Šta da se radi?

Gost bloger iz budućnosti                                                                         

Vilotije Marković student političkih nauka Beograd 23. 07. 2058.

Sta da se radi?Sinoć sam imao čast da prisustvujem jednom delu velike besede Miljenka D. Pet godina je prošlo od kada sam, komisiji za veliku besedu, podneo zahtev za prisustvo od pola sata. Nisam očekivao da ću tako brzo dobiti dozvolu. Čuo sam priče da je period čekanja deset i više godina. Možda je pomogla činjenica da studiram na fakultetu političkih nauka – smer Miljenko D. Mislio sam da ću poludeti od sreće kada me je pozvao lično predsednik komisije i pisac najopširnije biografije o Miljenku D., Čedomir J., i dao mi jedan primerak svoje knjige i dozvolu da prisustvujem besedi.  Besedu, na temu šta da se radi, Miljenko D. je  počeo pre 45 godina kada je donesen novi ustav koji mu je garantovao pravo na neograničenu besedu. Od tada nije ni jednom prekinuta. Naučnici su našli načina da ga održe budnim 45 goodina zato što je u pitanju opstanak nacije. Bila  su to burna i herojska vremena u što sam se uverio čitajući biografiju koju sam dobio od predsednika komisije. Seo sam na jedan od mnogobrojnih panjeva u parku koji su nastali sečenjem drveća za ogrev i počeo da čitam. Iako nema više ni jednog drveta u Beogradu dobili smo zato neobična postmoderna mesta za sedenje. Ni to nas ne brine jer naši naučnici-vračevi su izmislili zeminuce gde sada živimo pošto je temperatura ispod zemlje  uvek nešto viša nego nad njom, pa tako da nema potrebe za velikim grejanjem. Zgrade i kuće smo spustili ispod zemlje tako da samo krovovi vire. Nema podzemnog saobraćaja ali zato konjeske i volovske zaprege neprestno voze i to uvek na vreme. Ponekad neko od putnika pravi problem kada hoće da se popne na zapregu sa strane koja nije predviđena za to ali tu su naši vredni milicajci da reše problem. Sve to je za nas učinio naš Knez, Dragan Đ. i večno smo mu zahvalni. Ali da se vratim knjizi koju sam čitao.

U knjizi piše da se pre 45 godina stvorila potreba za velikom besedom Miljenka D. kako bi se spasila nacija. Dugo se tragalo za rešenjem nagomilanih problema a onda su ljudi spontano primetili da se nakon beseda Miljenka D. M osećaju mnogo bolje. Počela su stizati obaveštenja sa svih strana o čudesnim izlečenjima nakon slušanja Miljenka D. Tako je jedna žena, koja je godinama činila sve da zatrudni, nakon kratke besede Miljenka D. zatrudnela iako nije spavala sa svojim partnerom. Pričalo se da je doživela pri tom i nekoliko orgazama ali to nikada nije bilo provereno. Tadašnja vlada je čula za ovaj slučaj ali nije odmah reagovala ali već nakon sledećeg događaja počela je da posvećuje više pažnje. Naime, Miljenko D. se jednog dana šetao pored reke razmišljajući o tome šta da se radi i naglas izgovorio nekoliko svojih misli u momentu kada je pored njega prolazio čovek koji je od rođenja bio slep. Nakon samo nekoliko rečenica, slepi čovek je progledao. Celivao je ruke Miljenka D. koji to nije primećivao jer je bio veoma zamišljen pitanjem šta da se radi. Slepi čovek je tog dana počeo da ga bez prestanka prati gde god bi ovaj išao a vremenom su mu se pridružili i mnogi drugi. Miljenko D. je bio toliko zamišljen da ništa od toga nije primećivao ali je nastavio sa čudotvornim izlečenjima svojim glasnim mislima tako da vlast nije više mogla da ignoriše njegovu pojavu. Lično ga je pozvao tadašnji predsednik Tomislav N. da se sa njim posavetuje. Predsednik je taman završio svoju turneju po Smederevu idući od kuće do kuće i pitajući svakog ponaosob šta da se radi. Pomislio je da je Miljenko D. pravi čovek koji zna odgovor na ovo pitanje. Miljenko D. mu je odgovorio da ne zna još uvek šta da se radi ali ako održi dovoljno dugu besedu postoje velike šanse da da ispravan odgovor. Vlast se istog momenta bacila na pisanje dodataka u ustav kao bi ovo bilo  moguće. Ovo su delovi koji su uneti:

1. Kada Miljenko D. počne besedu ne sme biti prekidan slušaocima.

2. Onaj ko se usudi da prekine Miljenka D. biće kažnjen po zakonu koji je donet u skupštini uporedo sa ovim amandmanima.

3. Miljenku D. mora biti omogućeno prisustvo bilo gde i bilo kada na teritoriji Srbije jer se ne zna gde i kada može početi svoju besedu.

4. Organizatori svih tribina, beseda, rasprava, skupova, druženja i sličnih manifestacija, moraju prvo poslati pozivnicu Miljenku D. bez obzira da li će se pojaviti ili ne.

5.  Tamo gde se Miljenko D. pojavi na besedi moraju biti ubijene sve muve kako se ne bi čule dok on govori.

6. Svi naučni radnici moraju sve svoje snage baciti na pronalaženje načina održavanja Miljenka D. budnog više godina jer nikada se ne zna koliko beseda može potrajati.

7. Ukoliko Miljenko D. počne svoju besedu na javnom mestu mora se zatvoriti taj deo grada u krugu od pet kilometara kako bi ne ometano besedio.

8. Ako u krugu od deset kilometara započne rat, vojnici moraju da stave prigušivače na oružije a artiljerija mora naći tihi način granatiranja.

9. Ukoliko neki od uslova ne bude moguće ispuniti, u tu svrhu pripremiti interventne ekipe u svim delovima grada koje će nositi improvizovane zvučno izolovane kontejnere u kojima će isti biti transportovan na sigurnije mesto.

10. U vezi sa prethodnim amadmanom. Svi zvučno izolovani kontejneri će biti opremljeni sa po jednom slikom predsednika Tomislava N.

11. U vezi sa prethodnim amandmanom. Kontejneri će biti opremljeni sa jednom govornicom, mikrofonom i ćutljivom publikom koja će se birati od dobrovoljaca.

12. U vezi sa prethodnim amadmanom. Dobrovoljci će biti spremni dvadeset četiri sata dnevno sa punom slušalačkom opremom.

13. U vezi sa prethodnim amadmanom. Slušalačka oprema se satoji od stolice, sveske, nekoliko olovaka.

14. U vezi sa prethodnim amadmanom. Slušaoci moraju biti maksimalno skoncentrisani pa se stoga moraju organizovati kursevi koncentracije i pažljivog slušanja.

15. O svemu što bude besedio Miljenko D. biće prosleđeno svaki dan predsedniku i premijeru Srbije. Zbog ovoga formirati specijalnu jedinicu JSO Jedinica za Službena Obaveštavanja.

Tako naoružan znanjem o najvećem sinu našeg naroda krenuo sam tačno na dan 45. godišnjice početka velike besede. Sreća me je služila jer je volovska zaprega stigla na vreme da me odveze u Centar za Kulturnu Veliku Besedu CKVB gde se Miljenko D. već 45 godina bori za našu stvar.

Ušao sam u prepunu salu u kojoj je beseda bila u neprekidnom toku. Sačekao sam da ustane slušalac sa mog mesta i neprimetno sednem. Miljenko D. je sedeo za stolom i u mikrofon besedio svojim predivnim glasom. Više se ni ne sećam o čemu pošto sam bio previše uzbuđen. Samo sam netremice gledao u govornika i gotovo da nisam disao. Miljenko nije ostariio niti jednu godinu zahvaljujući naporima naših naučnika-vraćeva. Energičnih pokreta i odlučnog glasa.

Vreme od pola sata je strašno brzo proteklo i počeo sam se pripremati za neprimetno ustajanje sa stolice, kada je Miljenko D. mahno rukom, u mom pravcu, i pozvao me da priđem stolu, neprestajući sa govorom. Pripadnici specijalne jedinice JSO su se uskomešali ali nisu smeli da se protive volji govornika. Prišao sam stolu sa blagom nesvesticom i nagnuo se nad Miljenkom D. koji mi je tiho prošaputao „Jeb‘o me onaj ko me je vukao za jezik“

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *