Prvo je patrijarha obišao Boris Tadić i to kako je rekao privatno i time otvorio mesta svim mogućim tumačenjima ove posete. Možda je otišao u osvit svog poraza da potraži duhovnu utehu i podršku. Recimo da je Boris Tadić vernik i da mu u tom momentu zaista kao mnogim vernicima treba podrška pastira nebi li ga vratio na ispravni put kao zalutalu ovčicu. Moglo je doći u tom momentu do ontološkog pokleknuća u bivšem predsedniku pa ovo možemo uzeti za način na koji se može degradirano biće uspeti na nivo sa kojeg je palo. Ali ako nije to šta onda može biti? Možda je otišao da vidi kako on stoji trenutno kod boga, jer je njegov protiv kandidat izjednačio svoju pobedu božijom voljom, i tako iz prve ruke saznao da li bog računa ili ne računa na njega. Kako je nakon toga ipak odlučio na bude premijer biće da je od patrijarha dobio odgovor da je baš on božiji kandidat za premijera. Ako nije ni ovo šta bi drugo moglo da bude? Recimo da su prijatelji i da su još pre izbora imali dogovoreno druženje koje je slučajno palo baš na dan posle poraza. Prosto su se sastali nad čašom viskija da sastave tiket za kladionicu. Ali ovo zvuči malo verovatno jer obojica su davno ispunili pobedničke tikete time što je jedan postao patrijarh a drugi predsednik. A šta ako je otišao po neki politički savet kao na primer sa kojim stranakama da napravi vladu, kako da smanji ne zaposlenost, kako da suzbije siromaštvo, ojača dinar ili več nešto slično? Ništa,.Mogao onda da mu ponudi mesto premijera.
Drugi je partijarhu otišao Tomislav Nikolić i to ne treba da ni malo čudi osim što je i ovde javnost bila uskraćena za informaciju o prirodi i detaljima razgovora. Prvo je kako sam to več napisao o svoju pobedu proglasio božijom voljom. Nije on hteo da se kandiduje već viša metafizička sila koja upravlja svima nama pa i kandidatima za predsednika. Jasno je u ovom slučaju da je Tomisalv Nikolić otišao kod patrijarha da oslušne kakav to dalji plan za njega ima bog s obzirom da pojma nema šta dalje. Verovatno je, kako to red nalaže, poneo i flašu viskija koju će već patrijarh doturiti tajnim putevima gospodnjim do boga. Za Nikolića znamo da je vernik, a kako se bog lično potrudio da ovaj prvo dođe na svet i postane predsednik, automatski je sebe deklarisao kao predsednika isključivo pravoslavnih vernika pa je putešestvije do patrijarhovih dvora kao teranje žabe u vodu. A šta ako nije ovo šta bi drugo moglo da bude? Možda je i Tomislav Nikolić otišao po politički savet. Kako da bude predsednik i šta da radi obzirom da je tu protiv svoje ali ne i božije volje. Istina Nikolić je rekao samo da je išao po mudar savet kod mudrog čoveka jer su ovo vremena kada se treba sa mudrima savetovati što je misao dostojna najvećih pisaca jevanđelja. Kakvu to onda mudrost poseduje patrijarh? On je čovek vere, jevanđeoskih istina, proviđenja, božijeg nadahnuća, teoloških dogmi i kućni prijatelj boga pa možda je poruka našeg smernog predsednika bila da nam samo još bog može pomoći. A možda nisu ništa pričali samo su se sastali da tihuju jer oni se kao i mnogi slični njima najbolje razumeju u ćutanju. Kako Tomislav Nikolić nije više nikuda išao po savet biće da smatra da u Srbiji nema više mudrih ljudi i onda čudi što patrijarhu nije ponudio mesto predsednika.
Bob Lebowski
