Mart ili deja vu treći deo

Deja vu
Mart
The horror… the horror…

Mesec mart nije mesec, on je stanje u kome se Srbija nalazi već dvadeset i pet godina. On ne počinje, on se ne završava, on se ne ponavlja već samo traje. Svaki drugi mesec čeka na svoj red. Mesec april u Srbiji nije bio već dvadeset i pet godina. Kada iscepate list sa kalendara na zidu i bacite ga u smeće opet će se pojaviti mart, kao večita agonija beskonačnog buđenja iz jedne noćne more u drugu. Mart nije najgori mesec u godini on je jedini mesec. Vreme protiče, godine se menjaju, rađa se i umire ali uvek u martu. Događaji u martu nemaju početak ni kraj samo se neprestano iznova dešavaju. Bajke bez poente lišene odgovornosti koje svoje trajanje duguju samo večnom ponavljanju jednog te istog.

Učiteljica u školi uči decu kako se računa vreme. Ispisuje krupnim slovima na tablu, MART, i traži od dece da sa njom u glas ponove ime meseca i zapišu u svesku. Deco, uvek će te živeti u martu. Nakon uspešno savladane lekcije učiteljica ih za nagradu ranije pušta da stignu na večerašnji fudbalski meč Hrvatska Srbija.

Profesor istorije u gimnaziji seda za katedru i prelazi očima po celom razredu. Ovu lekciju što smo učili danas, učili smo i juče a učićemo je i sutra. Nemam više o čemu da vas naučim. Nema istorije, vreme stoji i uvek je mart. Idite kući i gledajte fudbal. Ako propustite repriza je sledeći mesec.

Portparol zločina i čovek iz vrha partije koja je žrtvovala radnike RTS-a sa puno pijeteta polaže venac na njihov grob. Razmišlja kako je bog rata tražio žrtve i da martovske ide još nisu prošle. Za Srbiju treba živeti, evo ja sam najbolji primer.

Predsednik najveće opozicione stranke polaže venac na spomenik žrtvama NATO bombardovanja. Kaže da se svi trebamo zapitati zašto smo bombardovani ali ne i dogovoriti na to pitanje dok traje mart. Mart nije mesec za odgovore.

Počinje  „Utisak nedelje“. Voditeljka je u studiju sa tri gosta. Dragi gledaoci izvinjavam se što opet nisam našla goste koji su u stanju da kažu nešto novo. Niko nije kriv. Uvek je mart. Da vam predstavim svoje večerašnje goste.

Oko kamere je mirno. U prvom planu je državni službenik, sav u crnom, koji stavlja venac na grob balkanskog kasapina Miloševića. Kako je moguće odati poštu žrtvovanim radnicima RTS-a i njihovom dželatu u isto vreme? Kamera se spušta prema traci na vencu.  Potrebno je neko vreme za zumiranje da se jasno vidi šta piše. Pojavljuju se slova kao da izranjaju iz mutne vode „Neka mart traje večno“.

Muškarac sedi u parku i otvara novine.  Preko cele prve strane slika prvog reda povorke u šetnji za Zorana. Skupa odela bez tela. Tamo gde treba a bude glava je ništa. Tamo gde treba a budu ruke je ništa. Nevidljivi ljudi.  Ovo mora a je neka greška. Baca pogled na datum. Piše samo mart. Ni godina ni dan. Pokušava da se seti koji je dan a zatim odustaje. Znam da je mart i moram se time zadovoljiti.

Naslov na B92 “Srbija se pobedila na Maksimiru 0:2”. Mi smo ne pobedivi. Još jedan pobedonosni poraz u martu.

Voditelj večernjeg „Dnevnika“ kaže na samom početku:  „Gde sam stao prošli put? Ah da, danas je godišnjica NATO bombardovanja. To je sve. Nema ništa ni pre ni posle. Nulta godina i nulti mesec, mart“. Mi smo čisti.

Čovek država je besprekorno spojio svih deset prstiju ali ne dovoljno dobro da sakrije koji je mesec u njemu. On se promenio a sve oko njega je ostalo isto. Mogao bi neko postaviti pitanje šta je to promena ili kako se okreću strane Veberovih knjiga sa spojenim prstima ali tek ako prođe mart.

Martovski silogizam. Kosovo je srce marta. Mart je paradigma Srbije. Kosovo nije Srbija. Ne prihvatiti je ne odbiti. Mart i Srbija se ontološki rimuju.

Martovska gramatika: Koštunica se smeje u martu. Koštunica se smeje sa martom. Koštunica se smeje martom.

Osnivačka skupština nove političke partije. Mi se ne slažemo sa martom, dosta je bilo marta hoćemo novi mart. Mart je mesec beskonačnog izjednačavanja bolova hulja i secikesa.

Deveti mart je dan Vuka Draškovića. Osmi mart, dan žena je dan prisvajanja žena. Dvanaesti mart je dan ogromnog političko – marketinškog potencijala.

Nije svaki mesec mart. Postoji samo jedan mesec. Mart nije nagori mesec u godini on je jedini mesec u godini. Lepljiv poput smole teško se skida sa prstiju. Kada god pomislite da je kraj meseca on krene iz početka.  Déjà vu.

Bob Lebowski

 

 

 

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *