Slučaj državnog službenika A. Vulina

Slučaj državnog službenikaDva državna službenika su juče posetila grob bivšeg predsednika Srbije i zločinca Slobodana Miloševića. Reč je o Milutinu Mrkonjiću ministru saobraćaja i Aleksandru Vulinu šefu Kancelarije za KiM. Oba službenika su bila da posete svog političkog stvoritelja i pokažu da ova država i dalje čvrsto stoji iza svih zločina koje je počinio Milošević. Posvetiću se ovde samo jednom samo zato što je u pitanju čovek moje generacije.

Aleksandar Vulin, kao šef Kancelarije za KiM, je čovek koji treba da se bavi problemima vezanim za Kosovo. Odlaskom na grob čoveka koji je brutalnom silom i strahovitim zločinima pokušao jednom zauvek protera albansko stanovništvo sa Kosova, Vulin je pokazao da se sa njegovim rešenjem slaže i na osnovu toga možemo pretpostaviti da bi on to rešenje primenio i danas. Vlada Srbije svakodnevno ponavlja da je za mirno rešenje ali uprkos svemu jedan njen predstavnik odlazi da se pokloni čoveku koji je za Kosovo imao suprotna rešenja. Ovaj postupak Vulina ni svemogući Vučić ni „De Gol“ Dačić neće uzeti kao ne poslušnost jednog člana vlade jer oni bi vrlo rado bili na njegovom mestu ali verovatno im njihovi spin doktori to ne preporučuju iako to ulazi u okvir moderne „pešićevske“ Srbije. I sam Milošević, da je danas živ, rekao bi  kako je i on za Evropu i mirno rešenje kosovske krize i verovatno bi mu sve bilo oprošteno. Na kraju bi verovatno dodao: srećan nam mir ili možda živeo Maks Veber.

Državni službenik Vulin kaže da je došao da iskaže poštovanje Miloševiću ali ne u svoje ime već u ime Srbije. Sedam godina kasnije Srbija dolazi da mu iskaže svoje poštovanje, Srbija dolazi da kaže da razume, Srbija dolazi da kaže da razume da je voleo i kada je grešio“. Vulin priznaje da je Milošević grešio ali to su bile greške iz ljubavi i brige za bližnje i da Srbija to sasvim razume. Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je rušenje Vukovara izraz ljubavi prema gradovima, da je otmica u Štrpcima samo način da se poboljša udobnost putnika u srpskim vozovima, da je prevoz leševa Albanaca u hladnjačama i njihovo bacanje u vodu samo nespretni pokušaj da se pokaže privrženost, da su rat i zločini u Bosni i Hercegovini bili plod ljubavi, da je ubistvo Čuruvije samo nezgrapan pokušaj da se podigne nivo novinarstva u Srbiji a ubistvo Stambolića želja da se oda počast svom političkom prethodniku. Bilo bi interesantno čuti od Vulina koje su to greške koje je počinio njegov politički stvoritelj kako bi ne bi više morao da nagađam. I da ujedno odgovori da li su tog dana za put i platu pare odvojili građani Srbije iz svojih plitkih džepova. Ako je došao da voljenom vođi prenese pozdrave građana Srbije vrlo lako se može zamisliti da je od istih bio plaćen kao i njegov mogući saputnik Mrkonjić. Doduše Mrkonjić može da se vadi da je usput proveravao stanje puteva i da na osnovu toga opravda platu.

Sve ono što je danas državni službenik Aleksandar Vulin, stvorio je bračni par Marković-Milošević stoga, njegova lična motivisanost da se pokloni liku i delu stvaraoca nije nikakva enigma. Politički je prohodao držeći se za julovske skute Mire Marković pod brižnim pogledom Slobodana Miloševića. On je danas pod okriljem novog političkog bračnog para Dačić-Vučić, jer drugačije ne zna, ali vrlo dobro zna da bi ne odlazak na grob Miloševiću bilo priznanje da je ceo njegov dosadašnji politički život bio promašaj. Bio bi to pogled u prošlost i suočavanje sa samim sobom. Umesto toga lakše je položiti venac i reći da je to čini Srbija. Lukav pokušaj da se opere sopstvena politička prošlost i odbaci svaka odgovornost. Nije on veliki igrač poput Dačića ili Vučića, kojima je Tadić lično sipao vodu dok su prali svoju prošlost, pa zato mora da pribegne onome što mu je jedino preostalo, da brani prošlost.

Odlaziće državni službenik Aleksandar Vulin i dalje u Požarevac, na poklon stvoritelju, sve dok, za par godina, ne ostane šta da ode niti čemu da se pokloni. Ostaće samo usamljeni politički pajac i bedna kreatura čiju će kičmu držati još jedino taj odlazak zločincu na grob.

Bob Lebowski

facebook comments:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *