Književni i drugi junaci (6)

Književni i ostali likovi

Da li sam nekada izabrao knjigu samo zato što se u njoj opisuju raznorazne dogodovštine vezane za alkohol? Ne, nikada, uvek biram knjige po autorima, po preporuci pouzdanog čitaoca, na osnovu razmišljanju o samoj književnosti i na osnovu zamišljenosti nad problemima koji se izdižu iznad osnovnoh životnih potreba. U redu, znate šta sada sledi. Skakanje sebi u stomak sa trostrukim saltom. Nekada je bila dovoljna preporuka da mi kažu da je u knjizi mnogo čudesnih pijanstava i doživljaja vezanih uz to da je odmah kupim ili iznajmim u biblioteci. Krenimo redom.

Počeo sam da čitam sa svojih sedam godina. Prva knjiga je bila “Doživljaji mačka Toše“ od Branka Čopića. Ne dugo zatim je došao i red na knjigu “Orlovi rano lete” sa poljarem Lijanom, neporpravljivom ispičuturom i velikim poklonikom rakije šljivovice. Poljar Lijan je čovek živopisnog i posebnog jezika koji je pun neverovatnih složenica poput jezika nemačke filozofije. Ovde ne moram da nabrajam primere zato što to svi znamo. On je komičan i zabavan lik koji na momente podseća na nakakvu mašinu koja radi na rakiju. Jedan deo te komičnosti se oslanja na njegovu ljubav prema njegovoj Rajki Šljivić. Hteo sam napisati da izvire iz činjenice da je alkoholičar ali to nekako ne ide uz jednog od junaka mog detinjstva. Podizanje rakije na nivo živog voljenog ljudskog bića, intimni odnos prema alkoholnoj tečnosti i uzdizanje iste do božanstva nisu me ni najmanje doticali u to vreme. Centar mog interesovanja je bila sama priča i deca sa kojima sam se mogao poistovetiti. Uprkos svemu tome lik pijanca je ostao u sećanju kao kakav klovn koji je tu da nas zabavi i ova predstava će se dugo zadržati. Ne želim da kažem kako ovo delo ne treba čitati, naprotiv, preporučujem ga svakom čoveku od momenta kada počene da čita. Čitao sam ga svojoj ćerci pre nego što je naučila da čita a istoimeni film joj je jedan od omiljenih.

Uporedo sa knjigma ili pre stigli su i stripovi. Rano detinjstvo je povezano uz tada popularne stripove “Zlatna serija”. Mnogi od junaka su bili poput poljara Lijana. Ovde mi na pamet padaju dva junaka iz stripa o Kapetanu Mikiju, Smuk i Doktor Salaso. Njihova ljubav prema alkoholu je bila dovedena do apsurdnih razmera. Činlo se da je alkohol za njih nešto poput vazduha a kada ga nije bilo znali su da padnu u duboke depresije satima pričajući koliko im je potreban. Na čega vas ovo podseća? Nije li ovo tip zavisnika od alkohola? I kod njih je ovo ublažavano komičnošću likova koja izvire u glavnom iz njihove neverovatne zavisnosti od alkohola. Da ne spominjem epske količine alkohola koje su bili stanju da naliju u sebe. I naravno uz to sve su bili besprekorni strelci i ratnici. Jedine posledice alkoholizma bile su da im ponekad neko ukrade konje lli pištolje ali to je sve.

Sledeći strip koji sam počeo čitati je “Allan Ford”. Strip je imao drugačiji pristup prikazu sveta od predhodnog. Bila je tamo stroga podela na na bogate i siromašne pa su se tako i delili oni što su skloni piću. Siromašni pijanici su uglavnom pili u sporednim ulicama sedeći na kartonima ili kafanama gde se točilo jeftino i nekvalitetno piće. Oni bogatiji su pili sa jednakom merom ali u pitnaju je bio uvek neizbežni šampanjac i kvaliteni viski. Iz čitavog tog sveta je iskočio jedan od najneobičnijih super heroja “Superhik” čija moć izvire iz ispijanja neverovatnih količina lošeg kiselog vina. Alkohol daje super moć. Superhika nerviraju siromašni i on staje na stranu bogatih kao suprotnost Robinu Hudu.

Došli su na red i takozvani pisani romani koji su stigli negde zajedno sa puberteom. Prvi je bio “Raf Manning” opasni privatni detektiv sa kojim nema zezanja. Imao je alkoholno piće za svaki tip raspoloženja. Kada bi dobio od nekog batine pio bi posebnu vrstu viskija koja je lečila rane. Kada bi hteo da razmisli o nekom slučaju imao je specijalnu rakiju od raži koju je pio samo u tim trenicima jer je nekako pomagala rad mozga. Pred spavanje je opet imao posebno piće koje mu je donosilo miran san. Imao je posebna pića za buđenje, za sumrak, za pre jela, posle jela, za kišne dane, za sunčane dane, za tugu, za sreću, za uspešno rešen slučaj i sve druge detektivske prilike. Uz ovaj strip nekao prirodno je došao i “Lun Kralj ponoći”. Glavni junak nije pio a kada je to činio bilo je to u vrlo umerenim količinama. Nosioci alkoholnog narativa su bili sporedni likovi, Samuel Makferson i njegov posinak čijeg imena se ne mogu setiti. Samuel je bio mešavina poljara Lijana i Nikoletine Bursaća. Bio je mornar i naravno pio je rum kao vodu. Sem što je pio rum neprestano je i pričao o njemu i patio kada ga nema. Dobijao se utisak da je jedan od razloga nejgove herkulovske snage baš rum. Zbog količine alkohola koji su pili vrlo lako mogu svu trojicu da zamislim kako leže u nekoj bolnici gde se leče od ciroze jetre ili od alkoholzma. Nemoćni i nimalo privlačni.

Negde u vreme kada je pubertet dostizao svoj vrhunac pojavio se i Čarl Bukowski. Neko je u školu doneo knjigu i priču da je reč o nekom ludaku koji samo pije, piše i mrzi ceo svet. Kakvo blago za jednog pubertetliju! Henk je pio zverski i pisao a mi gutali svaku rečenicu. Najzanimljivije delove bi prepričavali jedni drugima uz tone smeha. Ti delovi su se uglavnom odnosili na smešne situacije koje je upadao zbog pijanstva. Važan deo je bio i seks koji je gotovo uvek prepleten sa pijanstvom. Divili smo se njegovom načinu života i planirali da jednog dana živimo baš tako. Pisaćemo knjige, piti, menjati žene i mrzeti ceo svet. Ovo je pubertetsko viđenje Bukovskog i njegovog dela i tek sam ga u kasnijim godinama pročitao na pravi način. Negde u vreme prvih čitana Bukovskog stiglo je i prvo popijeno pivo i prvo pijanstvo. Ali o tome u nekom drugom postu.

Izdvojio sam samo ona dela koja opravdavju ovu temu. Bilo je mnogo knjiga i stipova koji nisu ni spominjali alkohol ili ako su ga i spominjali onda je to bilo u negativnom smislu.

Da li je sve ovo nabrojano imalo uticaja na činjenicu da sam počeo piti? Verovatno jeste ali ne presudno. Oni su stigli nakon toga što je već odnos prema alkoholu bio već stvoren. Tačno je da su svi na svoj način veličali alkohol i davali pogrešnu sliku o mogućim posledicama ali ništa drugo nisu činili odrasli. Alkohol je davao super moći, pospešivao razmišljanje, pumpao mišiće, činio da ljudi budu zabavni i bolji. U isto vreme svi ovi likovi su bili nepodnošljivo laki za identifikaciju jer oni su imali sve što o čemu jedno dete ili pubertetlija sanja. Avanture opasne po život iz kojih su uvek izlazili kao pobednici i pažju i divljenje od drugih. A alkohol? Valjda da se pobednicima nazdravi.

Nastaviće se.

Bob Lebowski
Ovaj tekst ulazi u izbor za najbolji blog tekst na konkursu RTB-a Flaša nema dno

 

Bob Lebowski Written by:

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *