VII Dnevnik jednog bota – Majstori – četvrti deo

14.09.2214

Dragi dnevniče, veoma sam umoran. Proveo sam dobar deo noći u takmičenju sa komšijom ko će kasnije zaspati. Nisam želeo da budem prvi pa da me on onda posmatra, snima i zapisuje šta radim. U stranci od mene očekuju budnost. Šta ako sve ovo samo test i ako je komšija stvarno špijun i plaćenik stranih legata? Možda umirujućim tonom kako je sve zabuna samo želeli da testiraju moju spremnost? Moram naći nekoga da ga posmatra kada nisam u stanu. Možda nekog iz stranke željnog dokazivanja. Ima tamo i nižih od mene. Nema mnogo ali ih ima. Samo odem i naredim. Strogo ali pravično. Postoje botovi koji rade za botove. I ja sam bio to dugo godina. Imao sam svog učitelja, bota, koji me je uvodio u sve tajne i pripremao me za inicijaciju. Pokazivao mi je sve tajne koje se kriju u matičnim pločama naše partije. Sve one male prečice a čak i stramputice optičkih puteva Velikog Bota.

Nisam ništa doručkovao jer je frižider prazan ali i to je u redu. Čitao sam da jelovnik svakog čoveka mora biti raznovrsan tako da ovo danas uzimam kako raznovrsnost. Jedan dan jedem, drugi dan možda a treći dan ne jedem. Tako se čuva zdravlje a i duh kako bi pravilno bili upotrebljeni za reformatorske izazove koji nas čekaju. Vratimo se na glavnu priču.

Profesor i Behemont su upali u salon. Napadano i glasno. Prisutni su nakon prve tri sekunde zbunjenosti okrenuli poglede prema Lupinusu čekajući njegovu reakciju. On je sa sklopljenim rukama gledao nekud u daljinu, prema plafonu. Šta se sve dešavalo najbolje se vidi iz opisa onoga što su snimile kamere.

Kamera u salonu premijera nakon ulaska Profesora i Behemonta

„Premijeru! Lupinus! Ko su ovi?“ – prvi je progovorio Ignatius

„Koji ovi?“

„Pa ovi, ovde.“

„Ne vidim nikog.“

„Ali, sada su ušli.“

„Niko nije ušao.“ – odgovorio je Lupinus i zatvorio oči. Opet je meditirao.

„Dobro.“ – rekao je Ignatius a zatim se okrenuo prema pridošlicama i dobro ih odmerio pogledom pre nego što im se obratio. Ostali su gledali u Ignatiusa čekajući da on ovo pitanje reši.

„Dobar dan, gospodo, vi ste?“

„Ja sam Voland a ovo je Behemont.“

„A vas je ovde poslao premijer ili neko od njegovih?“

„Ne došli smo samovoljno.“

„Ah, dobro je, izem ti, već sam mislio da je opet neka nova zavrzlama koju je smislio Lupinus. Samo nešto smišlja da nas proveri i isprepada. Dobro, da mi nastavimo dalje. Dakle taj kamen …“

„Ne tako brzo, Ignatiuse. Sada sastanak preuzimamo mi.“

„Ma ko ste vi da preuzmete sastanak. Mi smo najviši predstavnici naroda …“ – Pobunio se Ignatius

„I nejači.“ – Dodao je Pinus

„I življa.“ – Nadovezao se Kamortavius.

„Da, i nejači i življa.“ – Složio se Ignatius i okrenuo se prema ministrima sa željom da nastavi sastanak.

„Rekao sam ne tako brzo. Da li si ti gluv?“ – Uzviknuo je nervozno Behemont.

„Mac, mac, mac. Mala maca, dođi ovamo mala maco. Ma dođi ovamo kod mene u krilo. Mac, mac.“ – Ovim rečima Pinus se obratio Behemontu dok je prstima pucketao. Behemont je širom otvorio oči a zatim stisnuo vrh nosa palcem i kažiprstom sagnuo glavu. Obratio se Profesoru.

„Ne, ne, ne i ne. Profesore ovaj je vaš. Stvarno ne mogu. Ovo zaista ne mogu.“

„Dođi mala maco, dođi. Mac, mac. Što je slatka ova maca.“ – Brbljao je i dalje Pinus.

„To se tako ne radi.“ – umešao se u sve Vedicenspacificus. – „Ima ono specijalno za mačke što vole najviše. E to moraš da uzmeš. Ono što ima i napred i nazad. Pa to onda se vrti i mami. Da baš to. Vuče ih prema tome, takoreći usisava.“

„Šta će mi to. Uvek sam mačke ovako vabio. Evo gledaj. Mac, mac, mac. Dođi mala maco.“

Behemont je i dalje stajao u istom položaju čekajući da Profesor nešto učini. Profesor je zamahnuo rukom i istog momenta Pinus i Vedicenspacificus su počeli da lebde sve do plafona gde su nastavili raspravu kao da se ništa nije dogodilo.

„Ipak mislim da je moja sprava za mačke bolja. Samo se ono napred dobro našteluje a ono nazad kalibriše i  radi kao sat. Ovako se to drži, baš ovako i onda mašeš prema maci.“

„Mac, dođi kod mene mala maco. Daću ti ćevap koji imam u džepu. Mac, mac.“

„Profesore, molim vas. Sklonite mi ih sa očiju.“

Profesor je opet napravio pokret rukom i obojica su istog momenta nestali.

Šta se sa ovom dvojicom događalo može se videti iz njihovih izjava date policiji.

Izjava Desideriusa Macariusa – Pinusa, predsednika partije Javna Slobija (JS)

„Što je bila slatka maca. Ma prava mala mačkica. Sa šapicama, i onim repićem. Hteo sam sa njom da se igram ali sam se nekako obreo na plafonu zajedno sa  ministrom Vedicenspacificusom. On i ja zajedno sve do plafona. Tamo smo malo popričali i pokušavali da dozovemo macu. Čudno? Pa šta je tu čudno. Maca kao maca. Lebdenje? Ni to nije čudno. To je samo neka mera koju je uveo premijer Lupinus u borbi protiv korupcije. Ne znam tačno kakva ali je sigurno odlična i ja je podržavam. E sada sam se setio. On je pričao nešto o nekom kamenu ili kamenju. Verovatno je to protiv lebdenja. Ko nabavi kamen taj ne lebdi. Dakle sve je to moja greška. Premijer je uveo pravilo protiv korupcije a ja nisam nabavio kamen na vreme. Obećavam da ću to učiniti čim dam izjavu. Nabavim kamen, prestanem da lebdim i pobeđujemo korupciju. Veoma jednostavno. To su nove mere vlade i znam da vi to ne razumete ali to je komplikovano za vas. Posle, kako mislite šta je bilo posle. A to, da jeste tako je. Nakon nekog vremena nismo više bili u prostoriji. Gde sam bio? Pa u zoološkom vrtu. Jednostavno. Obreo sam se na leđima žirafe i to baš u vreme kada je jašem. Mislio sam da ću ovog puta zbog sastanaka u salonu preskočiti ali eto Lupinus mi je izašao u susret. Profesor? Ma kakav profesor on je sam tamo stajao bez veze. Sve je to napravio naš premijer neka mu Bot podari dug život i zdravlje. Jeste maca je pričala, šta je tu čudno? Zna Lupinus sve trikove. To je on napravio da nas malo zabavi. Radi on to često. To je sve. Pa dobro. Idem nazad u salon da se zahvalim Lupinusu.“

Izjava Vedicenspacificusa Ingeniuma, predsednika (NS) Nova Slobija

„Evo ovako je to bilo. Ništa se nije desilo čudno. Sedeli smo tako mirno i onda smo Pinus i ja, kao se ono kaže kada si prvo dole pa onda lagano gore. Ono kada nešto ima mogućnost da je dole i onda krene napred prema gore ali lagano. Ne, ne to. Ono znate, to vam je astronomija kada oni u svemirskim brodovima onako polako se kreću pa kada hoće da nešto uzmu ono umesto gore dole ide levo desno. I onda stoji. Nije ni tamo ni vamo već u mestu. Ne, nije ni to. Ma ono onako kada list, jesen pa lagano samo u drugom pravcu. Kao riba u vodi i onda krene uspravno mada polako i ne baš do kraja. Da i ima ono napred. Šta, to je sve? Ovo je kraj izjave? Ali nisam vam sve rekao. Jesam? To vam je dovoljno? Dobro, u redu.“

Sada se vratimo događajima u salonu.

Behemont je bio vidno prezadovoljan odlaskom Pinusa i Vedicenspacificusa. Lupio je šapom o šapu i veselo se okrenuo prema Ignatiusu. Prilazio mu je bez reči. Ignatius se nije obazirao već je nastavio da vodi sastanak kao i pre njihove pojave. Kada mu je sasvim prišao Behemont je sa osmehom pogledao Ignatiusa a zatim mu skočio na leđa. Ignatius se nije obazirao već je i dalje pričao o kamenu. Iznenada u Behemontovoj šapi se stvorila mašina za šišanje. Sekao je debele pramenove kose sa Ignatiusove glave sve dok nije ostao potpuno ćelav. Ignatius kao i ostali nisu obraćali pažnju na sve ovo i dalje su razrađivali plan kotrljanja kamena. Lupinus je bio i dalje nepokretan i sudeći po svemu njegov duh je bio negde daleko. Profesor je stajao po strani i samo se smeškao. Behemont je zatim počeo da skida deo po deo Ignatiusove odeće. Zapravo nije to bilo pravo skidanje već je samo vrhom svoje šape dodirnu deo odeće koji bi istog momenta nestao. Nastavio je tako sve dok ministar okultnih poslova nije ostao potpuno bez odeće. Ni ovo nije poremetilo našeg ministra koji je upravo razmatrao mogućnost da se na donošenju kamena radi u smenama po dvoje. Behemont, sada već nervozan, sišao je sa ministrovog vrata i seo na mesto na kojem je do sedeo Pinus i obratio se svima.

„Sada ćemo da promenimo temu. Neću više ni reč da čujem o kamenu. Tema je ispovedanje. Sada će svako od vas da iznese sav svoj prljav veš i sve loše stvari koje je učino. Kamere snimaju i direktno se prenosi. Prvi će da počne Ignatius.“

„Zašto baš ja? Nemam ništa da kažem, sve se zna. Ja sam svoje priznao i okajao.“   

„O ne, nisi ti ništa priznao. Sada počni.“

„Kažem da nemam šta da …“

Behemont je lupio šapama o sto i istog momenta iz Ignatiusa je krenula bujica reči. Ređala su se priznanja o svim lošim stvarima i delima koje je ikada počinio. Priznavao je čak i stvari nepodopštine koje je počinio u detinjstvu. Bio je to veličanstveni spisak loših dela, prevara, krađa, otimanja, mutnih radnji, zločina i svakakvih kriminalnih radnji.  Sve je trajalo oko pola sata kada je završio obraćajući se prisutnima.   

„Mislim da je vreme da se sada vratimo na Lupinusov plan o kamenu.“

Niko ni na jedno njegovo priznanje nije ni trepnuo. Izgledali su kao da ništa nisu čuli. Dok je pola sata izgovarao priznanje niko nije napravio niti jednu grimasu koja bi govorila da su imali bilo kakvo osećanje prema svemu ovome. Jedino što se moglo pročitati sa njihovih lica je dosada. Behemont je jedini pokazivao čuđenje. Prelazio je preko tih kamenih lica u nadi da će naći neki znak straha. Lupinus izgleda da ništa od ovoga nije čuo. Ni sam Ignatius nije bio niti najmanje uzbuđen zbog svega ovoga. Čak ni to što je sedeo potpuno go ispred svih.

„I niko od vas nema ništa da kaže na sve ovo? Baš niko? Hajde ti ministre prosvete, Validuse. Tebe ovo priznanje boli, zar ne? “ – Behemont je nervozno pogledao prema Validusu

„Da, tako je primuse.“

„Hm, nisam primus ali te boli, to je neki početak. “

„Da, tako je primuse.“

„Tako je primuse, tako je primuse. Da li imaš nešto drugo da kažeš povodom ovih priznanja? Ili bar u vezi činjenice da je go i ćelav.“

„Da, tako je primuse.“

„Počinješ mnogo da me nerviraš. To nije dobro za tebe.“

„Da, tako je primuse.“

Behemont nije više mogao da se suzdržava. Skočio je prema Validusu i zamahnuo šapom prema njegovoj glavi koja je istog momenta otpala.

„Profesore! Pa on je robot?“ – Behemont je začuđeno posmatrao žice koje su virile iz vrata ministra Validiusa.- „A vi ostali da li ste znali da vam je ministar robot?“

Niko ništa nije odgovorio samo su spokojno slušali Ignatiusa kako mirnim glasom nastavlja priču o kotrljanju kamena. Ponekad bi neko do njih nešto dobacio kako bi dao svoj doprinos temi. Behemont je bio na ivici da eksplodira. Pustio je da telo Validiusa padne na pod. Sastanak je tekao kao i obično. Profesor se smeškao čekajući na novi potez Behemonta. Nakon prvih momenata zbunjenosti Behemont je odabrao novog sagovornika. Na redu je bio Alanus Vulvinus koji je mirno sedeo i slušao Ignatiusa. Mačor se popeo na sto i vešto preskačući kutije sa picama došao do svog cilja. Kada se rukom naslonio na rame Vulvinusa uz glasan zvuk propao je na stolicu na kojoj je ovaj sedeo a zatim se odatle odbio da bi završio ispod stola. Brzo se uspravio na noge i polako prošao šapom kroz telo Vulvinusa.

„Šta si ti? Hologram? Zašto nemaš meso?“

„Ja sam duh. Duh je moj oblik pojavnosti. Ja sam ne uništiv. Duh prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. I ministar u vladi. Nemam telo, nemam ništa potpuno sam prazan ali sam tu, sveprisutan.“

„Ti si duh!“ – rekao je Behemont i još jednom prešao šapom kroz telo Vulvinusa.

„Da. Jesam.“ – Odgovorio je i okrenuo se prema Ignatiusu koji je sada već promenio temu i pričao je o novim zakonima koje treba doneti.

„Ovi nisu normalni. Profesore molim vas da ovoga duha izbacite zajedno sa ovim robotom. Isto i ovog ludaka Ignatiusa.“

Profesor je opet mahnuo rukom i troje pomenutih su nestali istog momenta.  

Izjava Ignatiusa Davidusa predsednika (SPS) Sofističke Partije Slobije.

Šta se dogodilo posle? Ništa se nije dogodilo. Baš ništa. Bio sam tamo i onda više nisam. Pa to radim često. Prvo uđem u skupštinu pa onda izađem. Logično. Pa dobro, ima raznih načina. Neko na vrata, neko kroz prozor i tako dalje. Izem ti demokratiju ako čovek ne može da izabere svoj način odlaska. Zašto bi mi to bilo čudno? Vi kao da nikada niste videli mačku. Jeste bio sam go i ošišan ali to je moja stvar za koju sam dobio podršku birača. Ja sam to njima obećao i ispunio. Šta vas briga ko je moj frizer. Jedan dan mačor, drugi dan konj. Zar je to bitno? Pa šta ako ste me našli golog u centru grada. Kao da je to ne znam kakvo čudo. To je jasno svakom dobronamernom čoveku. Imao sam u ruci koferče, jeste to je tačno. Pa šta onda? To svako ima. Odkud znam šta je bilo u koferu, baš me briga. Nije to moja stvar da o tome razmišljam. Važnije mi je da se izborim za ovaj narod, nejač, živalj i ostalo. To savetujem i vama. Mesto što tu ispitujete ljude u vezi potpuno normalnih stvari bolje da jurite kriminalace. Profesor? Voland? Bio je tamo neki čovek možda mu je baš to ime. Odkud znam. Sada je bilo dosta idem obavljam okultne  poslove i zadatke koje je pred nas stavio Lupinus.“

Izjava Alanusa Vulvinusa predsednika (PS) Puzanje Simulakrumista.

„Sve je bilo kao što sam i planirao. Baš sam si bio spremio da odem na grob oca naše nacije, Slobijusa i da malo plašim ljude okolo. Da, to mi je hobi. Prisiljen? Ko sme mene da prisili na bilo šta? Pa ja sam nešto kao Lupinus, doduše u manjem obimu zato sam ponosan na njega, odnosno na sebe. Šta ima mene neko da nagovara da odem na grob Slobijusa pa ja tamo idem svojevoljno. Odem tako i legnem pod drvo i tiho pevušim. Dobro, jeste otišao sam malo ranije nego obično ali verujem da sam tamo prebačen energijom koja zrači iz Lupinusa. On je svemoguć. Da, da, da. Bilo je tamo neki čovek i mačor ali ništa interesantno. I Ignatius je bio go ali ako čovek nema prava na to onda nam je otac Slobijus ostavio ovu državu uzalud. Nisam video ko ga je ošišao. Mislim da je takav došao. Da, go i ćelav. A jel vi to nešto protiv reformističkog kursa našeg primusa? Vi ste na strani tajkuna? Niste. Onda je sve u redu. Čemu čuđenje i ovo besmisleno ispitivanje? Bio je to normalan radni dan u skupštini Slobije. Živele reforme.“

Izjava Scitusa Validusa ministra prosvete.

„Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse. Da, tako je primuse.“

Umoran sam i ne ispavan. Nastaviću sutra sa pisanjem. Pregorela mi je još jedna RAM memorija pa sam je morao izbaciti. Sporije mi stižu podaci iz mreže. Trebao bih unaprediti čitav sistem ali nemam para za to. Isključio sam deo procesora namenjenog za kontrolu energije. I tako nemam čime da je napunim. Posao bi mi dobro došao. Malo sam zbunjen poslednjim govorom primusa koji kaže da će otpuštati radnike. Možda će se onda naći neko mesto za mene. Malo rade jedni a onda malo drugi. To je pravedno i reformistički. Ako nema mesta za sve ne znači da mesta nema. Tu je negde i čeka.

Nastaviće se

Bot Lebowski

facebook comments:

One thought on “VII Dnevnik jednog bota – Majstori – četvrti deo

  1. Gledao sam filmn Dragi moj dnevniče, italijanski, sjajan film iz osamdesetih. Ovo što vi pišete može biti odličan scenario za odličan film.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*
*
Website