Tradicija i Parada Ponosa

Tradicija i Parada ponosaKako se Parada ponosa približava tako je sve više homofoba koji izmiljavaju iz svojih post izbornih rupa da nam raskrinkaju ovu đavolsku rabotu na koju polako bacaju probne kletve i misaone bajalice.

Sve je pocelo sa homofobnim izedanjem EU nesretnog  Ivice Premijera Daćića što je možda bio znak ostalima da krenu u napad. Ako to veliki šef može onda mogu i ostali da, ako ne EU ono bar da izedu Paradu. Ovde ću podsetiti da je Ivica Premijer Dačić jedan od potpisnika prošlogodišnje kapitulacije države koja se uplašila i ustuknula pred homofobima. Država je podigla belu zastavu i povukla se da na miru smisli razloge koji će povlačenje opravdati i pretvoriti ga u još jednu pobedu.

Prvo su izmileli Dverjani i pustili svoje velikaše i velmože kako bi vaskolikom serbstvu, uglađeno arijevski, objasnili šta je to Prajd i koje su namere tih homoseksualaca. Velmoža Dveri Boško Obradović nam knjigu šalje gde kaže da je gej parada totalitarna ideologija koja se nameće društvu koje ima tradicionalne vrednosti.  Čitajući ovu rečenicu zapao sam u beskonačnu petlju zaključivanja. Odlika mnogih totalitarnih društava, kao što je to bila na primer fašistička Nemačka, jeste baš pomenuti tradicionalizam odnosno vera u tradicionalne vrednosti. Dalje vidim da gej parada u kojoj se promoviše pravo i sloboda na samo postojanje, sa željom da se ukaže na ugroženost jednog dela naših sugrađana, proglašava se za totalitarizam koji je opet duboko vezan za tradiciju. Uz sve ovo vidimo i zaključak da je srpsko društvo tradicionalno što će reći da su oni koji podržavaju i učestvuju na gej paradi ako ne tradicionalisti ono bar delom jer su odrasli u takvom društvu. Reći da je jedno društvo tradicionalno mora podržati razmišljanje da su svi ili bar ogroman većina tradicionalisti tako da je čudan zaključak kako jedna malobrojna, politički nemoćna i finasijski slabašna manjina može u jednoj takovoj državi zavesti totalitarizam borbom za osnovna građanska prava.

Boško Velmoža Obradović tradicionalizam, osim što ga uzima kao tačan opis srpskog društva,  drži za vrednost koju želi odbraniti po svaku cenu a posebno od malobrojnih neprijatelja. Po njemu srpsko društvo živi tradicionalne vrednosti ali eto uvek ima otpadnika koji u to ne veruju niti ga žive. Šta raditi sa takvim ljudima? Šta bi Boško Velmoža Obradović uradio sa mnom koji ne verujem u tradicionalizam koji su Dveri sposobne da osmisle, ne mislim da su porodične vrednosti nešto vredno pomena,  ne mislim da je nacionalni identitet potreban, ne mislim da postoji nešto kao nacionalni duh, ne mislim da srpska vojska treba da ima bilo kakav ugled, ne mislim da porodična politika treba da bude domaćinska i ne mislim da je Srbija jedna od najlepših zemalja na svetu? Da li bi me Boško Velmoža Obradović nekako izdvojio iz društva ili bi me poslao na lečenje to ne znam ali znam da nemam potrebu da pravim partiju u kojoj će drugima nametati svoj način života i promovisati kao jedini ispravan ako ništa drugo ono zato što nisam niti malo siguran da je ispravan pa ga podvrgavam neprestanom preispitivanju. Ipak iz nekih razloga Boško Velmoža Obradović i ostali Dverjani imaju potrebu za ovim uniformisanjem i nametanjem pravila što je odlika svakog totalirizma, religioznih despotija i fašističkih društava. Zašto Boško Velmoža Obradović čini? Odakle potreba za za stajanjem pod jednom zastavom i jednom misli?

Berthrand Russel kaže da ljudi jesu proizvod tradicija jer njih oblikuje sredina u kojoj žive. Oni iz tradicije crpe podršku za svoj način života i oni joj iskazuju vernost tokom života bilo svesno ili ne, ali u ogromnoj meri čine to poslušno i slepo. Pokušaču definisati tradicionalizam i njegove vrednosti i tako ukazati na mane Dverjanskog načina njegovog osmišljavanja.

Uzmimo da su tradicionalne vrednosti one koje su unapred zadane, one koje je već neko uspostavio za nas, one koje dobijamo po rođenju, one koje su  uglavnom stvar konsenzusa ljudi na osnovu prethodnih iskustava i učenja na sopstvenim i tuđim greškama i želje generacija proizašle iz napora da se definiše sopstveno vreme i odredi se prema svim bitnim pitanjima koja muče ljudski rod. Ove vrednosti možemo nazvati defoltima (default).  One imaju jednu osobinu bez koje ne bi mogle postojati a to je da one ne smeju paralisati misao već naprotiv moraju je stimulisati i ne prestano navoditi na svoje obaranje. Što više pokušaja preispitivanja i obaranja prežive utoliko su ispravnije ali, opet ponavljam, nikad toliko da budu neprikosnovene i slepo autoritativne do kraja. Vitalnost jednog društva, čoveka ili bilo kakve zajednice se odlikuje po spremnosti preispitivanja ovih vrednosti. Ukoliko su ovi defolti ne prikosnoveni i autoritativni oni samim tim gube smisao svog postojanja i tako postaju mitološka praznina prekrivena iluzijom vrednosti. Možemo i ovo nazvati modernim jezikom defoltles (defaultless), bez osnovnih vrednosti. Da se razumemo to nije spisak pravila koji se dobija da se nauči napamet već se ogleda u našoj spremnosti da se uhvatimo u koštac sa svim onim problemima koje muče ljude od samog nastanka i napora koji pri tom ulažemo ne bi li svemu tome dali boju našeg vremena, naših stremljenja i naših misli. Dužan sam ovde dati primer koji će bolje objasniti na šta tačno mislim kada kažem osnovna vrednost ili defolt.

Pogledajmo na primer jedno od najvažnijih i najstarijih pitanja čovečanstva: Kako živeti ispravno?  Mnogo je odgovora na ovo pitanje kroz istoriju ali ovde ću samo na preskok dati nekoliko odgovora koji prilično dobro određuju vreme u kome su nastali i pokazuju samu evoluciju odgovora. Sažeću ovde glavne tokove misli i ako sam svestan da ću na taj način zakinuti na istini jer želim naglasiti ono što je važno.

U Homerovsko doba odgovor, na gore postavljeno pitanje, je bio život pod kontrolom usuda koji vlada svime čak i bogovima. Edip, iako je žrtva okolnosti zbog koje ubija oca i spava sa majkom, zbog usuda završava lutajući oslepljen van zidina grada iz kojeg je prethodno proteran. I to je ono što je Grcima bilo dobro ili ispravno. Smatrali su da postoji mera i ravnoteža u svemu pa shodno tome i da je to ispravan način života kada usud pazi da se ta ravnoteža ne poremeti. U svom zlatnom dobu Strari Grci su davali i druge odgovore i jedan koji bi bio karakterističan za period velikog uspona Atine bio bi da je ispravan način života koji je vezan za naš um a da je stvarnost lažna i varljiva. To je ujedno bio i period razvoja današnjih nauka. Misliti, posmatrati svet, logično zaključivati i nesputavati misao religijom i praznoverjem bio je jedan od njihovih odgovora. U kasnijem periodu kada moć Atine i ostalih Grčkih gradova opada ispravan način života se seli sa ovog sveta u neke druge sfere, mistične i teško pojmljive. Dovoljno je ovde spomenuti Helenistički period i Plotinov neoplatonizam i približavanje čistom umu kroz ekstazu. Ili učenje stoika da od nas toliko malo zavisi i da je sve unapred određeno pa je ispravan način života neka vrsta oportunizma. I eto nama dobra uvertira za sledeći period. Srednji vek ovde ne moram trošiti reči o ispravnom načinu života dovoljno je reći Bog. Ispravan način života je uz boga, crkvu i svete tekstove. Nakon srednjeg veka nastupa Renesansa gde se obnavljanja staro-grčka misao pomešana sa prethodnim hriščanskim odgovorom pa se odgovor na ovo pitanje kreće negde između boga i čoveka. Spomenuću ovde Dekarta i njegovo “mislim dakle postojim a ako postojim ja onda postoji i bog”. U prosvetiteljstvu odgovor se traži u čoveku. Ispravan način života možemo naći u sebi vođeni moralnim načelima. I ovaj odgovor postaje zastareo dolaskom romantizma i kasnije modernog doba. Gde je u svemu ovome ta osnovna vrednost? Ona se nalazi na samom početku prethodnog pasusa. Osnovna vrednost je samo postavljeno pitanje: Kako ispravno živeti? Ispravno pitanje je važnije od bilo kakvog odgovora jer konačni odgovor je ne moguć, i zavisi od okolnosti koje vladaju u vremenu odgovora na ovo pitanje i od mnogih drugih stvari. Traganje za odgovorom je dokaz odgovornosti. To pitanje nas nagoni na preispitivanje i nemoguće ga je ignorisati. Poslednjih tri hiljade godina dalo je dosta dokaza za ovu tvrdnju. Ono što je bitno je da ovo pitanje, ovaj defolt, još uvek ne menja i da preživljava sve testove vremena i to samo zato što ne sputava i ne ograničava uobrazilju i misao.

Pokušaću dati primer gde pitanje kao defolt evoluira kroz vreme i time direktno utiče na odgovor. Cilj mi je da dam dokaz da možemo menjati ta pitanja kada budu prevaziđena i zamenjena novim pitanjem gde opet odgovor može biti biti kako korak napred tako i korak nazad. Uzmimo danas aktuelnu temu kao što je homoseksualizam. U staroj Grčkoj ono nije bilo predmet velikih rasprava u kojima se tretirao posebno. Kada se raspravljalo o ljubavi i erosu podrazumevalo se da se misli i na sve vrste odnosa. Pitanja koje se pri tom postavljala bila su šta je to eros i kako ispravno voleti . Sa dolaskom hrišćanstva ovo pitanje kao osnovna vrednost je unazađeno promenom na drugo pitanje kako uništiti homoseksualizam. Vekovima se na ovom polju ništa nije menjalo sve dok neko pitanje nije svaćeno kao pogrešno i promenjeno u da li treba zabranjivati homoseksualizam. To je bez obzira na sve moguće odgovore koje mogu slediti bio ogroman korak napred jer se time odbacilo pitanje uništenja kao jedini mogući odgovor i otvorena je mogućnost za odgovor koji ne donosi nasilje i smrt. Vremenom je to pitanje zastarelo jer je postalo besmisleno pa je zamenjeno u drugim. Kako zaštititi osobe homoseksualne orijentacije i objasniti svima da to nije oblik seksualnog odnosa već oblik ljubavi. I sve do pitanja da li treba omogućiti homoseksulane brakove i omogućiti ovim parovima da usvajaju decu. Ova poslednja pitanja potpuno isključuju bilo kakav odgovor koji bi doveo do nasilja ali i ona će vremenom postati besmislena kada jednom osobe homoseksualne orijentacije budu imale ista prava kao i svi ostali.

Osnovna vrednost ili defolt je gradilište na kojima svaka generacija ljudi menja svet. Ukoliko su oni izgrađen prostor u kojem nema mesta za i gradnju nečega drugog vremenom počinje da truli i zarasta u mahovinu ispod koje nema ništa. Sablasna praznina u tankoj opni. Defoltles.

Dverjani osim što gledaju usko jer ih zanima samo nacionalna tradicija i vrednosti oni ne žele da osmisle svoje odgovore već su u potpunosti zadovoljni sa pitanjem i odgovorima svojih predaka koji su nesumnjivo zastareli a samim tim i defoltles. Kada kažu da je Srbija društvo tradicionalnih vrednosti oni zapravo kažu da je ona defoltles. Srpsko društvo nemenja ni pitanja ni odgovore. Oni su ustajali i bezvredni. Čast veoma retkim izuzetcima ali oni su uvek bili kap u moru ludila. Srpsko društvo u gotovo svakom periodu istorije je imalo uvek iste odgovore kao što ih ima i danas i još uvek nije našlo rešenje za svoje probleme koji se ne menjaju. Srpko društvo se nikada ne preispituje i nikada ne dovodi u sumnju vrednosti svojih praroditelja i živi u toj večnoj sigurnosti infantilnog sveta. Sveti grobovi predaka, Dušan silni, Kosovo, Lazarev zavet, nebeski narod, uvek žrtve, otadzbina, pravoslavlje, pleme, i slične mitološke gadosti koje održavaju razni smutljivci i brane svako razmišljanje i svaki raspravu. Ova statika prouzrokuje i statični moral, statično društvo i statičnu državu gde je svaka promena izraz neprijateljstva i izdaje. Dverjani nude dobro poznat odgovor i svet u kome nema nesigurnosti ali ni napredka, ni promene ni preispitivanja. Njihov odgovor na aktualna pitanja nije njihov već je to odgovor njihovih predaka koji nisu bili u stanju da osmisle svoje vreme a pogotovo naše doba. Sve one koji ne misle kao i oni vrlo često proglašavaju mrziteljima svoje domovine ali po svemu sudeći, iako im je patriotizam osnovna misao, oni svoju domovinu ni malo nevole, čak šta više.

Nedavno sam čitao knjigu Mirka Kovača “Grad u zrcadlu”, inače jedan roman prepun lepote, u kome on spominje nekog mislioca čijeg imena se ne mogu setiti, a koji tvrdi da je je patriotizam u principu mržnja prema domovini. On to obrazlaže otprilike ovako. U čoveku postoje dve težnje jedna je da ostane a druga je da ode. Tu težnju da ostane on svodi na animalnu želju za skloništem gde će se osećati sigurno i gde će sve biti poznato. U isto vreme on ima i težnju za upoznavanjem drugačijeg i novog. To je ono što se može zvati radoznalost. Oni kod kojih pobedi animalna težnja ka ostajanu iz tog sukoba ovih suprostavljenih strana oni izlaze povređeni i ljuti na svoju  domovinu koja ih je čvrsto zagrlila i nepušta. Njihov odgovor na to je “Dobro domovino nisi me pustila ali sada ću ja tebi da pokažem kao se voli i ima da umreš od ljubavi”. Ovim se objašnjava težnja te ljubavi, čiji je koren mržnja i isfrustriranost porazom, da se pretvori u pogubni patriotizam, nacionalizam i šovinizam, što je u principu prestavlja istu stvar sa tri različita imena. I zaista možemo, što kroz istoriju, što kroz lično iskustvo se složiti o pogubnosti ove ljubavi i jer su sve nacionalističko-tradicionalističke države vremenom nestajale a njihovi režimi padali . Oni koji odu ovaj problem nemaju i čini mi se da su zapravo oni prave patriote. Kada kažem odlazak tu ne mislim na fizički odlazak već na izbegavanje tog pogubnog zagrljaja jer ne mora se fizički otići da bi se u tome uspelo. U tom zagrljaju dolazi do straha i mržnje svega što je strano, do rušenja stranih ambasada i spaljivanja džamija, do masovnih ubistava i genocida, do rušenja gradova i spaljivanja sela, do čekanja homoseksualaca sa bejzbol palicama, do šovinizma i do fašizma.

Uspeh je biti sposoban osmisliti svoje vreme, kritički gledati na tradiciju, nebiti rob mitova i prošlih odgovora, želeti menjati svet i želeti da onima koji dolaze posle nas ostavimo samo gradilište i neopteretimo in nama samima. I naravno da im ostavimo malo manje tame.

Ljudi istih razmišljanja poput Dveri su razorili naše živote i štetu je ne moguće ispraviti ali ono što možemo učiniti je da im ne dozvolimo da unapred unište živote onih koji tek treba da se rode a toliko su danas blizu toga. Zato se potrudimo da budućim generacijama ostavimo gradilšte kako bi mogli da odu što dalje od nas.

Bob Lebowski

Author: Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *