V Dnevnik jednog bota – Majstori – drugi deo

12.09.2214

Dragi dnevniče evo obećanog nastavka događaja iz skupštine. Što se tiče komšije tri sata smo se gledali kroz dvogled uz povremeno zapisivanje. On je prvi popustio što me je neizmerno radovalo. I ja sam bio na ivici snage od borbe sa snom. Prvo ja nešto napišem u svesku a onda on to uradi isto da bih ja opet zapisao u svesku to njegovo zapisivanje. Prilično zamorno ali sve čuvam ako neko bude iz stranke pitao nešto o komšiji. Imam sve crno na belo ali o tome više drugi put. Krenimo od mesta gde sam stao u prošlom zapisu, kod  posetioca i romana iz kojeg su izašli.

Pre istrage nisam čuo za ovaj roman i ovu dvojicu pa sam zato morao da ga pročitam. Ne znam šta da ti kažem o romanu, dragi dnevniče. Niti da je dobar, niti da je loš. Čekam zvaničnu ocenu stranke nakon istrage o umešanosti romana u zaveru protiv primusa. Biće postavljena na Mrežu. Ipak moram priznati da bih rado video Profesora na mestu šefa izbornog marketinga naše stranke. Svojim veštinama, siguran sam, podigao bi nam popularnost sa 400 na 500 posto. Mesta bi imao i Pilata kao i za onaj Isus. Dobri operativci bi to bili. Isus bi mogao da radi kampanju na terenu i obećava a Pilat bi mogao biti dobar koordinator unutar stranačke discipline. Gde sam ono stao prošli put? Da, ispred skupštine.

Na snimku, sa kamere ispred skupštine, jasno se vide ova dvojica kako sede na klupi i nešto pričaju. Mačor često ustaje a zatim opet seda. Kada ne sedi hoda uspravno na zadnjim nogama i kruži oko klupe. Profesor mirno sedi sa rukama oslonjenim na štap. Niko se od prolaznika nije obazirao na ovu dvojicu. Viđali su građani Slobije i većih čuda pa se nisu u opšte obazirali. Ne samo da se nisu obazirali nego nisu ni prstom mrdnuli. Mnogo više od jednog čoveka i jednog mačora je potrebno da bise građanin Slobije pokrenuo. Mnogo više! Stepen tolerancije njegove uobrazilje je na vrlo visokom nivou. Nema te fantazije koju on neće prihvatiti kao stvarnost. Toliko je građanin Slobije, širok i otvoren prema svemu i svačemu. I zato sam ponosan na svoju državu.

Bezbroj puta sam gledao ovaj snimak posetilaca na klupi nedaleko od skupštine. Sede deset minuta i pričaju. Kako je reč o sigurnosnoj kameri sa zgrade preko puta bilo je nemoguće čuti o čemu razgovaraju. Kada su završili razgovor ustali su i odšetali se do ulaza u skupštinu gde su se zadržali par minuta u razgovoru sa obezbeđenjem. Nakon toga su mirno ušli što me je, sve dok nisam pročitao roman, mnogo čudilo. Ovde ću preneti izjavu jednog od stražara ispred skupštine koji su proveravali identitete ove dvojice.

Izjava stražara S-010

“Moja smena tek što je počela. Svi poslanici i službenici su bili već u zgradi skupštine. Poslednji je ušao ministar prosvete. Nosio je gomilu papira koji su mu ispali na samom ulazu pa sam mu pomogao da ih pokupi. Neki testovi iz tarot-matematike ili nečeg sličnog. Ministar je ušao pa sam se vratio na svoje mesto kada sam primetio da se prema ulazu približavaju dva subjekta. Subjekat čovek i subjekat mačor. Ili je mačor u ovom slučaju objekat? Subjekat čovek se predstavio kao predsednik skupštine. Rekao sam mu da je predsednica skupštine ušla pre sat vremena i da prestane remetiti javni red i mir. Moj kolega je za svaki slučaj proverio u kompjuteru da li je legitimacija predsednika skupštine upisana u listu prisutnih. Jeste, bila je i to kao što sam rekao pre sat vremena. Rekao sam subjektu da se udalji ili ću morati da pozovem policiju. Subjekat nije poslušao. Izvadio je legitimaciju i rekao mi da proverim još jednom. Rekao sam mu da za to nema potrebe. Radim ovde već dugo godina i veoma dobro poznajem svakog poslanika a posebno predsednicu skupštine koju sam pre sat vremena pozdravio. Postoji samo jedan predsednik skupštine rekao sam mu i ponovo ga zamolio da ode. Mačor je izgledao grozno i umiljato u isto vreme. Svako ima prava na kućnog i izvan kućnog ljubimca. Rešio sam da uzmem legitimaciju od subjekta samo da mu dokažem da je šarlatan. Proturio sam legitimaciju preko senzora i na ekranu se pojavilo da je sve u redu: Profesor Voland predsednik skupštine i njegov mačor.  Bila je tamo i njihova fotografija. Proverio sam nekoliko puta a na kraju sam proverio i ulazak predsednika skupštine od pre sat vremena. Dobro, pomislio sam, imamo dva predsednika skupštine. Istina nisam čuo da je skoro bilo nekakvih promena u parlamentu ali ako je sve u redu sa legitimacijom zašto da se mešam. Stvari se često događaju preko noći ili se samo tek tako iznenada pojave. Događa se to često i zašto bi ovo bilo drugačije. Svaki dan je nešto novo i zašto bi ovo bilo izuzetak. Džinovska mačka kao deo predsednika skupštine. Što da ne!? To je sloboda. Svako ima prava da bude ono što želi. Mačaka, pas, krokodil ili veverica, baš me briga. Može da bude i deset predsednika skupštine ili čak tri skupštine, šta onda? Ništa. Baš me briga to nije moj posao. Ja ovde imam zadatak da kontrolišem ko ulazi a ne koliko će ih ući. Juče je bila jedna stvar, sutra će biti druga i tako u nedogled. Danas veruješ u jedno sutra u drugo. Važno je ovo danas a sutra to kada dođe na red. Imam svoje radno mesto, svoju dragu državu Slobijicu i krov nad glavom. Primus zna šta radi. Bot me čuva. Šta? Ah da. Izvinjavam se malo sam se zaneo, gospodine inspektore. U pravu ste. Gde sam stao? Jeste, sve je bilo u redu sa Profesorom i njegovim mačorom. Apsolutno u redu. Dobro, mačoru se odnekud pojavila cigareta u ustima ali to je stvar dresure. Nije to ništa čudno.  Izgovorio je, par psovki i nekoliko pretnji ali ako ljudi pričaju zašto ne bi to činile i životinje?  Lepo kaže naš narod: ništa nije čudno. Ljubazno sam ih pustio unutra. Ovako sam rekao profesoru, od reči do reči: Izvinjavam se gospodine predsedniče skupštine, nije mi jasno kako odmah nisam primetio da ste to vi. Dugačke smene a i glava me je bolela celu noć. Naravno da ste to vi pa ko bi drugi to bio. Viđam vas skoro svaki dan ovde i vašeg slatkog mačora. Samo napred, izvoli te.”

Dalje kretanje ove dvojice dobio sam sa snimaka skupštinskih kamera. Skupština je dobro ozvučena tako da sam ovog puta imao i zvuk pa sam prvi put čuo glasove Profesora i njegovog mačora. Sledi zapis najvažnijih delova konverzacije koji otkriva zle namere ove dvojice posebno prema našem primusu i preko njega celom narodu. Snimak sam pogledao prvi dan sa načelnikom policije.

Razgovor osumnjičenih Volanda i mačora Behemonta.

BEHEMONT: Profesore, da li postoji neki poseban razlog zašto smo došli baš ovde u ovu državu ?  

PROFESOR: Ne postoji neki poseban razlog. Sve je mnogo šire i univerzalnije. Mi radimo ono što radimo tamo gde smo najpotrebniji. Po svemu što znam ovo mesto vapi za nama. Ono nas je pozvalo na neki način i materijalizovalo nas ovde.

BEHEMONT: Kako vi kažete Profesore, samo molim lepo da najgoreg ostavite meni. Molim vas. Dugo nisam ovo radio. Treba mi akcija. Šta ćemo ovog puta raditi? Skidati ih do gola a onda poslati nekud daleko? Ili možda ih samo plašiti ih malim trikovima sve dok ne završe na psihijatriji? Ne, pustite me da pogodim. Podmetaćemo im inkriminisane predmete u stanove a onda zvati policiju? Bićemo nasilni? Ne? A da ih nateramo da pevaju i skaču? Ni to? Predajem se.

PROFESOR: Dragi moj Behemonte. Ne, ne, ne i ne. Ovi su ovde malo tvrđi nego što smo mislili. Teško da će ih nešto od toga poremetiti. Reći ću ti nekoliko stvari o njima pa će ti sve biti mnogo jasnije i zašto ovog puta moramo dati sve od sebe. Da li znaš koja se ovde osobina najviše ceni kod ljudi? Ne znaš! Prekost, Behemonte, prekost. O da! Uz nju bih još dodao i lukavost. Evo ti jedan primer. Lukavost i prekost su vrline koje vekovima gajene u ovoj državi a posebno su ovome bili, i još uvek jesu, skloni državnici i političari. Čak šta više ako državnik nije imao bar jednu od ovih osobina bio je smatran za nesposobnog. Ako proučiš njihovu istoriju naći ćeš bezbroj pohvala onim pojedincima koji su svoje odluke zasnivali na prekosti. Neka te ne zavara ako iza toga sledi dugačak spisak ishitrenih poteza punih ubistava, masakara i događaja sa tragičnim posledicama po čitave generacije koje su nakon toga došle. To je samo istorijski put koji se morao preći, kako to već oni obično govore. Ono što je bitno je da  te nove generacije neguju kult prekosti hvaleći one koji su bili preki. Poznati primer iz njihove istorije je veliki heroj Furvusgeorgius  koji je imao tako kratak fitilj da je mogao da eksplodira sekundu pre nego što se zapali. Legendarni su njegovi preki potezi i ishitrenost koja je nadahnula toliko naraštaja nakon njega. Ipak i njemu se desilo da ga nadrkanost popusti na momenat pa ga je tako iznenadio njegov konkurent na presto, Calliditas, koji je uneo prvi put u ponašanje sofisticiranu prekost oplemenjenu lukavošću. Obična prekost Furvusgeorgiusa bila je zastarela i nije mogla da parira ovoj novoj pa je na presto došao Calliditas ostavivši svog oponenta obezglavljenog.  Ova dva uticaja prekosti i lukavosti se prožimaju sve do danas kao poželjne osobine za onoga ko želi biti političar i vođa.

BEHEMONT: Interesantan narod. Mogao bih da ga zavolim.

PROFESOR: Samo sačekaj da čuješ još. Oni na primer nikada ne završavaju ratove. Na svaki rat gledaju kao večno otvoreno pitanje gde će buduće generacije vežbati logiku, filozofiju, tarot, hiromantiju, gledanje u prošlost i ostale naučne discipline. Oni čak koriste i crnu magiju za ovo. Rat se oficijelno završi, potpiše se primirje, mrtvi se pokopaju, ranjeni zaleče, istoričari rade svoj posao i sve se čini da ide ka svođenju računa ali ne, to je samo varka. Nakon što se stvar slegne i prođe par desetina godina, Slobijanci počinju da zapitkuju o ishodu rata, o početku rata, ko je počeo, zašto je počeo, ko je pobednik a ko je poražen i slično. Tako se rat nastavlja sve do novog završetka koji će opet jednog dana biti upitan. Potpuno im je sve jedno da li su u tom ratu pobedili ili izgubili. To je manje važno. Važno je da rat traje. Oni samo žele da u vezi rata sve bude zauvek otvoreno jer nadaju se da će tako ostvariti besmrtnost. Ako nešto večno traje ono ne može prestati da postoji.    

BEHEMONT: Rat bez prestanka. Ratoborni neki ljudi ali nakon naše posete ima da budu najveći pacifisti na svetu. To vam garantujem Profesore. Imam u rezervi još nekih stvari koje nisam nikada koristio. Šta mislite o tome da svi lebde i pevaju u isto vreme?

PROFESOR: To bi moglo da upali. Lete i pevaju kao ptice.  

BEHEMONT: Pričajte mi još o njima, profesore.

PROFESOR: Kada smo već kod rata. Imali su ne tako davno jedan rat. Čovek bi mogao pomisliti sa više nisu morali da ga se bave prethodnim ratovima. Ne, ne, ne, njima je to bio taj jedan isti rat, samo još jedna bitka u večnom ratu. Tu se jasno videla korist od koncepta kontinuiteta. Onda nisu potrebni povod,  uzrok i razlozi za početak sukoba.

BEHEMONT: A ovaj njihov primus, je verovatno veliki smutljivac.

PROFESOR: Da, jeste. On je na liniji političke filozofije svojih prethodnika. Kada smo već kod političke filozofije valja napomenuti da se ona ovde nije razvijala niti evoluirala sa vremenom. Ona se ovde gaji. Jednom prihvaćene teorije se prosto neguju, čuvaju i stvarnost se prema njima uobličava. Tu i tamo promene pakovanje ali ono unutra ostaje isto. Priznaj da je ovo koncept koji nisi tako često viđao. Rekao sam ti već biće to prava poslastica. Sve nauke su u to upregnute od okultizma do fizike. Čak i religija.

BEHEMONT: Kako to sve zapravo radi?

PROFESOR: Vrlo jednostavno. Uzme se bilo koji deo te političke teorije i uporedi se sa stvarnošću. Ukoliko stvarnost ne odgovara teoriji pristupa se njenom ispravljanju. Prvo se svi moraju biti upoznati sa teorijom i da im jasno bude predočeno šta to u stvarnosti odstupa. Zatim se počinju stvarati događaji koji će prvo umanjiti gruba odstupanja. To se zove pregrupisavanje ili “događanje naroda” To je na primer radio osnivač Slobije, Libertas Maximus – Slobijus. Nakon ovih grubih radova počinju ispravke pojedinačnih nejednakosti. Sam Slobijus je dosta radio na ovome ali nije stigao da završi sve do kraja. Srećom imao je dostojne naslednike koji su njegove sitnije radove doveli do kraja. Ta trojica su: Vobovem Kogranum, Ignatius Davidus i Botus Tacitus. Ova trojica su vredno radila na tim poslovima koje je započeo Slobijus i tako stvarnost učinili gotovo identičnom teoriji. Ovaj deo se zove, parcijalno događanje ili “post revolucija”. No ni to nije bilo dovoljno jer ostali su oni najfiniji radovi koje trenutno radi sadašnji primus Adrianius Lupinus. To se zove finalna promena ili “sastavljanje prstiju” pošto je reč o konačnom prilagođavanju  i jednakosti sa političkom teorijom.  

BEHEMONT: Kakav fascinantan proces, profesore, pa oni očigledno vladaju bar jednim delom crne magije kao i vi.

PROFESOR: Može se reći da je jedan od razloga što smo ovde i mala zabrinutost zbog konkurencije kao i profesionalna radoznalost. Vidiš ovaj sadašnji primus, Lupinus, on je čak otišao dalje od osnivača i maga Slobijusa. O da, on je uspeo ne samo da stvarnost prilagodi teoriji već i da je zamaskira poput najvećeg iluzioniste. Ono što je se vidi spolja je samo pakovanje koje prekriva krajni cilj onoga što je Slobijus započeo. Gotovo kao simbolični poklon samom osnivaču. Krug je zatvoren. Niko ne može unutra niti napolje. On me zanima najviše. Kako to radi? Poznajem svaki deo crne magije ali ovde kao da mi nešto izmiče.

BEHEMONT: Vi ćete ga pojesti za doručak.

PROFESOR: U to u opšte ne sumnjam mada je reč o teškom protivniku. On je uspeo da se za vreme svog života rodi nekoliko puta. Neke godine potpuno da izbriše a neke da sakrije. Biće da kontroliše sam protok vremena a to me najviše interesuje.

Ovde su prekinuli razgovor i sve do cilja nisu više pričali. Meni i načelniku policije bilo je mučno da slušamo sva ova vređanja i blasfemiju. Dobro, uvredio je  Vobova Kogranuma predsednika Dendrofilske Stranke Slobije (DSS) kao i Botusa Tacitusa predsednika Nudističke Deluzističke Stranke (NDS)  koji je prethodno bio predsednik i Deluzističke Stranke (DS). Ova dvojica me toliko ne zanimaju ali to što su govorili o primusu Lupinusu i o prvom pod primusu Ignatiusu je skandalozno. Načelnik policije je nekoliko puta napuštao prostoriju sa rečima da mu je pozlilo od toliko laži i da to ako mogu unesem u izveštaj. Svaki put se vraćao sve bleđi tako da je na kraju zvao hitnu pomoć. Zamolio me je još jednom da u izveštaju opišem njegovo ponašanje a zatim su ga odvezli u bolnicu. Tako je to kada čovek nije prošao obuku za bota. Tako se očvrsne i nauči na šta sve je neprijatelj spreman, a spreman je na sve.

Sve na tom snimku su bile obične neprijateljske laži koje su očigledno izlazile iz stranih legatura. Ko bi drugi mogao smisliti nešto tako. Primus je već rekao da te legature kuju zaveru protiv njega zato sam u izveštaj uneo da je reč o predstavnicima istih sila koje žele da primus skonča. Taj Profesor Voland izgleda kao neki legat a mačor bi mogao biti konzulus. Tako da se sve slaže. Znam da su oni likovi iz romana ali isto tako mogu biti i sve drugo. Setio sam se da je jednom primus Lupinus pričao nešto o nekakvim anti reformskim snagama haosa i bezumlja pa sam i to dodao u izveštaj. Ova dvojica su upravo to i činila. Mozgao sam neko vreme šta još mogu staviti u izveštaj kako bi bio prilagođen primusovim rečima ali ništa mi nije više palo na pamet.

Nakon preslušavanja ove snimke mnogo sam ogladneo. Vreme je da bilo da se vratim kući, uključim TV i tako večeram.  Nema ništa lepše u virtualnom svetu od dobijanja informacija iz te čarobne kutije. Samo sednem ispred nje i pustim da me njena svetlost obasja. Osećam kako fotoni prenose informacije koje me ispunjavaju zadovoljstvom dok defragmentiraju moju svest stavljajući sve na pravo mesto. Ako treba da sam sretan, ljut, optimističan, uzrujan ili bilo šta drugo kutija mi sve to pruža u pravom momentu. Ona zna šta mislim i kako se osećam, i to mnogo pre mene.

Stigao sam kući i seo ispred televizora. Sumnjivi komšija je to isto učinio. Osmotrio sam ga kroz dvogled i video kako svetlost iz TV kutije pada po njegovom licu dajući mu nijansu sive. Bio sam suviše uzbuđen onim što sam video i pročitao u policiji da bih ga posmatrao duže. Misli su mi se stalno vraćale na Profesora i njegovog mačora. Dobro je poznavao naše političare i neke događaje. Mora da se u tim špijunskim školama mnogo uči bile one književne ili ne. Možda je i sam pisac bio špijun? Istina, on jeste iz naše prijateljske države Putinije ali možda neće biti na odmet da i njega proverim. Ipak su to njegovi likovi. Sa obim mislima sam utonuo u san.

Nastaviće se

Bot Lebowski

Bob Lebowski Written by:

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *