Tomislav III

Tomislav

TomislavTomislav Nikolić, predsednik Srbije se izvinuo za zločine koje su Srbi počinili u Bosni i Hercegovini i pri tom je retorički klečao u studiju. U javnosti je ovaj zaokret dočekan u glavnom sa odobravanjem. U tome većina vidi napredak, proces učenja, srpskog Vilija Branta, doprinos pomirenju u regionu i želju za promenom kod svih nosioca ratne politike devedesetih. Da li je to iskreno, samo dobro naučen tekst ili neki tajni uslov za dobijanje datuma pregovora za ulazak u EU, kako se to već spekuliše, sasvim je sve jedno. Svaki od ovih načina zahteva promenu, nekakvo iznenadno prosvetljenje koje može da izazove takav egzistencionalni zemljotres koji će ispremeštati sve normative i shvatanja a zatim formirati potpuno drugačijeg čoveka. Naravno napredak i učenje od stvarnosti, od okoline, iz svojih i tuđih grešaka, iz knjiga i drugih izvora je moguć ali su plod dugotrajnog truda i rada, i to ne samo na dostizanju nivoa kojim će se jednom i zauvek biti zadovoljan, već i na održavanju i neprestanom napredovanju. Dakle, to je proces koji se vidi koji je lako i na prvi pogled uočljiv. Promena je vrsta kretanja koje poziva i traži da bude uočena. Ona se vidi u posmatraču i to je deo suštine svake promene. Kod Nikolića promena ostaje samo kod njega, neide dalje da bi se potvrdila u drugom. Promene se mogu uočiti i kod Tomislava Nikolića ali to su gotovo šizofrene oscilacije, jer kako drugačije objasniti sramni govor u Ujedinjenim nacijama i, nekoliko dana kasnije, izvinjenje za ratne zločine spojeno sa relativizacijom genocida. Koji je Tomislav Nikolić pravi? Da li je promena toliko burna, previše vidljiva i brza da je naše poimanje ne može registrovati? Ne.

U slučaju Tomislava Nikolića nema ni jedne naznake promene već je on ono što je oduvek bio, oportunist. Tomislav Nikolić nije Vili Brant on je Radovan III *. On čini ono što mu je trenutno korisno bez obzira da li se to slaže sa njegovim unutrašnjim principima. Jasno ga odaju oscilacije u mišljenju odnosno nesvesni otpor prema prilagođavanju trenutnim prilikama. I tu nije jedini, to čine svi nosioci ratne politike devedesetih koji su sada na vlasti. Setimo se samo Dačićevih izjava da se spoljna politika Amerike može vrlo lako promeniti u našu korist ili Vučićevog drhtavog pravdanja svega datumom pregovora u EU i priznanjem da je svet jači. Umesto Čerčila, De Gola i Vilija Branta imamo samo Radovana III. Oportunizam nije promena.

Srbija je devedesetih bila pod tiranijom jedne partije i njenih satelita. Ove partije i ljudi u njima su imali apsolutnu kontrolu nad državom i sve ono što se dešavalo tih godina nije moglo da prođe bez njihovog znanja i odobrenja. Nasilje, huškanje na rat, ratni zločini, ratno profiterstvo, politička ubistva, pljačka države, proizvodnja mržnje, držanje podanika u strahu i ostali oblici tiranije bahato su i dosledno sprovođeni. Isto tako je i Radovan III bahato sprovodio svoju tiraniju nad svojim ukućanima: jednu ćerku je pretvorio u muškarca, drugoj ne da da se dve godine porodi, ženu tuče, u ratu je sa komšijama. On je nestalan, primitivan, ne prilagođen, agresivan čovek koji je neprestano u suludom i opsesivnom sukobu sa svetom pri čemu uništava druge i sebe. Sve ovo su ujedno i odlike srpske državne politike devedesetih i njenih glavnih nosilaca na čelu sa tiraninom Miloševićem. Srbija je tih godina temeljno uništavala druge i sebe, dok su se njeni političari ponašali kao Radovan III. Kada „neprijatelji“ i svet nadjačaju Radovana on oportuno, zbog instinkta samodržanja, izdaje samog sebe, sva svoja uverenja i prelazi na stranu onih protiv kojih se borio i sa novim entuzijazmom se obrušava na sve ono u šta je do tada verovao. I država Srbija odnosno njena politika je identično završila. Poražena u svim ratovima, osiromašena i u sukobu sa svetom našla se ispred jačeg i ništa joj drugo nije preostalo već da učini isto ono što čini Radovan III : da pređe na drugu stranu, izda sve ono u šta veruje i to predstavi kao svoju volju i nameru.

Najočitiji primer ovoga je Tomislav Nikolić kao političar i predsednik Srbije. Ono što on čini ovih dana nije promena već samo logičan sled onoga što je čino u prošlosti. Tomislav Nikolić, jedan od nosilaca šovinističke ideologije i ovaj danas koji se izvinjava za zločine, je jedan isti čovek, sa istim pogledom na svet. Ono što se promenilo su političke i društvene okolnosti koje su nadjačale njegovu fantaziju i kojima je prinuđen da se sada prilagodi i to ne zbog iznenadnog prosvećena već zbog snage protivnika i sopstvene slabosti, ali šta drugo očekivati kada za protivnika imaš stvarnost. Dok se osećao jakim, sigurnim izvinjavanje mu nije padalo na pamet, čak naprotiv. On ništa nije naučio iz svoje prošlosti i grešaka, on se nije promenio, on i dalje jednako ne razume svet oko sebe i zato smo, i bićemo svedoci njegovih ispada koji su samo odbljesak onoga što je bio prinuđen da potisne. Odgovornost je dokaz da si nešto naučio, da si se promenio ali to kako kod predsednika tako i kod ostalih njegovih istomišljenika, jednostavno ne postoji. Da oseća odgovornost odavno bi izašao iz politike kao i njegovi politički partneri. Stranke bi ostavili novim ljudima čija prošlost nije uprljana i opterećujuća za državu. Zašto zaboraviti zločinačku prošlost Nikolića i ostalih? Zašto zaboraviti Dačića i Vučića iz devedesetih i kasnije. Zašto? U ime kojeg cilja? Šta to dobro za budućnost može biti zasnovano na okretanju glave i zaboravu? Zašto ćutati dok zločinci peru prošlost? Kakvo dobro može biti zasnovano na bivšim ratnim huškačima, pljačkašima države i braniocima zločina? Zašto da verujem nekome ko ordenje daje isključivo onim ljudima koji su podržavali Miloševića? Kakva je poenta? Potpuno i glasno odsustvo odgovornosti koje je nemoguće prevideti.

Nikolićevo izvinjenje je samo još jedan prilog oportunizmu ali svako izvinjenje na ovim prostorima je dobro došlo i željno očekivano. Problem kod ovakvog izvinjenja Tomislava Nikolića je u tome što će neko jednog dana morati da se izvinjava za njegove prethodne postupke. To što se on izvinuo ne može jednostavno prebrisati sve ono što je činio u prošlosti niti bilo ko misleći ne može tu prošlost zanemariti i zaboraviti. Srbija, građani Srbije, nemaju političku volju ni želju da sve te Radovane oteraju u politički zaborav i stanu ispred ogledala kako bi se bar na trenutak zamislili o prošlosti i šta očekuju od budućnosti. Za sada ostaje da se pouzdamo da će politička inercija koju sada vidimo potrajati dovoljno dugo da svi politički Radovani nestanu sa scene i, naravno, da će se pojaviti neka nova generacija kojoj odgovornost neće biti strana. To je mala nada ali drugu ne vidim. Sa nosiocima politike devedesetih nema pomaka, nema pravog izvinjenja. Uvek će tu negde biti devedesete.

Mogao je Radovan III da pre apsurdnog kraja napusti scenu. Možda bi se Georgina konačno porodila, Jelenče postao njen muž, Rumenka postala modni kreator, Katica odlučila da postane žena a komšije konačno odahnule? Ne možemo to nikada pouzdano znati ali jednu stvar sigurno znamo: oni bi svi konačno dobili šansu da budu ono što žele. Da li bi je iskoristili je ne bitno. Ipak, Radovan ostaje na sceni i bezglavo juri ka svom apsurdnom kraju.

Nikolić i ostali, pretvorili su se u groteskne lakrdijaše i blizu su kraja svoje drame ali silno žele da svoju sudbinu neraskidivo vežu uz sudbinu građana Srbije. Kako promena Nikolića i sličnih nije moguća oni ne mogu biti nosioci promena u društvu pa makar i potpisali još hiljadu sporazuma. Srbija, sa likovima sa političke pozornice devedesetih, može uraditi mnogo toga prema spolja ali svoj glavni unutrašnji problem, ideologiju nacionalizma, nikada neće moći da reši. Nisu oni jedini političari u Srbiji, nisu njihove partije jedine partije u Srbiji, nisu njihove ideje jedine ideje u Srbiji, nisu oni Srbija. Okrenimo im leđa i ostavimo sve političke Radovane, tamo gde im je mesto, na političkom đubrištu istorije a onda svako sam, korak po korak, neka bude ono što želi.

* Hvala Dušanu J. Koji je prvi inspirativno pomenuo poređenje sa Radovanom III

Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *