Ulice sećanja

Ulice sećanjaKomisija za davanje naziva naseljenim mestima razmatrala je danas predlog da se jednoj ulici, u Novom Sadu, da ime Slobodana Miloševića. U komisiji su neki ljudi koji su plaćeni da donesu odluku. Sede i raspravljaju o razlozima protiv i razlozima za imenovanje. Oni su državni službenici i rade svoj posao u korist građana.

Ljudi u komisiji donose odluku. Slobodan Milošević neće dobiti ulicu, za sada, čita se između redova. Kažu da istorija još uvek nije donela ocenu o pokojnom predsedniku. Oni su državni službenici a on je bio predsednik države i ne znaju šta da misle o njemu, zato čekaju na ocenu istorije. Čekaju na zaborav. Istorija još nije rekla svoje i šta sada da se oni u sve to mešaju. To je omiljeni izgovor ovdašnjih hulja kada treba reći nešto o bliskoj prošlosti. Čudi činjenica da su, iako im je veoma stalo do suda istorije, odbili da započnu taj isti sud. Istorijski sud nastaje onog momenta kada hrabro i otvoreno iznosite mišljenje o jedinoj stvarnosti koju imate: vreme svog dosadašnjeg života sa svim onim što se u njemu dešavalo. Istorijski sud ne nastaje čekanjem već akcijom.  Na koji način je komisija mogla da započne taj istorijski sud? Jednostavno. Odbijanjem da u opšte raspravlja imenovanju zato što je to uvreda za svako normalno ljudsko biće. Da istog momenta podsete na žrtve rata, na ratne zločine, na hladnjače sa leševima, nasilje, bol, smrt i sve one metode koje je  monstrum koristio u svojoj vladavini i u ime države i nacije kojoj pripadamo. Da jasno i glasno kažu mi se svega toga stidimo i žao nam je zbog svega što se desilo i zato odbijamo da o ovome raspravljamo. Dok smo mi članovi komisije o ovome nikada neće biti rasprave. Tako se, gospodo iz komisije, započinje sud istorije, izvlače istorijske pouke i sprečava isto zlo.

Ljudi iz komisije su odbili da ovo učine i raspravljali su o imenovanju što je jednako kao i da su nazvali neku od ulica Novog Sada njegovim imenom. Čak šta više sve ulice su mu dali jer kakva je razlika između rasprave i imenovanja? Nikakva. Raspravljati znači verovati, u nekom određenom momentu, u oba rešenja. Dopuštanje mogućnosti sa postoje razlozi da mu se da neka od ulica je porazno. Iz svega se može zaključiti samo jedno a to je da i danas postoje isti oni političko-društveni  uslovi koji su postojali u vreme vladavine Slobodana Miloševića. Većina njegovih političkih istomišljenika i saboraca su na vlasti. U opoziciji su oni koji staju iza većeg dela njegove vladavine a jedino što mu zameraju je to što ih je tukao i zatvarao. Medijskim prostorom vladaju ista lica. Svi čekaju na sud istorije umesto da ga započnu. Čekanje je ništa drugo do izbegavanje suočavanja sa prošlošću.  Mi smo ono čega se sećamo a ono što zaboravimo plaćaju oni koji dolaze posle nas. Propuštene su sve velike prilike za suočavanje tako da su nam ostale samo ove male a i njih propuštamo. Kada više ne bude prilika, sve će ulice nositi njegovo ime.

Srećan ti rođendan Novi Sade.

Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *