Uđeš, izađeš i gotovo!

Vodvilj o ulascima i izlascima bez pevanja u jednom činu, sa više pitanja nego odgovora.

Lica:

ŠandorVisok, plav a pomalo i crn, nizak nikako da se odluči a možda mu tako odgovara. Ko bi to znao! Prepušta se mašti. Ima na sebi kišnu kabanicu sa ogromnom kapuljačom a možda je i nema. Takvo je vreme.

BobJa. Prepuštam mašti. Samo bi voleo da me zamislite isto u kabanici. Samo to, ništa više. Dobro može i bez. Kada malo razmislim ipak ne prepuštam mašti.

DunavMiran i tih.

Suviše pitanja bez odgovoraGlavni sporedni junak

Scena:  Limeni čamac zašticovan negde u nekom dunavcu a možda i na sredini Dunava. Nedaleko odatle se vidi špor od kamenja ili se nevidi?  Dva čoveka u čamcu sede pogureno sa pecaljkama u rukama mada se nazire neko treći ili mi se samo čini? Sa radija se tiho razleže muški nerazumljivi glas. Suton je i čini se da je sve stalo, zamrznuto kao na fotografiji. Ili je jutro? Samo se čamac ponekad jedva pokrene kao da želi otići sa scene ali se istog momenta vraća u početni položaj jer mu to štica ne dozvoljava. Ostalih zvukova nema kao u kakvoj apokalptičkoj viziji ili je prilčno bučno ali publika odbija da čuje te zvuke.

 

Prvi i jedini čin a ustvari više je poslednji

Šandor premešta pecaljku u levu ruku dok drugom vadi cigaretu i pali. Izbacuje dugačak dim koji se meša sa sumrakom ili jutrom. Kako kiša ne pada odlučuje da skine kapuljaču ispod koje se pomalja glava sa slamnatim šeširom.  Kiša moža pada. Glava kao glava šešir kao šešir. Ono u glavi je važno.

ŠANDOR: Nema ribe danas.

BOB: Nema.

ŠANDOR: Šta onda radimo ovde?

BOB: Pecamo.

ŠANDOR: Aha.

Šandor ustaje i odlaže pecaljku a možda je i stajao pa se spušta da sedne. Nesigurno je manje-više sve.

BOB: Bar da si zaboravio radio. Jednu istu stanicu slušamo godinama. Menjaju se voditelji i gosti ali glasovi su uvek isti. Kako im to uspeva nije mi jasno.

ŠANDOR: Dobar je to radio. Ponekad je bolje društvo od tebe. Svi idu kod istog učitelja dikcije i zato imaju iste glasove. Šta je tu čudno?

BOB: Čudno je da muškarci i žene, mladi i stari, levi i desni, ovi i oni imaju iste glasove. Ta ne idu na časove boje glasa već dikcije. Mada sumnjam da i tamo idu.

ŠANDOR: Samo neka pričaju bar će mo znati na čemu smo.

BOB: I na čemu smo?

ŠANDOR: Čuo si sve šta je pričao.

BOB: Ko? Šta je pričao?

ŠANDOR: Premijer. Nema ulaska u EU. Rekao je jasno i glasno.

BOB: Nema, to sam čuo.

ŠANDOR: Sada se pitam gde će mo da uđemo ako ne u EU?

BOB: Nemam pojma. U nesvrstane ili već nešto slično.

ŠANDOR: Ta  kakvi nesvsrtani te spopali. Nema nesvrstanih svi su negde svrstani osim nas.

BOB: Pa sada kad stvar postaviš tako ima smisla. I kako će mo to da se nesvrstavamo?

ŠANDOR: Jesi li ti slušao šta premijer priča?

BOB: Jedva sam ga čuo. Utišan je radio previše.

ŠANDOR: Baš zato. Što je tiši to je glasniji. Takva su vremena. Nisi čuo šta nam je to premijer šaputao. Takoreći šapucnuo.

BOB: Nisam.

ŠANDOR: Neće u EU to je rekao glasno. Neće i gotovo. Hoće u Kosovo.

BOB: U Kosovo?

ŠANDOR: Da u Kosovo. Da Srbija uđe u Kosovo. To mu je cilj ne u EU.

BOB: Kao da uđe? Misliš vojno? Dosta je bilo ratova.

ŠANDOR: Opet ne razumeš. Da uđe na isti način kao što bi ušla u EU. Da ispuni uslove, standarde i sve ostalo pa da uđe u Kosovo. Kako ne razumeš.

BOB: Ti si tu kanda nešto pobrkao.Neće on u Kosovo već da Kosovo uđe u Srbiju.

ŠANDOR: Nisi ga slušao pažljivo. Neće EU hoće da uđe u Kosovo i tačka.

BOB: Dobro čak i da je tako, koje uslove traba da ispuni i ko ih postavlja?

ŠANDOR: To je jasno. Uslove postavlja Kosovo. Srbija je već neke ispunila.

BOB: Koje?

ŠANDOR: Eto na primer Srbija na Kosovo šalje mnogo para za drugu platu njenim državljanima i obilato im pomaže. Tako rasterećuje budžet Kosova. To je jedan od uslova da Kosovo primi Srbiju u svoje članstvo. Ima još takvih primera. Ima i svog izaslanika koji dogovara te uslove plan o pristupanju. Pomaže njihove manastire i ljude u njima. I njih plaća i tako ostvaruje verske veze sa Kosovom. Finasiramo i njihove fabrike. Eto prvi uslov da ih finansiramo je ispunjen. Ima i drugih koji treba da budu ispunjeni.

BOB: Ovo je neka šala?

ŠANDOR: Nije. Sve je to kazao pemijer. Sledeći uslov je da Srbija prizna Kosovo.

BOB: E od toga nema ništa jer zbog toga smo odbili EU.

ŠANDOR: U opšte se ne razumeš u politiku. Tu se ogleda genijalnost premijera. On će priznati Kosovo ali će odmah zatim ući u njega i to je to. Srbija priznala ali nije ostala bez Kosova jer će biti u jednoj državi. Da li ti je sada jasno?

BOB: Mislim da si izgubio razum.

ŠANDOR: To nije sve. Kada jednom Srbija uđe u sastav Kosova onda će zajedno da uđu u EU. Dakle u neku ruku je priznala Kosovo i nije i svi će biti zadovoljni. Ispuni će i taj poslednji uslov a svako će da definiše stvar onako kako mu se sviđa i odgovara a zatim proglasi veliku pobedu svoje politike. Milina jedna. Premijer je genije. Najbolje je kada svi pobede.

BOB: Pošandrco si ti Šanji, nema drugog objašnjenja ali neka ti bude. I gde smo mi u svemu tome, mi u Vojvodini?

ŠANDOR: Ti znaš da nam je vlast iz Bograda slala uvek te subliminalne poruke o tome šta treba da radimo mi u Vojvodini.

BOB: Znam, uvek smo pažljivo slušali vlast.

ŠANDOR: I šta nam je kazao premijer?

BOB: Pa sad nije nas spominjao direktno već nekako, kako bi kazao …

ŠANDOR: … subliminalno.

BOB: Da baš tako. Kazao je da Srbija neće u EU a mi, .. a mi …

ŠANDOR: … samo polako na dobrom si putu. Idi izvan granica percepcije.

BOB: A mi možemo kako hoćemo, to jest kako nam je naredio premijer, da odemo u EU i izvidimo situaciju.

ŠANDOR: Bravo samo nastavi.

BOB: I da, … daaa … kada izvidimo da im javimo kako je i šta se radi. A onda će oni već izaći iz Kosova ali sa Kosovom spremni da uđu u EU ako im javimo da je dobro.

ŠANDOR: Vidiš kako je dobro ponekad otići van granica percepcije. Sve si pogodio. Uđeš, izađeš i gotovo.

BOB: To znači da smo ono.

ŠANDOR: Ono?

BOB: Ta ono, republika i to.

ŠANDOR: Pa to, da to.

BOB: Al ima i Dverova po Vojvodini.

ŠANDOR: Ima.

BOB: A ima i karavana.

ŠANDOR: Ima.

Obojica naglo ućute i vraćaju se pecanju. Sunce, koje se kroz ceo čin odlučivalo da li izlazi ili zalazi, sada ipak zalazi da bi se već u sledećm momentu predomislilo. Deo publike odlučuje da ipak čuje zvuke koje su na početku odlučno odbijali čuti. Drugi deo i dalje se pravi da nečuje a možda i stavrno nečuje. Jedna ptica preleće preko pozornice. Iz publike stižu uzvici. Avion! Bumbar! Ništa nisam video! Leptir! Buba mara! Samo vetar! Zavesa bez prestanka spušta i podiže.

ŠANDOR: Nema ribe danas.

BOB: Nema.

ŠANDOR: Šta onda radimo ovde?

BOB: Pecamo.

ŠANDOR: Aha.

KRAJ ILI POČETAK?

Bob Lebowski

Bob Lebowski Written by:

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *