja ga čeka odlazi u noćnu šetnju Parizom koji ga u jednom momentu hvata za ruku i vodi ga na novo putovanje preko granica stvarnosti.  Pariz ispunjave njegov snove i vraća ga u 1920-u, vreme za kojim Gil toliko čezne, vreme u kome su stvarali njegovi književni heroji. Gil u tom svetu susreće Hemingveja, Zeldu i Skota i  Fitdzeralda, Kola Potera, Dalija, Bunjuela, Pikasa  i druge umetnike iz tog perioda koji su obeležili i pozlatili zlatno doba. Gil u tom svetu i sam postaje pisac, postaje jedan od njih, jedan od onih koji pišu i donosi svoj rukopis,iz stvarnog sveta, Gertrudi Štajn na čitanje. U tom svetu se on dobro snalazi jer se obostrano razumeju i prihvataju.Ovde se čak i zaljubljuje u  očaravajuću Adriane muzu mnogih umetnika tog doba. Kada nadrealistima, Bunjuelu , Daliju, Man Reju objašnjava da je stigao iz dvadesetprvog veka i da je zaljubljen u dve žene koje deli čitav vek on to čini kao da je u pitanju sasvim normalna stvar koju ne mora previše objašnjavati a oni to prihvataju kao nešto što se često događa i njima samima.  Kod ovoga treba imati na umu značaj koji su nadrealisti pridavali snovima. Gil svakodnevno beži iz stvarnog sveta i tačno u ponoć starim autom se vozi nazad u svet večne zabave i inspiracije. Svet u kom živi je neslobodan jer je njegov život unapred isprogramiran, dosadan i predvidljiv. U tom svetu on radi ono što donosi pare a ali ne i ono za čim traga: zadovoljstvo,  lepotu i umetnost. Sloboda je u tom svetu nemoguća  pa je mora naći na drugom mestu. Mora je osmisliti i moći zamisliti da bi se mogao nazvati slobodnim čovekom. Sloboda imaginacije je ovde bitna jer ona mu može moći da se oslobodi horora budućnosti koji mu se sprema.

Do preokreta dolazi kada sa Adriane, koja poput njega nije zadovoljna svojim svetom,  odlazi u još dalju prošlost, u Belle Epoque, doba za koje ona misli da je idealno i za kojim čezne kao i on za zlatnim dobom. Tamo sreću slavne slikare, (Lotrek, Gogen, Degan) sa kojima o ovome vode razgovor i saznaju da oni za najbolje doba uzimaju Renesansu i da bi voleli da su tada živeli i stvarali. Gil ostavlja Adriane i vraća se nazad u sadašnjost shvativši da svi su svi ljudi u svom dobu čeznuli za starijim vremenima pa tako i on ali da nije loše vratiti se u prošlost i biti njome inspirisan kao i gradom  čije magične ulice,sa svojim restoranima, bistroima, arhitekturom i skrivenim kutcima lepote, još uvek u sebi nose te velike duhove umetnosti.  Ono što naučimo iz prošlosti ne treba da nas sputava već da bude inspiracija za osmišljavanje našeg vremena na takvav način da neko u budućnosti poželi da se na momenat vrati i inspiriše se njime.

U jednoj šetnji Parizom sa ženom i budućom taštom Gil sreće mladu, neodoljivu prodavačicu stariteta od koje kupuje ploču Kola Potera čiju muziku oboje vole.Na kraju filma, posle raskida sa verenicom i celim prethodnim životom odlazi u šetnju po kiši sa prodavačicom. Time su njegov san i stvarnost povezani gde njegov život postaje kao iščupan mali deo iz sna, takav da neko nekada poželi da živi kao i on. Tu se priča završava i počinje kada Gil postaje simbol večnog ljudskog traganja za lepotom, umetnošću i slobodom.

Izlašao sam iz bioskopa  u Prašku noć. Osećao sam se kao da sam  u bioskopu na trenutak izašao iz Platonove pećine i video prave oblike  i svetlost. Ne može se  tom svetu živeti večno ali možemo bar u našu pećinu uneti malo više svetla, malo više sna, ako ne zbog nas samih ono sigurno zbog budućih generacija da im ostavimo malo manje tame.

Bob Lebowski

 

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *