Milutin D. Reklamni stručnjak 35 godina.
11.06.2035
Iza mene je naporna nedelja na poslu. Bliže se izbori i sve stranke traže usluge moje firme. Nije ni čudo mi smo najbolji u ovom poslu što smo više puta pokazali. Na primer na izborima 2012 uspeli smo da snažnom reklamnom kampanjom ubedimo ljude da je do tadašnja vlada bila zapravo u opoziciji i da se svo vreme borila snažno protiv svojih apsurdnih odluka i tako se brinula za sudbinu države i naroda. Ubedili smo ljude da jedino dotadašnja vlada može da pobedi samu sebe i tako sama sebe kazni za za lošu vladavinu i čim dođe na vlast odmah će poništiti sve odluke koja je donela. To su bila zlatna vremena a danas je sve drugačije. Svi hoće cveće i svi su postali reklamni stručnjaci. Poludeću od tog cveća.
U ponedeljak sam otišao u DS. Dočekali me tamo samo sa jednim zahtevom. Hoće cveće u izbornoj kampanji. Njihov predsednik Boris T. mi je rekao da hoće na plakatima zelenu salatu. Da se zeleni na sve strane. Nije hteo ni da čuje moju primedbu da zelena salata nije cveće. I još hoće da mu slogan bude “Ovog puta glasam za zelenu salatu”. Dodao je da je salata simbol budućih uspeha i novih auto puteva. Njegov zamenik Dragan Đ. je imao ideju da umesto salate bude panj od platana a drugi zamenik Dragan Š. je dao predlog da to bude kokoška. Jedva su ga ubedili da kokoška nije cvet. Sastanak me je potpuno iscrpeo pa sam otišao pravo do reke da se zamislim o smislu života na sebi svojstven način.
Stigao je i utorak dan za posetu SNS. Na sastanak sam stigao umoran i ne ispavan jer su mi celu noć u san dolazile vampirske kokoške koje na panjevima platana jedu saltu i mene. Tomislav N. me je dočekao ljubazno i radikalno. Prvo se detaljno raspitivao o željama DS-a a nakon toga je i on zatražio cvet u izbornoj kampanji. Počeo sam gubiti živce i pokušao ga ubediti u nešto drugo ali uzalud. Hoće šimšir i slogan “Ovog puta glasam za šimšir“. Počela me je boleti glava pa sam izašao napolje da se priberem gde me je dočekao Aleksandar V. sa buketom. Rekao je da je šimšir budalaština jer to nije cvet. Ovaj glas razuma me je malo povratio u normalno stanje i upitao sam ga za njegov predlog. Rekao mi je u poverenju da je on za buket zarđalih kašika kao mehanički buket napretka i tehnoloških dostignuća sveta. U tom momentu me je počelo boleti biće samo po sebi. Opet sam otišao do reke da se ontološki prošetam.
Sreda je bila dan kada se moja rastrojenost pojačala usled nemirnog sna i noćnih mora o kokoškama koje me jure sa zarđalim kašikama dok se sakrivam u šimširu. I pored ovoga sam morao da se pojavim u prostorijama koalicije SPS-PUPS-SJ. I oni su hteli cveće. Ivica D. Je rekao da ovu koaliciju najbolje prestavlja mahovina i slogan “Ovog puta glasam za mahovinu”. Jovan K. se složio da to bude cvet ali ne mahovina već sto grama kafe kao omiljeni cvet penzionera. Levo oko je počelo da mi igra i nisam imao snage da bilo šta kažem. Tu se umešao Dragan M. i rekao da to ne dolazi u obzir. Može cvet ali ne mahovina niti kafa već cigla kao najlepši cvet srpstva sa kojim je sagrađeno toliko ordinacija. Izašao sam posle sastanka na ulicu i osetio kako mi polako nestaje eshatološki impuls.
Izmučen filozofskim kontradikcijama u četvrtak sam se zaputio ka stranačkim prostorijama DSS. Vojislav K. me je dočekao sa nečim čto se u široj definiciji može prihvatiti kao osmeh. Odmah smo krenuli na posao. Vojislav je kao iz topa izjavio da hoće slogan “Ovog puta glasam za kamičak“. Na moju opasku da kamičak nije cvet rekao je da u širem smislu jeste i da ću o svemu tome naći u nejgovoj novoj stranačkoj bibliji – Srbija zemlja kamičaka. U tom sam momentu osetio metafizičku potištenost. Otišao sam opet do reke ruku pod ruku sa kosmičkom usamljenošću.
Petak je bio dan potpune ontološke rastojenosti. Pokušao sam na razne načine da se saberem ili da izbegnem susret sa kolaicijom LDP-SPO ali nisam našao nikakav izgovor. Kada sam ušao Čedomir J. i Vuk D. su sedeli za stolom punim crteža. Osetio sam snažan poriv da preispitam Kantov kategorički imperativ. I oni su tražili cvet za izbornu kampanju. Ruža. Odmah mi je laknulo kada sam čuo ovo i istog momenta sam odbacio ceo neoplatonizam. Ali moja radost nije trajala dugo kada su rekli da će, umesto latica, ruža imati bradu. Seo sam na stolicu rastrzan nepoverenjem u Dekarta i njegovo mislim dakle postojim.
Subota je bila neradni dan ali sam ipak morao da odem u centralu URS-a. Mađan D. me je dočekao regionalno i toplo. I on je zatražio cvet. Osetio sam kamo mi telo hvata groznica univerzalne fenomenološke ontologije ali nisam moga ništa učiniti osim da mirno saslušam njegove ideje. “I ovog puta glasam za M.D.” rekao je svoj slogan. Nisam tu video cvet pa sam mu na to skrenuo pažnju i dobio odgovor da je on cvet. Poraženo sam seo na stolicu i objavio mu da je bog umro i dodao da osećam volju za moć. M.D je reagovo istog momenta i stavio me na svoju izbornu listu.
Milutin D.
