Proleće 13. u decembru

Dramolet o nestalnosti godišnjih doba i poraza

Lica i naličija:

Šandor: Čovek mađarske platforme. U lokalu postmodernista u globalu anarhista. Sklon primanju dihotomskih poruka kao da je odrastao u Delfskom proročištu. Da nije to što jeste ne bi bio ništa drugo. Zagovornik ne zagovaranja.

Bob: To sam ja ali zbog enormne subjektivnosti prepuštam mašti. Jače strane su mi taština i ne upućenost u ono što znam. To su mi ujedno i slabije strane. Dihotomija nas je održala.

Dunav: U magli. Ili pari?

Para iz Delfskog proročišta: Prerušena u maglu.

Stari radio: Prerušen u glas iz Delfskog proročišta

 

Poslednji čin

Prvi čin je već odigran i publika se posle pauze vraća u salu noseći sa sobom tihi žamor. Bio je to loš čin gde glumci nisu dali sve od sebe a ni sam tekst nije mnogo nudio pa ga zato preskačemo. U glasovima glumaca se oseća napetost zbog ovoga i nada da će poslednji čin izvući stvar. Sede na obali, negde u zoru, i posmatraju maglu nad Dunavom. Trude se da nešto razaznaju na vodi ali beuspešno. Sa radija, koji  visi na grani najbližeg drveta, dopire dosadan i na momete iritantan glas. Jutro je prohladno . Imaju kape na glavama i zimske jakne.

BOB: Kao da još nije svanula da devet je sati.

ŠANDOR: Magla.

BOB: Više liči na neku paru kao da ispod nas zemlja vri.

ŠANDOR: Ne vidim ništa ma koliko se naprezao.

BOB: Kažem ti da je potonuo. Bio je zašticovan savim blizu obale.

ŠANDOR: Moji čamci ne tonu.

BOB: I umeju da levitiraju! Kažem ti da se nije mogao odvezati. Jedino je moguće da ga je neko ukrao ali to je malo verovatno. Kome treba stari čamac?

ŠANDOR: Tu je negde samo treba bolje pogledati.

BOB: Ta, kako se to bolje gleda? Kao da ima više načina za gledanje.

ŠANDOR: Ima i te kako. Čuo si malopre predsednika.

BOB: Kakve sada govor predsednika ima veze sa tvojim čamcem?

ŠANDOR: Sem što ne znaš da gledaš ne znaš ni da slušaš.

BOB: Opet neke šifrovane poruke?  Iznad percpcije? I u ostalom kako to predsednik kada je on bivši predsednik?

ŠANDOR: Samo polako ne mogu sve od jedared. Jeste on je bivši predsednik ali i budući.

BOB: Države ili …?

ŠANDOR: I jedno i drugo.

BOB: Ali odrekao se kandidature. Lepo je kazao.

ŠANDOR: Ništa ti ne razumeš kao i uvek. On se nije kadidovao ali i jeste. To je politička dihotomija, kako mi to naivni politički analitičari kažemo, koja služi da zadovolji i sve strane.  On nije ali jeste, neći i hoće. Kada se neka takva poruka pošalje onda je svako tumači kako mu odgovara a onaj ko ju je poslao kasnije u hodu može da prihvata ovo ili ono tumačenje.

BOB: Ali to je nepravda!

ŠANDOR: O, vidi našeg Kalimera. Da li je izgubio izbore? Jeste. Ne moraš ti ja ću sam sebi odgovarati. Da li je izgubio pregovore nakon izbora i bio namagarčen? Jeste! Da li se deo članstav nezadovoljan razvojem događaja pobunio? Jeste! Da li je sve ono što je držao pod svojom šapom za vreme svoje vladavine upropastio ili unazadio? Jeste! Da li je on pobedio? Jeste. Eto to ti je kratak presek anatomije pobede predsednika.

BOB: Šta god napravio, poraza nema.

ŠANDOR: A kada nema poraza, nema odgovornosti niti nauka i sve je dobro. Sve što je radio za vreme svoje vladavine bilo je sjajno i zašto bi onda nešto menjao u svojoj politici. Promena znači priznanje poraza. Ne sme doći do nikakvih promena.

BOB: Ali moraš priznati da menjaju predsednika stranke.

ŠANDOR: Opet grešiš. Predsednik ostaje isti. Prvo postaće počasni predsednik i vodiće stranku iz seneke. Ako i ne bude mogao da vodi stranku iz senke, ima čoveka kojeg je postavio je na svoje mesto,  koji će to činiti na isti način kao i on i koji neće spominjati poraze.

BOB: Pa to kao Putin i onaj Medved.

ŠANDOR: Baš tako. I ti se onda pitaš kako će on ponovo biti predsednik države. Eto ti odgovor.

BOB: A mi? Šta će mo mi i naša stvar?

ŠANDOR: Pa sada naša stvar ne treba da se menja ostaje ista.

BOB: Još uvek smo autonomaši?

ŠANDOR: Tako nam poručuje budući predsednik. Nema promene. A i ovaj novi poručuje isto.

BOB: Kako? Šta je on rekao?

ŠANDOR: Ništa, baš ništa. Što će reći da je zadovoljan sa nama i samo tako da nastavimo.  Ćuti a to znači da odobrava. Ali vremena se menjaju i nije dovoljno slušati samo predsednike ima tu još drugih važnih funkcija.

BOB: Sigurno misliš na premijera.

ŠANDOR: I na glavnog policajca.

BOB: I Šta kažu?

ŠANDOR: I oni se sada bore za našu stvar. Rekli su da će braniti autonomiju Vojvodine.

BOB: E, baš mi je drago da smo uvek bili na liniji vlasti i ispravno tumačili njihove poruke.

ŠANDOR: Nije lako ispravno protumačiti šta sve oni pričaju. Nego je li ovo para ili magla?

BOB: Meni liči na paru koja se pretvara da je magla.

ŠANDOR: A Dunav izgleda kao močvara.

BOB: Sada su se javili još i ovi Dverovi i pričaju o proleću u sred jeseni.

ŠANDOR: I to je vlast. Ili produžena ruka vlasti. Ili neoficijalni glasnogovornik vlasti. Kako hoćeš.

BOB: To znači da i od njih dobijamo tajne poruke koje nam valja protumačiti.

ŠANDOR: Ne ove nisu tajne to su direktne poruke, takve kakve su. Suviše je njima komplikovano šifrovanje pa onda govore kao što i misle.Vlast to isto misli ali kako nije zgodno da to kažu pa im treba neko ko će to izgovoriti glasno.

BOB: Čudno mi je da pričaju o proleću u ovoj magli i zimi ali opet to je vlast valjda oni bolje znaju.

ŠANDOR: Nisu džabe na vlasti. Mogu i kalendar da promene. Sve zavisi od njih.

BOB: Sve bi bilo bolje kada bi se bar pojavio vrh čamca, da znamo da je tamo i da nije potonuo.

ŠANDOR: Prokleta magla.

BOB: Ili para. Imam osećaj kao da čekamo na čamac u Hadu

ŠANDOR: Uskoro se neće ništa videti.

BOB: Neće.

Para ili magla postaje još neprozirnija i polako se penje prema obali i lagano prekriva dvojijcu prijatelja koji se i dalje trude da ugledaju čamac. Publika se trudi da pronađe glumce ali bez uspeha. Tu i tamo se nazire kontura ali samo na kratko. Ustaju svi sa svojih sedišta i približavaju ali i dalje nevide glumce. Neko vreme stoje zbunjeno i šapuću međusobno a onda jedan od njih zaključuje glasno da su glumci otišli. Nisu sigurni da li predstava još uvek traje ili ne. Prvi se upućuje ka izlazu a nedugo zatim i ostali kreću neodlučnim koracima. Sala ostaje prazna. Magla se pomalo razilazi a glumci izlaze na scenu i klanjaju se nekoliko puta a zatim nestaju iza zavese.

KRAJ POČETKA

Bob Lebowski

Bob Lebowski Written by:

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *